Istraživanje iz Hong Konga pokazuje da intervalni trening jednom nedeljno daje gotovo iste rezultate kao češće vežbanje

Novo istraživanje naučnika iz Hong Konga može promeniti način na koji žene planiraju fizičku aktivnost. U periodu od 2021. do 2024. godine, pratili su 315 odraslih sa abdominalnom gojaznošću i otkrili da odlični rezultati mogu biti postignuti i sa samo jednim treningom nedeljno. Tokom studije od 16 nedelja, učesnici su bili podeljeni u tri grupe: prva je radila 75 minuta intervalnog treninga jednom nedeljno, druga je vežbala tri puta po 25 minuta, a treća je dobijala samo savete o zdravom životu. Rezultati su pokazali da su obe grupe koje su vežbale postigle slično smanjenje ukupne telesne masti, procenta masnog tkiva i obima struka.

Ova saznanja posebno su važna za žene koje stalno balansiraju između posla, porodice i drugih obaveza. Intervalni trening, koji uključuje izmene kratkih intenzivnih vežbi i odmora, pokazao se veoma efikasnim u sagorevanju visceralnih masti – onih koje su najrizičnije za zdravlje jer se nalaze duboko u predelu stomaka. U ovom istraživanju, kombinovali su brzi i spori hod, a naučnici napominju da je ukupno vreme provedeno u vežbanju važnije od toga koliko puta nedeljno odlazite u teretanu. Svakodnevno kretanje doprinosi opštem zdravlju, ali jedna dobro organizovana sesija nedeljno može napraviti značajnu razliku.

Abdominalne masnoće predstavljaju poseban rizik jer povećavaju mogućnost razvoja srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, metaboličkih poremećaja i povišenog krvnog pritiska. Zbog toga su stručnjaci godinama tražili pristupačne i efikasne preporuke za žene sa malo slobodnog vremena. Ovo istraživanje upravo to i nudi, šaljući poruku da nije neophodno vežbati svakog dana da bi se postigli dobri rezultati.

Specijalista sportske medicine, dr Ivana Petrović, objašnjava: „Važno je da svaki trening bude dovoljno intenzivan i dobro osmišljen. Ako žene tokom jedne sesije daju maksimum, mogu očekivati isti efekat kao i kod češćih, ali kraćih treninga.”

Sve više žena se prepoznaje u ulozi takozvanih „vikend ratnica” – onih koje ne stižu da vežbaju radnim danima, ali zato maksimalno iskoriste vikend za fizičku aktivnost. Naučnici naglašavaju da ovakav model može biti jednako vredan kao i češći treninzi, dok kvalitet i posvećenost ostaju važniji od samog broja odlazaka u teretanu. Tako žene više ne moraju osećati pritisak da treniraju svaki dan – jedan dobro organizovan trening nedeljno može biti sasvim dovoljan za zdravlje i bolji izgled.

Verbena, narandžin cvet i komorač čine jednostavan napitak koji smanjuje nadutost i olakšava varenje kada se pije uveče

Mnoge žene osećaju nadutost i probleme sa varenjem, posebno uveče, što može uticati na kvalitet sna i svakodnevno raspoloženje. Poznata naturopatkinja Lydie Palmieri preporučuje da se pred spavanje biraju napici koji ne samo da opuštaju, već i podržavaju zdravlje creva. Jedan od najefikasnijih izbora je biljni čaj napravljen od verbene, narandžinog cveta i komorača. Ova kombinacija pomaže telu da se umiri, olakšava varenje i smanjuje osećaj nadutosti, što je posebno važno za žene koje vode računa o svom zdravlju i izgledu.

Stručnjaci ističu značaj večernjeg perioda za oporavak crevne flore. Tada započinje prirodan proces obnavljanja, pa ono što popijete u tom trenutku može uticati na celokupno zdravlje. Međutim, doktor Martine Cotinat savetuje da čaj ne pijete neposredno pred odlazak u krevet. Veća količina tečnosti kasno uveče može vas naterati da se budite zbog odlaska u toalet, čime se remeti san i može izazvati zatvor, pa se preporučuje da ovaj napitak konzumirate oko sat vremena pre spavanja.

Kada je reč o sastojcima, verbena je poznata po tome što umiruje organizam, smanjuje stres i doprinosi kvalitetnijem snu, dok pomaže varenje i ublažava nadutost. Komorač se tradicionalno koristi za olakšavanje digestivnih tegoba i smanjenje gasova. Narandžin cvet dodatno opušta telo i umiruje nervni sistem pre sna. Zajedno, ove tri biljke deluju sinergijski, pa napitak ne samo da poboljšava rad creva već i doprinosi mirnijem snu.

Priprema napitka je jednostavna: odmah nakon večere, a najkasnije sat vremena pred spavanje, jednu kašiku sušene ili sveže verbene, narandžinog cveta i komorača prelijte mlakom vodom i ostavite nekoliko minuta. Važno je da napitak nije ni previše vruć ni previše hladan, kako bi se varenje dodatno podstaklo. Čaj pijte u malim gutljajima, uživajući u trenutku opuštanja. Kako ističe Lydie Palmieri: “Večernji napitak od ovih biljaka može biti mala, ali dragocena rutina koja vam pomaže da se opustite i podržite zdravlje svojih creva.” Ključ je u redovnosti – kad ovaj napitak postane deo vašeg večernjeg rituala, vaša creva će vam biti zahvalna.

Jednostavne mentalne, društvene i fizičke aktivnosti mogu značajno doprineti očuvanju vitalnosti mozga u svim fazama života

Briga o zdravlju mozga je važna u svakoj životnoj dobi, posebno za žene koje često balansiraju između brojnih obaveza. Iako svakodnevica podrazumeva upotrebu tehnologije i različitih prečica, stručnjaci iz oblasti neurologije podsećaju da je aktivno angažovanje mozga ključno za očuvanje mentalnih funkcija. Uvođenjem nekoliko jednostavnih navika moguće je održati mozak vitalnim bez obzira na godine.

Prva navika odnosi se na svakodnevno vežbanje prostorne orijentacije. Ova sposobnost, važna za zdravlje hipokampusa, može se unaprediti jednostavnim zadacima poput pronalaženja puta bez navigacije, istraživanja novih mesta u gradu ili rešavanja prostornih zagonetki. I aktivnosti poput planinarenja, orijentiringa ili slaganja kockica sa decom odličan su način da stimulisete različite delove mozga i održite mentalnu svežinu.

Društveni život ima jednako važnu ulogu u zaštiti mozga. Redovno druženje sa prijateljima i porodicom dokazano usporava pad kognitivnih funkcija. Razgovori i zajedničke aktivnosti pokreću delove mozga odgovorne za pamćenje, govor i emocije. “Društvena uključenost ne samo da podstiče mentalnu aktivnost, već smanjuje nivo stresa,” ističe dr Milena Petrović, specijalista neurologije. Hroničan stres, upozorava ona, može ubrzati negativne promene na mozgu, pa i običan telefonski poziv ili kafa sa prijateljicom ima veliki značaj.

Fizička aktivnost je treći stub očuvanja mentalnog zdravlja. Redovno kretanje poboljšava cirkulaciju i obezbeđuje bolji dotok kiseonika mozgu, dok čak i umeren nivo aktivnosti smanjuje rizik od kognitivnog pada. “Pokret je lek za mozak i telo. Ne morate trčati maraton, dovoljno je svakodnevno šetati ili raditi lagane vežbe,” savetuje dr Petrović.

Male ali uporne promene u svakodnevici mogu imati ogroman uticaj na vitalnost mozga tokom čitavog života. Usmerite pažnju na mentalne izazove, negujte društvene kontakte i ne zaboravite na fizičku aktivnost – nikada nije kasno da započnete navike koje pomažu da mozak ostane zdrav.