Savez procenjuje bezbednosnu situaciju, deo članica suzdržan, dok pregovori SAD i Irana stagniraju

NATO članice razmatraju mogućnost slanja ratnih brodova u Ormuski moreuz najkasnije do jula, u cilju eventualne deblokade ovog strateškog prolaza kroz koji prolazi petina svetske nafte i gasa, potvrđeno je iz vojnih izvora. U saopštenju se navodi da se odluka o pokretanju mornaričkih snaga još uvek čeka zbog potrebe za jednoglasnom saglasnošću svih članica, dok su pojedine zemlje, uključujući Španiju, izrazile zabrinutost zbog rizika od širenja konflikta na Bliski istok.

General Aleksus Grinkevič, komandant savezničkih snaga u Evropi, izjavio je da operativno planiranje nije započeto dok ne bude doneta politička odluka: “Razmišljam li o tome? Apsolutno. Ali nema planiranja dok se ne donese politička odluka”, naveo je Grinkevič.

Situacija je eskalirala nakon što je američki predsednik Donald Tramp upozorio iranske vlasti da će narediti vazdušne udare ukoliko ne odustanu od nuklearnog programa u naredna dva do tri dana. Tramp je potvrdio da je ranije bio sat vremena udaljen od odobravanja masovnih napada na Iran, ali je, prema njegovim rečima, odložen po intervenciji zvaničnika zemalja Zaliva.

U međuvremenu, Iran je predložio prekid neprijateljstava i povlačenje američkih snaga, ali su ti zahtevi već odbijeni od strane SAD. Na terenu, Ujedinjeni Arapski Emirati istražuju napade dronovima na civilne ciljeve tokom poslednjih 48 sati, uključujući i napad na nuklearnu elektranu Barakah. Ministarstvo odbrane UAE saopštilo je da su napadi došli sa iračke teritorije pod kontrolom šiitskih milicija lojalnih Iranu.

“Istraga je u toku”, navode zvanični izvori iz UAE. NATO i dalje procenjuje razvoj događaja dok međunarodni pregovori ostaju neizvesni.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da je rizik visok u regionu, ali nizak na globalnom nivou; potvrđeni slučajevi u DRC i Ugandi

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je u sredu da trenutna epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo (DRC) ne ispunjava kriterijume za pandemijsku vanrednu situaciju na globalnom nivou. Prema oceni organizacije, rizik od širenja bolesti je visok na nacionalnom i regionalnom nivou, dok je na globalnom planu procenjen kao nizak.

Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Ghebreyesus izjavio je u Ženevi da su do sada u DRC potvrđena 51 slučaja ebole, uglavnom u istočnim provincijama Ituri i Severni Kivu. Naveo je da stvarni obim epidemije u zemlji može biti i veći, s obzirom na aktuelne epidemiološke podatke i ongoing istraživanja o poreklu izbijanja zaraze. Po njegovim rečima, epidemija najverovatnije traje već nekoliko meseci.

Ghebreyesus je saopštio da je Uganda potvrdila dva slučaja ebole u glavnom gradu Kampali, uključujući jedan smrtni ishod. Takođe je potvrđeno da je jedan američki državljanin, koji je radio u DRC, zaražen ebolom i prebačen na lečenje u Nemačku. Misijska organizacija Serge saopštila je da je reč o doktoru Peteru Stafford-u, čija porodica takođe živi u DRC.

SZO je navela da i pored zvanično potvrđenih slučajeva, postoji gotovo 600 sumnjivih slučajeva i 139 sumnjivih smrtnih ishoda vezanih za aktuelnu epidemiju, ali da te brojke još nisu zvanično potvrđene. Ghebreyesus je istakao da postoji nekoliko faktora koji izazivaju zabrinutost zbog mogućeg daljeg širenja i povećanja broja žrtava, među kojima su mobilnost stanovništva i izazovi u nadzoru i kontroli bolesti.

Pojedini američki zvaničnici izneli su primedbe na brzinu i način odgovora SZO na epidemiju, ali je čelnik organizacije naveo da te kritike mogu proizaći iz nesporazuma u vezi sa složenošću situacije i razlikama u proceni rizika na različitim nivoima. SZO je naglasila da nastavlja blisku saradnju sa svim partnerima i lokalnim zdravstvenim strukturama na terenu.

Epidemije ebole u DRC su u prošlosti predstavljale značajan izazov za zdravstveni sistem zemlje i regiona. SZO ističe da pažljivo prati razvoj situacije i da će, u slučaju promene ocene rizika, javnost biti blagovremeno obaveštena.

Emanuel Makron na sastanku u Parizu istakao potrebu za drastičnim smanjenjem upotrebe fosilnih goriva do 2030. godine

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je u Parizu da je u poslednjih nekoliko godina ekologija postala laka meta za ekstremiste i populiste, te naglasio da je Francuskoj hitno potrebno kolektivno buđenje kako bi nastavila sa smanjenjem upotrebe fosilnih goriva. Ova izjava data je na početku sastanka Saveta za ekološko planiranje u utorak, prema zvaničnim izvorima.

Makron je istakao da su tokom 2024. i 2025. godine zabeleženi usporeni rezultati u smanjenju emisije ugljen-dioksida, upozorivši da stare navike ponovo preuzimaju kontrolu. Prema njegovim rečima, sve odluke u vezi sa ekološkom politikom treba da budu zasnovane isključivo na naučnim podacima, a ne političkim interesima.

“Ekologija je postala laka meta, posebno za ekstremiste, i poprište delovanja populizma. Sve opcije i akcije koje smo preduzeli zasnovane su na nauci. Moramo to da nastavimo. Nauka mora da vodi naše izbore,” izjavio je Makron.

Glavni cilj francuske vlade do 2030. godine jeste smanjenje udela fosilnih goriva sa trenutnih 60 odsto na manje od 40 odsto. Predsednik je naveo da bi ostvarenje ovog cilja donelo finansijsku korist od 20 do 40 milijardi evra godišnje na trgovinskom bilansu, što predstavlja jedan do dva procentna poena BDP-a.

Makron je naglasio i potrebu za ubrzanom elektrifikacijom, razvojem cirkularne ekonomije, snažnom podrškom lokalnim vlastima i nastavkom borbe protiv dezinformacija o klimatskim promenama. “Francuskoj je potreban poziv na buđenje, jer stare navike ponovo preuzimaju kontrolu,” zaključio je predsednik.