Istražitelji vode istragu, porodica nestale devojčice obaveštena o pronalasku tela

Telo deteta pronađeno je u departmanu Žer na jugozapadu Francuske šest dana nakon nestanka jedanaestogodišnje devojčice, saopštili su policijski izvori. Posmrtni ostaci pronađeni su na imanju jedne poljoprivredne farme, a porodica nestale devojčice je obaveštena o pronalasku. Identitet pronađenog tela još nije zvanično potvrđen, ali istražitelji sumnjaju da se radi o detetu za kojim se tragalo.

U potrazi su učestvovali policija, lovci, pripadnici vojske, komšije, prijatelji i poznanici. Devojčica nije važila za dete sklono bežanju, a prema navodima tužilaštva, nije bilo indicija da je samoinicijativno napustila kuću.

Istraga se vodi zbog moguće otmice. Prema policijskim izvorima, snimci nadzornih kamera na dan nestanka prikazali su devojčicu u automobilu jednog muškarca, koji ima 41 godinu i otac je njene drugarice. On je uhapšen i nalazi se u pritvoru.

“Istraga je u toku i čekamo rezultate zvanične identifikacije tela”, saopšteno je iz policije.

Američki senator pozvao na ispitivanje isplata u iznosu od 170 miliona dolara tokom pet godina, navodi se u zvaničnom pismu

Senator Ron Vajden iz Oregona zatražio je od nadležnog odbora Predstavničkog doma da ispita milijardera Leona Bleka povodom značajnih uplata koje je izvršio Džefriju Epstinu za poresko savetovanje. Prema navodima u zvaničnom pismu upućenom predsedavajućem odbora Džejmsu Komeru i članu Robertu Garsiji, Vajden je istakao rezultate četvorogodišnje istrage koja se odnosi na odnos Bleka i Epstina.

Vajden je u pismu naveo da je Blek u periodu od 2012. do 2017. godine isplatio Epstinu ukupno 170 miliona dolara za poresko i nasledno planiranje. Senator je izrazio sumnju u opravdanost ovih iznosa, navodeći da Blek nije pružio verodostojno objašnjenje zašto su honorari Epstinu znatno premašili iznose koje su dobijali drugi angažovani profesionalci za slične usluge.

U istom periodu, prema Vajdenovoj dokumentaciji, Blek je uglednoj advokatskoj firmi za iste svrhe isplatio dva miliona dolara, što je, kako je navedeno, znatno manji iznos u poređenju sa honorarima isplaćenim Epstinu. Vajden je ukazao i na to da su advokati iz vodećih firmi naplaćivali satnice iznad 1.000 dolara, dok su ukupni iznosi isplaćeni Epstinu bili višestruko veći.

Senator je u pismu pozvao članove Odbora za nadzor Predstavničkog doma da tokom saslušanja Bleka, koje je planirano za kasnije ovog meseca, posebno istraže razloge i okolnosti ovih isplata. Vajden je naglasio potrebu za transparentnošću i detaljnim odgovorima u vezi sa dogovorima između Bleka i Epstina.

Prema dostupnim informacijama, Leon Blek je ranije potvrdio da je angažovao Epstina za poresko savetovanje, ali je istakao da su svi poslovi bili u okviru zakona. Do sada nije pružio javno objašnjenje zbog kojeg su honorari bili značajno viši od uobičajenih. Istraga o ovom slučaju traje već nekoliko godina, a dodatna pitanja o finansijskim transakcijama i motivima saradnje ostaju otvorena.

Saslušanje pred Odborom za nadzor očekuje se tokom meseca, a ostaje da se vidi da li će biti pružene dodatne informacije ili dokumentacija koja bi rasvetlila prirodu ovih finansijskih transakcija.

Ruski predsednik saopštio mogućnost mirovnog dijaloga, uz uslov kompromisa i potpisivanja od strane legitimnih strana

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u Sankt Peterburgu da je Rusija spremna da pregovara sa Ukrajinom na osnovu predloga o kojima je razgovarano sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Enkoridžu na Aljasci. Putin je tokom sastanka sa rukovodiocima međunarodnih novinskih agencija u okviru Međunarodnog ekonomskog foruma naglasio da bi Trampovi predlozi mogli da posluže kao osnova za mirovni sporazum, ali da oni zahtevaju kompromise i od Moskve i od Kijeva.

“Verujem da bi Evropska unija mogla da pomogne u pronalaženju rešenja, ali to bi trebalo da bude na osnovu sporazuma o kojima smo razgovarali u Enkoridžu. I ukrajinska strana je toga dobro svesna”, rekao je Putin.

On je upozorio da bi svaki mirovni dokument morali da potpišu legitimni predstavnici, uključujući i ukrajinsku stranu, ističući da to nije zahtev samo Rusije. Putin je takođe podsetio da je mandat ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog istekao pre dve godine i ukazao na neizvesnost oko održavanja novih izbora u Ukrajini.

Dodao je da nema potrebe za prekidom neprijateljstava kako bi pregovori počeli, navodeći da ruske oružane snage svakodnevno napreduju. “Bolje je zaustaviti ne njih, već rat u celini – na osnovu kompromisa o kojima se raspravljalo u Ankoridžu”, izjavio je ruski lider.

Putin je naveo da Rusija kontroliše celu teritoriju samoproglašene Luganske Narodne Republike i više od 85 odsto Donjecke Narodne Republike, dok Ukrajina trenutno ima manje od 15 odsto DNR. On je istakao da Rusija nije protiv ekonomske integracije Ukrajine u Evropu.

Prema njegovim rečima, sukob u Ukrajini proizilazi iz državnog udara i potiskivanja ruskog stanovništva. Dodao je da Rusija nikada nije odbijala kontakte sa evropskim državama i da je za obnovu dijaloga dovoljna inicijativa sa evropske strane.

“Ako neko u Evropi želi da obnovi kontakte sa Rusijom, može to da učini. Ne znamo ko će biti pregovarač sa evropske strane, ali otvoreni smo za dijalog”, rekao je Putin. On je ocenio da je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder osoba od poverenja i podsetio na njegovu ulogu u infrastrukturnim projektima između Rusije i Nemačke.