Najviša sudska instanca SAD potvrdila raniju presudu, slučaj ostaje bez promene, navode američke pravosudne vlasti
Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbio je 29. juna 2026. godine da razmatra žalbu Alana Deršovica, bivšeg profesora prava sa Harvarda, povodom tužbe za klevetu protiv jedne međunarodne medijske kuće. Odlukom najvišeg suda ostaje na snazi prethodna presuda nižeg suda kojom je zahtev Deršovica odbijen. Ovaj slučaj je bio u centru pažnje jer je otvarao mogućnost preispitivanja presedana iz 1964. godine (New York Times protiv Salivana), koji definiše kriterijume za uspeh javnih ličnosti u sporovima za klevetu protiv medija.
Prema postojećem pravnom standardu, javne ličnosti moraju dokazati da su mediji svesno izneli netačne informacije ili da su postupali sa namerom ili krajnjom nepažnjom prema istinitosti izjava (tzv. ‘stvarna zlonamernost’). Dva sudije Vrhovnog suda, Klarens Tomas i Nil Gorsuč, izrazili su neslaganje sa odlukom da se slučaj ne razmatra, ističući potrebu za preispitivanjem standarda postavljenih pomenutom presudom iz 1964. godine. Međutim, većina sudija nije pokazala spremnost za promene u ovom pravcu.
Tužba Alana Deršovica odnosi se na izveštavanje međunarodnih medija o njegovim izjavama tokom suđenja za opoziv tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa 2020. godine. Deršovic je tvrdio da su njegovi stavovi o pravima predsednika tokom procesa pogrešno predstavljeni, što je, prema njegovim navodima, dovelo do štete po njegovu reputaciju. Medijska kuća protiv koje je podneta tužba navela je da su izveštaji zasnovani na javnim izjavama i događajima tokom suđenja.
Niži sudovi su presudili u korist medijske kuće, navodeći da nije ispunjen pravni standard za klevetu prema javnim ličnostima. Vrhovni sud je odbijanjem žalbe Deršovica praktično potvrdio ovu odluku, bez dodatnog obrazloženja. Odluka dolazi u trenutku kada se u američkoj javnosti i pravosuđu vode rasprave o pravima medija, slobodi izražavanja i zaštiti ugleda javnih ličnosti.
Vrhovni sud SAD retko razmatra izmene presedana vezanih za slobodu medija, a odluka u ovom slučaju potvrđuje aktuelnu sudsku praksu. Pravne debate oko balansa između slobode medija i zaštite pojedinaca nastavljaju se, ali bez promene dosadašnjih standarda.
