Prema zvaničnim podacima, napadi izazvali ozbiljna oštećenja na više ključnih postrojenja, deo kapaciteta privremeno obustavljen
U poslednjih sedam dana, više napada dronovima pogodilo je rusku naftnu infrastrukturu, uključujući rafineriju Kirišinjefteorgsintez (KINEF) u Kirišiju, Lenjingradska oblast, kao i luke Ust-Luga i Primorsk na Baltičkom moru, prenose zvanični izvori. Prema saopštenju guvernera regiona Aleksandra Drozdenka, industrijska zona u Kirišiju pretrpela je štetu nakon napada bespilotnih letelica. KINEF, jedna od najvećih rafinerija u Rusiji, proizvodi benzin, dizel, kerozin i druge petrohemikalije.
Nakon serije napada, izvoz nafte i derivata iz terminala Ust-Luga i Primorsk privremeno je obustavljen. Lokalna uprava potvrđuje da je u Ust-Lugi izbio požar, dok su prema tržišnim podacima oko 40 odsto kapaciteta ruskog izvoza nafte onemogućeni. U pitanju je, kako se navodi, najteži poremećaj u snabdevanju naftom u novijoj istoriji Rusije.
Rusija je drugi najveći izvoznik nafte u svetu, a proizvodnja i izvoz ovog energenta čine značajan deo državnog budžeta. Prema proceni tržišnih analitičara, cene nafte su nakon ovih dešavanja premašile 100 dolara po barelu, što dodatno utiče na globalno tržište.
Ukrajina je tokom meseca intenzivirala napade na rusku infrastrukturu, ciljajući tri ključne luke za izvoz nafte: Novorosijsk na Crnom moru, Primorsk i Ust-Lugu na Baltičkom moru, kao i naftovod Družba prema Mađarskoj i Slovačkoj.
Istovremeno, na Bliskom istoku zabeležena je razmena pretnji između američkog predsednika Donalda Trampa i vlasti u Teheranu, što je rezultiralo odlaganjem potencijalnih vojnih udara i započinjanjem indirektnih pregovora uz posredovanje Pakistana. Tramp je upozorio da će SAD uništiti iranske elektrane ukoliko Iran ne otvori Ormuski moreuz, dok je Teheran uzvratio pretnjom napada na elektroenergetske objekte u regionu. Kasnije je potvrđeno da su dve strane, posredno, započele razgovore o prekidu vatre, pri čemu je SAD poslala plan od 15 tačaka Iranu putem posrednika iz Pakistana.
Iranski zvaničnici su odbacili tvrdnje o direktnim pregovorima, navodeći da se razgovori vode uz posrednike i da neće prihvatiti uslove koje smatraju preteranim. Među zahtevima Irana su prekid napada na njihovu teritoriju i konkretne garancije za sprečavanje ponovnog izbijanja sukoba, kao i nadoknada za pretrpljenu štetu.
“Istraga o posledicama napada je u toku i situacija se pažljivo prati”, saopštili su nadležni organi.
