Velika većina glasača u Alberti glasala protiv pokretanja procesa za nezavisnost

U nedavnom referendumu, građani Alberte izrazili su snažnu podršku očuvanju jedinstva Kanade, odbacujući predlog o pokretanju procesa koji bi mogao dovesti do nezavisnosti ove naftom bogate provincije. Ovaj rezultat predstavlja veliku pobedu za premijera Marka Carneya i zagovornike kanadskog jedinstva u trenutku kada su trgovinski ratovi i pretnje aneksijom aktuelne teme.

Rezultati referenduma

Prebrojavanjem više od milion glasova, utvrđeno je da oko 76% birača podržava ostanak u sastavu Kanade, dok je 23% bilo za pokretanje procesa nezavisnosti. ‘Mi smo čvrsta zemlja ujedinjena od obale do obale’, izjavio je Tomas Lukaszuk, bivši zamjenik premijera Alberte i lider kampanje ‘Zauvek Kanađani’.

Odgovor građana

Dustin Degenhardt, birač iz Wainwrighta, izrazio je frustraciju prema Ottawi, opisujući Albertu kao ‘koloniju’ iz koje se samo uzima. Nasuprot njemu, Tejlor MacIsaac podržao je ideju o nezavisnosti, navodeći da bi to bilo dobro za Albertu. S druge strane, Dejv Malka iz Edmontona kritikovao je trošenje novca na ‘referendum o referendumu’ umesto na zdravstvo.

Prvi rezultati pokazuju da je 76,5 odsto građana Alberte glasalo za ostanak u Kanadi, dok je 23,5 odsto podržalo ideju referenduma o nezavisnosti.

Stanovnici kanadske pokrajine Alberta odlučili su na glasanju da pokrajina ostane deo Kanade, što pokazuju prvi rezultati izjašnjavanja. Ključno pitanje ovog glasanja bilo je da li će se održati obavezujući referendum o otcepljenju, a prema preliminarnim podacima, većina građana Alberte odbacila je tu mogućnost. Prvi rezultati glasanja o otcepljenju od Kanade ukazuju da je 76,5 odsto birača podržalo ostanak u Kanadi, dok se 23,5 odsto izjasnilo za organizovanje referenduma o nezavisnosti.

Glasačka mesta u Alberti zatvorena su sa zakašnjenjem, tačno u 23 sata po lokalnom vremenu. Neka birališta otvorena su kasnije nego što je bilo planirano, što je uticalo na prolongiranje celokupnog procesa. Pristalice otcepljenja, koje su se okupile u Edmontonu na proseparatističkom skupu, primile su prve projekcije sa vidnim razočaranjem. Naime, rezultati nisu išli u prilog onima koji su se zalagali za nezavisnost pokrajine.

Kako su protekli izbori u Alberti

Prema saopštenju, glasači su morali da odluče da li žele ostanak u Kanadi ili pokretanje procesa za referendum o nezavisnosti. Zanimljivo je da su ankete pre izjašnjavanja ukazivale na sličan rezultat, jer je većina građana bila za očuvanje jedinstva zemlje. U Edmontonu je atmosfera bila napeta, a optimizam pristalica nezavisnosti brzo je splasnuo kada su se na ekranima pojavili prvi rezultati.

Jedna od prisutnih žena obratila se okupljenima rečima: “Liberalne laži! Molim vas, ne brinite”, pokušavajući da uteši razočarane simpatizere pokreta za otcepljenje. Ipak, prema zvaničnim podacima, predlog o održavanju referenduma nije prihvaćen.

Reakcije nakon rezultata i širi kontekst

Predstavnici separatističkog pokreta smatraju da Otava već godinama zanemaruje interese Alberte, koja je poznata po tome što poseduje četvrta najveća nalazišta nafte na svetu. Jedan od lidera pokreta, Mič Silvestr, izjavio je da će biti potrebno još mnogo truda da se umanji želja za nezavisnošću u pokrajini, čak i nakon ovog rezultata. “Ja sam iz ruralne Alberte, a u ruralnim sredinama razgovori su više usmereni ka nezavisnosti”, istakao je Silvestr i dodao da će pokret morati da proceni sledeće korake.

Sa druge strane, deo građana koji je podržao ostanak u Kanadi naveo je kao razlog želju za očuvanjem jedinstva i strah od potencijalnih spoljašnjih uticaja na nezavisnu Albertu. Pored toga, starosedelačko stanovništvo pokrajine protivilo se inicijativi, tvrdeći da bi eventualno otcepljenje narušilo postojeće sporazume o zemljištu postignute sa kanadskim vlastima.

Separatistički pokreti i dalje izazov za Kanadu

Alberta nije jedina pokrajina u Kanadi u kojoj postoji izražen separatistički sentiment. Ranije ovog meseca, separatistička Partija Kvebeka ostvarila je pobedu na izborima u toj pokrajini, ali nije osvojila dovoljno mandata za samostalnu vlast. Frustracija prema liberalnoj vladi u Otavi i premijeru Marku Karniju motivisala je deo građana da podrže nezavisnost, ali su rezultati u Alberti pokazali da je za sada većina za očuvanje postojeće državne zajednice.

Zbog toga, prema ocenama posmatrača, tema nezavisnosti i dalje ostaje aktuelna u političkom životu Kanade. Ipak, rezultati glasanja o otcepljenju od Kanade pokazuju da građani Alberte trenutno više veruju u rešenja unutar postojeće federacije nego u neizvesnost koju bi donelo odvajanje.

Papa Lav XIV razgovarao je sa Volodimirom Zelenskim i ponovo pozvao na humanitarno primirje i evakuaciju civila iz Oleškija.

Papa Lav XIV razgovarao je telefonom sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim o teškoj situaciji u Ukrajini, posebno u gradu Oleški na levoj obali Dnjepra. Tokom razgovora, papa je istakao važnost da se postigne hitno primirje i omogući evakuacija civila iz Oleškija, grada koji se nalazi pod ruskom kontrolom. Prema zvaničnoj izjavi, Vatikan je potvrdio da papa nastavlja da traži dijalog i mir, kao i saradnju svih strana radi dostave humanitarne pomoći.

Grad Oleški u Hersonskoj oblasti trenutno trpi ozbiljne posledice rata, a stanovnici su mesecima bez osnovnih uslova za život. Papa Lav XIV je tokom razgovora sa Zelenskim posebno naglasio da je situacija u Oleškiju alarmantna i da je neophodno omogućiti bezbedan izlazak civilima. U isto vreme, ponovio je zahtev za uspostavljanje humanitarnog primirja, koji je ranije uputio i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Teška humanitarna situacija u Oleškiju

Prema podacima ukrajinskih izvora, u Oleškiju živi oko 2.000 ljudi, među kojima je pedesetak dece. Stanovnici su suočeni sa nedostatkom vode, struje, lekova i hitne medicinske pomoći. Most koji povezuje Oleški sa Hersonom je uništen, a putevi izvan grada i prema okolnim selima su minirani, što dodatno otežava evakuaciju stanovništva.

Ukrajinske vlasti optužuju ruske snage da blokiraju humanitarne prolaze, dok Moskva odgovornost za zastoje prebacuje na Kijev. U tom kontekstu, papa Lav XIV poziva sve strane na saradnju kako bi se omogućila evakuacija civila i dostava pomoći onima kojima je najpotrebnija.

Poziv na dijalog i nastavak humanitarnih napora

Papa Lav XIV, prema saopštenju, ističe da Sveta stolica ostaje posvećena dijalogu i pronalaženju mirnog rešenja za krizu u Ukrajini. Posebno je podvukao važnost nastavka napora na uspostavljanju primirja, čime bi se omogućilo dopremanje hrane, vode i medicinske pomoći stanovnicima Oleškija. Takođe, papa je naveo da Sveta stolica nastavlja da prati razvoj situacije i da je spremna da pomogne u svim budućim humanitarnim aktivnostima.

Papa je i ranije, tokom telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok je bio na lečenju, zatražio primirje u Oleškiju. Ovaj apel sada se ponavlja u razgovoru sa Zelenskim, sa jasnim fokusom na spasavanje civila iz grada u kojem su uslovi za život izuzetno teški. Osim toga, prema saopštenju, papa Lav XIV je još jednom istakao spremnost Vatikana da podrži sve inicijative koje vode miru i stabilnosti u regionu.

Situacija u Ukrajini i dalje je tema međunarodne pažnje, a humanitarna kriza u Oleškiju ostaje jedan od najtežih izazova za sve uključene strane.