Savet ministara finansija usvojio tehničke odluke, Bugarska ima šest meseci za završetak priprema

Savet ministara finansija Evropske unije (ECOFIN) potvrdio je danas završne tehničke korake za ulazak Bugarske u evrozonu, određujući fiksni konverzioni kurs od 1,95583 leva za jedan evro. Bugarska sada raspolaže sa manje od šest meseci da sprovede sve potrebne tehničke pripreme za zamenu nacionalne valute, a planirano je da 1. januara naredne godine postane 21. članica evrozone, kako je zvanično saopšteno.

Bugarska je još od pristupanja Evropskoj uniji 2007. godine težila ulasku u evrozonu, ali je proces više puta bio odlagan. Evropska komisija i Evropska centralna banka su tokom juna navele da je Bugarska ispunila uslove za uvođenje evra, dok je podrška građana ovoj promeni oslabila, navodi se u istraživanju Evrobarometra iz maja prema kojem polovina Bugara izražava skepticizam i strahuje od mogućeg rasta cena.

“Čitav proces vezan za članstvo Bugarske u evrozoni praktično se danas završava. Ništa ne može zaustaviti Bugarsku na putu ka evrozoni”, izjavila je bugarska ministarka finansija Temenužka Petkova.

Ulaskom Bugarske, u Evropskoj uniji će ostati još šest država van evrozone: Švedska, Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija i Danska. Nijedna od ovih zemalja trenutno nema konkretne planove za prelazak na evro.

Policija Crne Gore potvrdila hapšenje osumnjičenog, postupak izručenja vodi sud u Podgorici, navodi se u zvaničnom saopštenju

Policija Crne Gore saopštila je da je na primorju, u gradu Kotoru, uhapšen iranski državljanin za kojim su Sjedinjene Američke Države raspisale poternicu zbog sumnje u masovne sajber napade čija je ukupna materijalna šteta procenjena na oko 3,4 milijarde američkih dolara. Hapšenje je izvršeno u četvrtak uveče, na osnovu zahteva američkih vlasti i Federalnog istražnog biroa (FBI), dodaje se u saopštenju crnogorske policije.

Osumnjičeni ima 39 godina i poseduje i tursko državljanstvo. Prema navodima iz saopštenja, za njim je raspisana poternica od strane saveznog suda u Njujorku zbog više optužbi, uključujući zaveru radi kompjuterske prevare, neovlašćeno pristupanje računarima i krađu identiteta.

Policija Crne Gore navodi da je od 2013. godine, kao saradnik jedne pravne osobe iz Irana, osumnjičeni izveo više sajber napada na infrastrukturu u Sjedinjenim Državama, uključujući i 150 univerziteta. Zvanično je procenjeno da su napadi prouzrokovali štetu u iznosu većem od 3,4 milijarde američkih dolara.

Prema navodima policije, ukradeni podaci i kompromitovani univerzitetski profili korišćeni su, između ostalog, za potrebe Islamske revolucionarne garde i drugih korisnika iz Irana, uključujući i tamošnje univerzitete.

Crnogorska policija saopštila je da će dalje postupke, uključujući moguću ekstradiciju osumnjičenog, voditi nadležni sud u Podgorici. Odluka o izručenju će biti doneta u skladu sa domaćim i međunarodnim pravom.

Crna Gora je članica NATO i saveznik SAD. Ova zemlja na obali Jadranskog mora broji oko 620.000 stanovnika i kandiduje se za članstvo u Evropskoj uniji.

Odbor Kongresa zakazao saslušanje za petak, senator Vajden traži pojašnjenja o finansijskim transakcijama

Milijarder i investitor Leon Blek očekuje se da u petak svedoči pred članovima kongresnog odbora koji istražuje veze sa Džefrijem Epstajnom. Saslušanje dolazi nakon što je senator iz Oregona Ron Vajden ranije ovog meseca zatražio od Odbora za nadzor Predstavničkog doma da tokom intervjua postavi pitanja Bleku u vezi sa oko 170 miliona dolara uplata Epstajnu između 2012. i 2017. godine.

Senator Vajden je naveo da do sada, prema njegovom mišljenju, Blek nije pružio zadovoljavajuće objašnjenje zašto su iznosi koje je platio Epstajnu višestruko prevazilazili honorare drugih savetnika angažovanih na sličnim poslovima poreskog i naslednog planiranja. Vajden je i u martu uputio pismo Bleku sa zahtevom za odgovore na pitanja koja su se pojavila u okviru takozvanih „Epstajn fajlova“, a odnose se na lične i finansijske veze između Bleka i Epstajna.

Na pitanje o Blekovom odgovoru na njegove zahteve, senator Vajden je izjavio da nije dobio odgovore koje smatra zadovoljavajućim, navodeći da je, prema njegovim rečima, Blek “više puta izbegavao” konkretan odgovor.

Advokat Leona Bleka, suosnivača kompanije za upravljanje investicijama, u pismu iz aprila upućenom senatoru Vajdenu izjavio je da dokumenta objavljena na osnovu Zakona o transparentnosti Epstajn fajlova ne sadrže dokaze da je Blek bio upoznat sa ili umešan u tadašnje krivične aktivnosti Džefrija Epstajna. Drugi Blekov advokat je u decembru naveo da je interna istraga u kompaniji pokazala kako su uplate Epstajnu bile isključivo za poreski i nasledni konsalting.

Komitet je prošle godine objavio i elektronsku prepisku koja pokazuje da je Epstajn učestvovao u određenim ličnim pitanjima vezanim za Bleka dok mu je pružao savetodavne usluge. Do sada nije objavljeno da li će tokom najavljenog svedočenja biti predstavljeni dodatni dokazi ili dokumenta.

Kontekst istrage vezan je za šire napore Kongresa da razjasni prirodu i obim kontakata koje su visoki poslovni lideri imali sa Džefrijem Epstajnom, koji je preminuo u pritvoru 2019. godine. Očekuje se da će saslušanje u petak biti usmereno na finansijske transakcije i savete koje je Epstajn pružao Bleku u navedenom periodu.