Bezbednosne mere pooštrene, zabranjeno nošenje satova i telefona na sastancima u Kremlju, navode izvori

Ruska Federalna služba zaštite pooštrila je bezbednosne mere za zvaničnike koji prisustvuju sastancima sa predsednikom Rusije u Kremlju. Prema navodima iz policijskih izvora, zvaničnicima je od sredine aprila zabranjeno da nose ručne satove, kako elektronske tako i mehaničke, uz raniju zabranu korišćenja telefona. Pravilo se primenjuje i na one funkcionere koji su inače često viđani sa satovima u javnosti, kao što su guverner Tambovske oblasti Jevgenij Pervišov, predsednik Republike Mordovije Artjom Zdunov i generalni direktor Kamaza Sergej Kogogin.

Nove mere ne odnose se na najbliže saradnike predsednika, koje on lično poznaje. Iako i oni predaju telefone pri ulasku, zabrana nošenja satova za sada se ne primenjuje na njih. Kao primer izuzimanja naveden je direktor Rosteka Sergej Čemezov, koji je na nedavnom sastanku nosio sat. Takođe, izvor navodi da je i sam predsednik u više navrata skidao sat pre sastanaka, dok je na jednom susretu sa čečenskim liderom Ramzanom Kadirovim zabeleženo da je rukom prekrio ručni zglob.

Izvor nije mogao da precizira razloge za uvođenje novih mera, ali se ukazuje na izveštaj evropskih obaveštajnih službi iz maja, prema kojem su pojačane bezbednosne procedure zbog straha od mogućih pokušaja atentata. Zvaničnici ističu da su nove zabrane deo šireg povećanja opreza i da se pravila mogu dalje menjati u skladu sa bezbednosnim procenama.

Policija iz Ravensburga vodi istragu o okolnostima nesreće, porodica i putnici dobili psihosocijalnu pomoć

Četvorogodišnja devojčica preminula je u bolnici nakon što ju je regionalni brzi voz udario na pružnom prelazu u ulici Zeštras, u mestu Siplingen, okrug Bodenskog jezera, u subotu oko 19:30 časova, saopštila je policijska uprava Ravensburga. Prema zvaničnim informacijama, dete je prelazilo železnički prelaz biciklom uprkos spuštenim polurampama, kada je na nju naleteo voz koji je saobraćao na relaciji Iberlingen–Radolfcel.

Kako je izjavio portparol policije Oliver Vajsflog, mašinovođa je u poslednjem trenutku uočio dete na pruzi i pokušao da zaustavi voz, ali nije uspeo da izbegne udarac. Devojčica je zadobila povrede opasne po život i helikopterom je prevezena u bolnicu, gde je podlegla povredama tokom noći.

Nije poznato da li su roditelji deteta bili prisutni u trenutku nesreće. Članovi porodice, kao i 65 putnika iz voza, dobili su podršku od strane psihosocijalnih službi za hitne slučajeve.

Saobraćajna policija Ravensburga pokrenula je istragu radi utvrđivanja svih okolnosti događaja. Nadležni su pozvali očevice da se jave i pomognu u rasvetljavanju nesreće. “Istraga je u toku”, saopšteno je iz policijske uprave.

Ruski predsednik naveo evropske aspiracije Ukrajine kao početak konflikta, ističući promenu zvanične retorike

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je pokušaj Ukrajine da se pridruži Evropskoj uniji bio početak trenutnih sukoba, što je izazvalo pažnju međunarodne javnosti i analitičara. Izjava je data u kontekstu aktuelnih dešavanja i ocenjena kao odstupanje od ranije zvanične linije o razlozima sukoba.

U prethodnim godinama, ruski zvaničnici su kao uzroke rata navodili zaštitu stanovništva Donbasa, borbu protiv navodnog “nacizma”, očuvanje ruskog jezika i pravoslavlja, kao i širenje NATO-a, koje je predstavljano kao egzistencijalna pretnja po Rusiju. Putinovom izjavom menja se fokus na evropske aspiracije Ukrajine kao ključni faktor.

Prema navodima iz zvaničnih krugova, novi stav ruskog rukovodstva ukazuje na to da je stvarni razlog za vojnu intervenciju bio pokušaj Ukrajine da izgradi sopstvenu politiku i budućnost van uticaja Moskve. Analitičari ističu da ovakva promena retorike može imati posledice po tumačenje sukoba u međunarodnim odnosima.

U istom kontekstu, ruski predsednik se osvrnuo i na Jermeniju, navodeći da okretanje te zemlje Evropskoj uniji predstavlja “prvi korak u ukrajinskom pravcu”, što može značiti nastavak slične politike prema drugim susedima koji pokazuju slične aspiracije.

Ovakve izjave izazvale su različite reakcije u međunarodnoj zajednici, a analitičari smatraju da je time oslabljena dosadašnja argumentacija o odbrambenom karakteru ruske politike prema Ukrajini. “Priznanjem da je sukob započet zbog evropskih aspiracija, Kremlj je promenio narativ o NATO-u i denacifikaciji”, ocenjuju stručnjaci.

Zvanične reakcije međunarodnih institucija na ove navode za sada nisu objavljene. Istraga i analize političkih posledica ovakve izjave su u toku.