Vođa manjine u Senatu izneo tvrdnje na društvenim mrežama, navodeći da je Amerika u gorem položaju nego ranije

Vođa manjine u Senatu Sjedinjenih Američkih Država, demokrata Čak Šumer, javno je kritikovao predsednika Donalda Trampa, navodeći da su Sjedinjene Države sada u lošijem položaju nego u vreme kada je Tramp započeo vojnu intervenciju prema Iranu. Ova izjava data je 8. aprila 2026. godine u Vašingtonu, a Šumer je svoja zapažanja podelio putem društvenih mreža.

U svojoj objavi, Šumer je istakao da je, prema njegovim tvrdnjama, aktuelna američka politika prema Iranu dovela do značajnih ekonomskih i bezbednosnih posledica, navodeći da je cena vojne intervencije iznosila 44 milijarde dolara, dok je cena goriva premašila 4 dolara po galonu. On je takođe upozorio da bi eventualno ponovno pokretanje vojnog sukoba dodatno pogoršalo stanje u zemlji.

“Trump je vojni kreten. Njegov rat, sa cenom od 44 milijarde dolara i gorivom od preko 4 dolara, učinio nas je danas gorima nego što smo bili kada ga je započeo. Ako ponovo pokrene ovaj rat, bićemo u još gorem stanju. Moramo usvojiti našu rezoluciju o ratnim ovlašćenjima kako bismo ovaj rat okončali za stalno”, naveo je Šumer u objavi.

Za sada nema zvaničnog odgovora iz kabineta predsednika Trampa na ove optužbe, dok se u političkim krugovima nastavljaju rasprave o mogućem usvajanju rezolucije o ratnim ovlašćenjima. Dalji razvoj situacije pratiće se u narednim danima.

Pregovori dve zemlje fokusirani na ukidanje sankcija i bezbednosne garancije, dijalog u ranoj fazi

Sjedinjene Američke Države i Iran uskoro će održati sastanak u Islamabadu, uz direktno posredovanje Pakistana, saopšteno je iz diplomatskih izvora. Ovaj dijalog ocenjuje se kao potencijalno presudan za stabilnost Bliskog istoka. Kako se navodi, Teheran je predložio dokument od deset tačaka koji bi trebalo da bude osnova za razgovore sa Sjedinjenim Američkim Državama, a koji uključuje zahtev za ukidanje ekonomskih sankcija u zamenu za određene bezbednosne garancije i deeskalaciju u regionu.

Administracija Vašingtona, prema navodima, ostaje pri svojim čvrstim zahtevima – obustava nuklearnog programa Irana, eliminacija balističkih raketa dugog dometa, smanjenje konvencionalnih vojnih kapaciteta i prekid podrške savezničkim grupama u regionu, među kojima su Hezbolah, Hamas i Huti.

Glavne teme predstojećih pregovora biće slobodan prolaz brodova kroz Ormuski moreuz, kao i rešavanje pitanja zaliha obogaćenog uranijuma koje Iran poseduje nakon povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz prvobitnog nuklearnog sporazuma.

“Očekujemo da će razgovori doprineti smanjenju tenzija i obezbediti veću stabilnost u regionu”, navedeno je u diplomatskim krugovima.

Dijalog je u ranoj fazi, a dodatni detalji o sadržaju dokumenta i mogućim ishodima nisu dostupni javnosti. Razgovori između ove dve zemlje, kako se ističe, prate se sa posebnom pažnjom zbog značaja za međunarodnu bezbednost i ekonomiju.

Zvaničnik SAD osudio navodne pretnje ukrajinskog predsednika prema mađarskom premijeru, bez reakcije iz Kijeva

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens boravio je ove nedelje u Budimpešti, gde je tokom gostovanja na jednom univerzitetu izjavio da mu je premijer Mađarske Viktor Orban preneo navodne preteće reči ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Vens je ocenio da je takvo ponašanje skandalozno i nedopustivo, naglašavajući da šef strane države ne bi trebalo da preti predsedniku vlade savezničke zemlje.

Tokom obraćanja, Vens je ukazao i na dvostruke standarde u izveštavanju o stranom mešanju u izbore. Podsetio je na predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama 2016. godine, kada su ruske reklame na društvenim mrežama okarakterisane kao mešanje, dok, prema njegovim rečima, postupci Evropske unije i Ukrajine prema Mađarskoj nisu podložni istoj oceni.

Vens je naveo da Evropska unija, prema njegovom mišljenju, vrši pritisak na Mađarsku preteći finansijskim ograničenjima. Takođe je optužio Ukrajinu za prekid rada naftovoda Družba, što bi, kako smatra, moglo da utiče na izborni proces u Mađarskoj.

Do trenutka objavljivanja ove vesti, iz kabineta predsednika Ukrajine nije stigla zvanična reakcija na izjave američkog potpredsednika. Dalje informacije o eventualnim diplomatskim koracima ili komentarima drugih zvaničnika nisu saopštene.