Sud u Oslu izrekao presudu nakon šestonedeljnog suđenja, istraga obuhvatila više optužbi uključujući nasilje i zloupotrebu droga

Marijus Borg Hojbi (29), sin norveške princeze Mete-Marit, osuđen je na četiri godine zatvora zbog dve tačke optužnice za silovanje, saopšteno je nakon izricanja presude u sudu u Oslu. Suđenje koje je trajalo šest nedelja obuhvatilo je optužbe za seksualno nasilje, zloupotrebu droga i druga nedolična ponašanja u periodu od 2018. do 2024. godine.

Prema navodima iz istrage, Hojbi je bio optužen za seksualne napade na četiri žene koje su, prema tvrdnjama, bile u stanju nesposobnosti da pruže otpor. Sudija Jon Sverdrup Efjestad naveo je da je sud razmatrao ukupno 40 tačaka optužnice, uključujući četiri navodna silovanja, napade, kršenje zabrane prilaska, prestupe povezane sa drogama i saobraćajne prekršaje. Jedna optužba vezana za kršenje zabrane prilaska je odbačena.

Tokom suđenja, istraga je uključila dokaze u vidu više od 800 poruka i video-snimaka seksualnog sadržaja, kao i svedočenja o Hojbijevoj zavisnosti od droge. Sud je, pored optužbi za silovanje, osudio Hojbija i za napad na bivšu devojku Noru Haukland, upućivanje pretnji i saobraćajne prekršaje, dok je oslobođen optužbi za druga dva silovanja.

Hojbi nije bio fizički prisutan u sudnici tokom izricanja presude, već je postupku prisustvovao putem video-veze. On je negirao najteže optužbe, dok je priznao određene lakše prekršaje.

Ova presuda dolazi u trenutku kada se zdravstveno stanje princeze Mete-Marit pogoršalo zbog plućne fibroze i ona je stavljena na listu čekanja za transplantaciju pluća. Sud je ranije dozvolio Hojbiju privremeno puštanje iz pritvora radi boravka sa majkom, ali je ta odluka preinačena nakon žalbe tužilaštva.

Kraljevska porodica Norveške suočava se i sa dodatnim pritiscima javnosti zbog ranijih veza princeze Mete-Marit sa Džefrijem Epstajnom, što je takođe aktuelizovano tokom ovog perioda.

Lideri sedam najrazvijenijih zemalja okupljaju se u Francuskoj, pridružuje se i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski

Samit zemalja članica grupe G7 zvanično je počeo danas u francuskom gradu Evijanu, a u fokusu razgovora biće situacija u Iranu, Ukrajini, kao i globalne ekonomske neravnoteže i razvoj veštačke inteligencije. Na skupu koji će trajati do 17. juna prisustvuju lideri Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije i Japana.

Tokom samita, očekuje se da članice G7 nastoje da istaknu jedinstvo u podršci Ukrajini, dok će evropski članovi pokušati da ubede predsednika SAD Donalda Trampa da je pozicija Ukrajine ojačala, kao i da se usaglase oko pristupa pregovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Najavljeno je i prisustvo predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, što dodatno naglašava značaj ukrajinske krize na ovom međunarodnom skupu.

Lideri G7 se sastaju neposredno nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran objavili da su postigli dogovor o okviru za okončanje rata, iako se potpisivanje konačnog sporazuma ne očekuje pre petka. Ključna pitanja biće dinamika otvaranja Ormuskog moreuza za brodski saobraćaj, što je od strateškog značaja za međunarodnu trgovinu.

Kako je saopšteno, u diskusiji o ovim pitanjima u Evijanu učestvovaće i lideri Egipta, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Očekuje se da će tokom samita biti razmatrani i globalni izazovi vezani za ekonomske neravnoteže i uspon veštačke inteligencije, uz posebnu pažnju prema aktuelnim političkim krizama.

“Cilj samita je da lideri sedam najrazvijenijih zemalja sveta postignu što širi konsenzus o ključnim bezbednosnim i ekonomskim pitanjima”, navedeno je u zvaničnoj izjavi organizatora.

Evropska unija i brojni zvaničnici pozvali na hitno otvaranje Ormuskog moreuza i slobodnu plovidbu

Brojni svetski lideri reagovali su na finalizaciju memoranduma o razumevanju između Irana i Sjedinjenih Američkih Država o okončanju rata, pozivajući na hitno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za međunarodnu plovidbu, saopšteno je iz više zvaničnih izvora. Dogovor je postignut u cilju trajnog prekida vojnih operacija na svim frontovima, uključujući Liban, i okončanja američke pomorske blokade protiv Irana.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da bi sporazum trebalo da omogući brzo i potpuno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. “Mora da bude osigurana slobodna plovidba kroz Ormuski moreuz bez naplaćivanja prolaza, jer je to od suštinskog značaja za regionalnu stabilnost i globalnu ekonomiju”, navela je Fon der Lajen, dodajući da mir na Bliskom istoku nije moguć dok traje sukob u Libanu.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta izjavio je da je Evropska unija spremna da doprinese strategiji za postizanje trajnog mira. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas istakla je da Brisel može da ponudi stručnu pomoć u vezi sa iranskim nuklearnim programom. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard ocenila je sporazum kao pozitivnu vest.

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je na hitno i bezuslovno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, naglašavajući spremnost Francuske i Velike Britanije da pruže podršku. Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da slobodna plovidba mora biti vraćena i najavio moguću podršku u razminiranju, uz podsećanje da Iran ne bi smeo da poseduje nuklearno oružje.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan upozorio je na izbegavanje provokacija koje bi mogle da eskaliraju tenzije pred potpisivanje sporazuma. Katar i Pakistan izrazili su podršku regionalnoj stabilnosti, dok su zvaničnici Australije apelovali na uzdržanost svih strana.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je sporazum postignut, čestitavši svim akterima i poručivši: “Ovim u potpunosti odobravam slobodno otvaranje Ormuskog moreuza i, istovremeno, odobravam trenutno uklanjanje pomorske blokade Sjedinjenih Država. Brodovi sveta, pokrenite motore. Neka nafta teče.”

Sekretarijat Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana potvrdio je da je tekst memoranduma o razumevanju finalizovan i da podrazumeva trajni prekid vojnih operacija i okončanje pomorske blokade. Dalji koraci u implementaciji sporazuma pratiće međunarodni posmatrači.