Američki predsednik ističe Kubu kao narednu metu, zvaničnici administracije komentarišu promene režima, situacija izaziva međunarodnu pažnju
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp u više navrata je tokom poslednjih nedelja isticao mogućnost preduzimanja akcije prema Kubi, navodeći ovu zemlju kao potencijalni sledeći cilj nakon poslednjih operacija američke vojske u Venecueli i Iranu. Izjave su usledile nakon što su američke snage u januaru izvele operaciju tokom koje je uhapšen predsednik Venecuele Nikolas Maduro, što su potvrdili zvaničnici administracije. Na konferenciji za medije posvećenoj toj akciji, državni sekretar Marko Rubio izjavio je da bi aktuelni režim u Kubi trebalo da bude zabrinut.
U februaru je, prema izjavama američkih zvaničnika, u napadu u Iranu poginuo iranski vrhovni lider Ali Hamenei, što je dodatno uticalo na zaoštravanje retorike američke administracije prema Kubi. Dana 16. marta, predsednik Tramp je u Beloj kući izjavio novinarima da smatra da bi mogao da „preuzme Kubu u nekom obliku“, naglašavajući da veruje da bi imao mogućnost da donese promene na ostrvu.
Tramp je dodatno rekao novinarima na predsedničkom avionu da je „Kuba sledeća“, potvrđujući intenziviranje pažnje administracije prema toj zemlji. Državni sekretar Marko Rubio, čiji su roditelji poreklom sa Kube, bio je još direktniji, izjavljivši pred Kongresom u januaru da bi promena režima na Kubi bila, kako je naveo, „od velikog značaja“ za Sjedinjene Države. U kasnijim izjavama, Rubio je naglasio da je potrebno da dođe do „drastičnih promena“ u ekonomiji i političkom sistemu Kube, ocenjujući da postojeće vlasti nisu u mogućnosti da reše ekonomske probleme.
Zvaničnici američke administracije nisu iznosili detalje o mogućim konkretnim koracima prema Kubi, niti je najavljena specifična vojna ili politička strategija. S druge strane, vlasti u Kubi nisu zvanično komentarisale ove izjave. Situacija je izazvala pažnju međunarodne javnosti, a pojedini analitičari navode da bi svaka potencijalna akcija prema Kubi mogla imati uticaj na regionalnu bezbednost i odnose u Latinskoj Americi.
U prethodnim decenijama, odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Kube bili su obeleženi brojnim krizama i dugotrajnim embargom, dok su napori za normalizaciju odnosa povremeno beležili napredak, a zatim stagnirali. Najnovije izjave američkih zvaničnika dolaze u kontekstu jačanja američkih aktivnosti u regionu, nakon nedavnih operacija u Venecueli i Iranu.
Za sada nije poznato da li će doći do konkretnih poteza prema Kubi, a međunarodni akteri pažljivo prate razvoj situacije, uz ocene da bi svaka eskalacija mogla uticati na širi bezbednosni i politički okvir u regionu.
