Italijanska premijerka Đorđa Meloni uskoro obara rekord, bez rekonstrukcija kabineta od 2022. godine

Vlada Italije na čelu sa premijerkom Đorđom Meloni postaće u subotu druga najdugovečnija vlada u zemlji od završetka Drugog svetskog rata, nakon što je na dužnost stupila 22.10.2022. godine, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Meloni je prva žena na mestu premijera u istoriji Italije, a njena vlada obeležiće 1.288 dana na funkciji 2. maja, čime će premašiti prethodni rekord od 1.287 dana, koji je držala četvrta i poslednja vlada bivšeg premijera Silvija Berluskonija.

Kako se navodi, Meloni je na putu da postane i prva moderna liderka koja bi, ukoliko ostane na funkciji do septembra naredne godine, završila pun petogodišnji mandat vlade bez rekonstrukcija. Ovaj rezultat predstavlja značajan presedan u italijanskoj politici, poznatoj po čestim promenama vlada i političkim krizama.

“Vlada Đorđe Meloni nastavlja sa stabilnim mandatom i bez promena u sastavu kabineta od preuzimanja vlasti”, navodi se u zvaničnoj izjavi. Prethodni rekordi dugovečnosti na premijerskoj poziciji uglavnom su povezani sa višestrukim rekonstrukcijama ili promenama unutar vladajuće koalicije, što nije slučaj sa aktuelnim kabinetom.

Italijanska javnost i analitičari prate razvoj situacije, a dodatno se ističe značaj činjenice da bi Meloni, ako vlada opstane do 4. septembra sledeće godine, mogla da postavi i novi rekord kao prva liderka koja je završila čitav mandat bez promene ministara. Ovakav kontinuitet ocenjuje se kao važan faktor političke stabilnosti u zemlji, posebno imajući u vidu istoriju čestih promena izvršne vlasti.

“Ovo je značajan trenutak za italijansku političku scenu, jer ukazuje na mogućnost jačanja političke stabilnosti u zemlji”, navodi se u zaključku zvanične izjave.

Odluku potvrdio američki centralni bankarski organ, inflacija i ekonomski pritisci ostaju izazov

Američka centralna banka, Federalne rezerve, odlučila je u sredu da po treći put uzastopno zadrži referentnu kamatnu stopu na istom nivou. Sastanak odbora za monetarnu politiku održan je u trenutku kada se američka ekonomija suočava sa rastućom inflacijom i promenljivim tempom zapošljavanja, navode izvori iz američkog finansijskog sektora.

Prema zvaničnom saopštenju, kamatna stopa na međubankarske pozajmice ostaje u rasponu od 3,5% do 3,75%. Investitori su ovu odluku očekivali, a tržišni analitičari su prethodno ukazivali na visok stepen verovatnoće da neće biti promena u visini stope tokom ovog sastanka.

Odluka Federalnih rezervi usledila je nakon što je inflacija tokom prošlog meseca dostigla najviši nivo u gotovo dve godine, što je povezano sa posledicama aktuelnog sukoba u Iranu i promenama na tržištu rada. Prethodnih meseci, predsednik Sjedinjenih Američkih Država iznosio je javne zahteve za spuštanjem kamatnih stopa, dok je ekonomska politika centralne banke bila usmerena na suzbijanje inflatornih pritisaka.

Današnji sastanak mogao bi biti poslednji kojim predsedava aktuelni guverner Federalnih rezervi, pošto mu mandat ističe 15. maja, nakon osam godina na toj funkciji. Prethodno je Senatski odbor za bankarstvo izglasao predlog da Kevin Varš, kandidat predsednika SAD, preuzme vođenje centralne banke, čime je ovaj proces približen završetku.

Novi predsednik Federalnih rezervi preuzeće instituciju u uslovima povećanih ekonomskih izazova, uključujući zahteve izvršne vlasti za smanjenje kamatnih stopa i nastavak inflatornog trenda. Deo ekonomskih stručnjaka procenjuje da centralna banka neće žuriti sa smanjenjem referentnih stopa, već će nastaviti sa opreznom politikom dok se ne ostvare stabilniji makroekonomski pokazatelji.

Zvaničnici Federalnih rezervi navode da će nastaviti da prate ekonomske pokazatelje i prilagođavati monetarnu politiku u cilju očuvanja stabilnosti cena i podrške tržištu rada. Očekuje se da će naredni sastanci doneti dodatna pojašnjenja o budućem pravcu politike centralne banke, dok tržišni učesnici pažljivo prate razvoj situacije.

Iz Kremlja saopšteno da je razgovor Putina i Trampa protekao u prijateljskoj i poslovnoj atmosferi

Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp održali su još jedan telefonski razgovor koji je trajao više od sat i po, prema saopštenju iz Kremlja. Razgovor je obavljen u prijateljskom i otvorenom tonu, a potvrđeno je da su lideri razmenili stavove u poslovnoj atmosferi.

Pomoćnik šefa ruske države Jurij Ušakov izjavio je da je komunikacija između dva predsednika bila otvorena i profesionalna, ne navodeći više detalja o temama razgovora. Tom prilikom nije precizirano koje su konkretne teme bile na dnevnom redu, niti su saopštene dodatne informacije o mogućim dogovorima ili daljim koracima.

“Održan je još jedan telefonski razgovor predsednika Ruske Federacije Vladimira Vladimiroviča Putina i predsednika SAD Donalda Trampa. Ovaj razgovor trajao je više od sat i po”, naveo je Ušakov.

On je dodao da je komunikacija lidera vođena u prijateljskom tonu i bila je otvorena i poslovna. Dalje pojedinosti o sadržaju razgovora nisu objavljene.

Prema zvaničnim izvorima, razgovor dvojice predsednika deo je redovnih kontakata na visokom nivou između Rusije i SAD.