Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da Ukrajina želi primirje i dijalog, ali ističe da ruski napadi ne prestaju uprkos razgovorima o energetskom primirju.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poručio je da je Ukrajina spremna za ozbiljan kompromis u odnosima sa Rusijom, naglašavajući spremnost na primirje i pregovore. Tokom današnje posete Velikoj Britaniji, Zelenski je razgovarao sa britanskim premijerom i izneo stav da bi napad na Ukrajinu trebalo da prestane i da se traži miroljubivo rešenje. Ova izjava dolazi u trenutku kada se napad na Ukrajinu nastavlja, uprkos razgovorima o mogućem energetskom primirju.

Kako navodi predsednik, Ukrajina je od početka ruske invazije pokazivala spremnost da sedne za pregovarački sto. “Spremni smo za bilo kakvo primirje. Od samog početka ruske okupacije bili smo spremni da zaustavimo ovaj rat, sednemo i razgovaramo. Svaki dijalog je bolji od napada”, izjavio je Zelenski tokom sastanka sa britanskim premijerom.

Napad na Ukrajinu i reakcija Kijeva

Iako je Ukrajina izrazila volju za dijalog i kompromis, poslednji ruski napadi pokazuju da se sukobi na teritoriji Ukrajine nastavljaju. Prema rečima Zelenskog, nastavak napada nije u skladu sa idejom o energetskom primirju, o kojoj se trenutno vode razgovori. On je posebno istakao važnost zaštite ukrajinske infrastrukture i stanovništva u ovakvim uslovima.

U međuvremenu, predsednik je zahvalio britanskoj vladi i narodu na kontinuiranoj podršci koju Uјkraina ima od početka invazije. “Od samog početka rata, podrška koju pružate našem narodu i državi ima neprocenjivu vrednost”, naglasio je Zelenski.

Razgovori o Starlinku i obaveštajnim podacima

Osim glavne teme, tokom sastanka u Londonu bilo je reči i o problemima u vezi sa funkcionisanjem sistema Starlink, koji je ključan za komunikaciju na frontu, kao i o razmeni obaveštajnih podataka između Ukrajine i Velike Britanije. Zelenski je najavio da će ova pitanja biti deo daljih razgovora sa britanskim premijerom.

Takođe, tokom posete, ukrajinski predsednik sreo se i sa britanskim kraljem Čarlsom III. Ovim susretima Ukrajina pokazuje otvorenost za saradnju i traženje političkih rešenja.

Na kraju, napad na Ukrajinu i dalje ostaje centralna tema međunarodnih razgovora, dok Kijev poziva na prekid vatre i povratak za pregovarački sto, ističući da dijalog nema alternativu.

Uspešna hirurška intervencija mogla bi značiti rano otkrivanje bolesti

Papa Leo XIV uspešno se oporavlja nakon što je operisan zbog raka pluća, saopštila je Pres služba Vatikana. Operacija, koja je uključivala uklanjanje nodularne lezije na desnom plućnom krilu, izvedena je juče, a prvi postoperativni nalazi su unutar očekivanih vrednosti.

Detalji o dijagnozi i lečenju

Prema izvorima, Papa je dijagnostikovan sa adenokarcinomom, najčešćim tipom ne-malih ćelija raka pluća. ‘Ovakva vrsta raka ima generalno dobru prognozu kada se otkrije rano’, izjavio je dr. Kalvin Lung, torakalni hirurg iz Instituta za torakalnu medicinu Canning pri Northwestern Medicine. Vatikan nije precizirao stadijum bolesti niti da li se rak proširio, što ostavlja otvorena pitanja o daljem tretmanu.

Operacija koju je prošao Papa Leo XIV česta je i uspešna procedura, što ukazuje na mogućnost da je rak otkriven u ranom stadijumu. Oporavak nakon takve operacije obično je brz, dodaje dr. Lung.

Arheološki tim otkrio brod star preko 4,400 godina, sačuvane amfore i sidra

Historijsko otkriće na dnu Mediterana

Arheolozi su nedavno otkrili što se smatra najstarijim brodolomom na svetu, lociranom nedaleko od obale Turske. Brod, datiran između 4,400 i 4,700 godina, pruža jedinstven uvid u trgovinske puteve i život mornara tog doba. Mehmet Nuri Ersoy, ministar kulture i turizma Turske, istakao je značaj nalaza za razumevanje drevnih civilizacija.

Sadržaj brodoloma otkriva drevne tajne

Unutar brodoloma pronađeno je trideset keramičkih amfora koje su iznenađujuće dobro očuvane. Profesor Hakan Öniz sa Univerziteta Akdeniz, koji je predvodio ekspediciju, objasnio je da su amfore još uvek sadržale tragove materijala koji su prevoženi preko Mediterana. Osim amfora, nađena su i tri kamena sidra koja dodatno potvrđuju namenu broda kao trgovačkog.

Značaj nalaza za arheologiju

Karin Sowada, arheolog sa Univerziteta Macquarie, nakon pregleda amfora otkrila je viskozni sjajni ostatak unutar posuda. Njeno otkriće pruža dalje dokaze o vrstama materijala koji su se trgovali u to vreme. Ovaj brodolom nije samo arheološki nalaz već i vremenska kapsula koja pruža neprocenjiv uvid u drevne trgovinske veze i svakodnevni život ljudi tog perioda.