Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice, uz posnu trpezu i okupljanje porodice.

Sutra, 14. oktobra, Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice, uz poseban značaj molitve i porodičnog okupljanja. Ova slava, koja je ove godine posna jer pada u sredu, ima duboko ukorenjeno mesto u tradiciji i svakodnevici mnogih porodica. Praznik je posvećen molitvenom zastupništvu i zaštiti vernika, a naglasak je na zajedništvu i zahvalnosti.

Porodice koje proslavljaju Pokrov Presvete Bogorodice kao krsnu slavu sutra pripremaju posnu trpezu. To znači da će se na slavskom stolu naći jela bez mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Prema običaju, domaćini pale slavsku sveću, pripremaju kolač, žito i vino, a sama trpeza se sastavlja u dogovoru sa sveštenikom. Osim toga, praznik je prilika da se okupe članovi porodice i gosti, kako bi zajedno uputili molitvu za zdravlje i mir u domu.

Istorija i značenje Pokrova Presvete Bogorodice

Prema crkvenom predanju, smisao praznika vezuje se za događaj iz 911. godine u crkvi Vlaherne u Carigradu. Tada je, tokom svenoćnog bdenja, Sveti Andrej Jurodivi video Presvetu Bogorodicu kako nad vernicima prostire omofor – pokrov. Viđenje je podelio sa svojim učenikom Epifanijem, a praznik je ustanovljen kao sećanje na Bogorodičino zastupništvo pred Bogom. Zbog toga je Pokrov Presvete Bogorodice za vernike dan nade i utehe, kada se molitvom obraćaju za pomoć i zaštitu.

Običaji se razlikuju od kraja do kraja, ali suština slave ostaje zahvalnost i gostoprimstvo. Pripreme uključuju čišćenje doma, uređivanje slavskog stola, kao i razgovor sa mlađima o značaju praznika. Deca na ovaj dan često uče zašto porodica slavi, kome je praznik posvećen i zašto se pali slavska sveća.

Posna slavska trpeza i tradicionalna jela

Zbog toga što Pokrov Presvete Bogorodice ove godine pada u sredu, slavski meni je posan. To podrazumeva jela kao što su posna sarma, prebranac, pečene paprike, salata od kupusa, turšija, pita sa pečurkama, kao i pita sa jabukama ili kolači sa orasima. Prebranac je posebno praktičan jer se može spremiti unapred i služiti topao ili hladan.

Za pripremu prebranca potrebno je oko 500 grama belog pasulja, 700 grama crnog luka, 100 mililitara ulja, kašika slatke mlevene paprike, dva lista lovora, so i biber. Pasulj se potopi preko noći, skuva sa lovorom, a luk se dinsta dok ne omekša. Slojevi pasulja i luka ređaju se u vatrostalnu posudu, preliju sačuvanom vodom od kuvanja i peku na 180 stepeni oko 40 do 50 minuta.

Praznik molitve i porodične topline

Pored slavske trpeze, Pokrov Presvete Bogorodice je prvenstveno dan molitve. Vernici odlaze na bogosluženje i upućuju molitve za zdravlje i zaštitu. Posebno mesto ima okupljanje porodice i prenošenje običaja na mlađe generacije. Slavska sveća, kolač i zajednički ručak simbolizuju jedinstvo i zahvalnost.

Na ovaj dan, crkva se seća i Svetog apostola Ananije, koji je krstio Savla, budućeg apostola Pavla, kao i Prepodobnog Romana Slatkopojca, poznatog po crkvenom pesništvu. Praznik podseća da vrednost slavlja nije u raskoši, već u iskrenoj molitvi i zajedništvu. Domaćini se za sva pitanja u vezi posta, posebno kada je reč o ribi, mogu obratiti svom svešteniku.

Konačno, Pokrov Presvete Bogorodice ostaje važan datum u pravoslavnom kalendaru, prilika za okupljanje porodice i očuvanje tradicije kroz molitvu i posnu trpezu.

Pripadnici Tenkovskog bataljona T-72M svakodnevno usavršavaju veštine na tenku T-72MS, dok konkurs za nove članove traje do 31. oktobra.

Intenzivna obuka tenkista Vojske Srbije u toku je u okviru redovnog ciklusa osposobljavanja, sa fokusom na unapređenje uvežbanosti posada i sigurnosti pri realizaciji zadataka. Prema saopštenju Ministarstva odbrane, pripadnici Tenkovskog bataljona T-72M trenutno rade na borbenim zadacima i vežbaju gađanja iz tenka T-72MS.

Cilj ove obuke je da posade postignu visok nivo usklađenosti i spremnosti za delovanje na savremenom bojištu. Stečene veštine dodatno će razvijati kroz taktička uvežbavanja i vežbe sa bojevim gađanjima. Posebna pažnja posvećena je vatrenoj obuci novoprimljenih profesionalnih vojnika i vodnika, koji su nedavno završili Kurs za podoficire kao kandidati iz građanstva.

Motivacija i poziv mladima za prijavu u tenkovske jedinice

Komandir tenkovskog voda, Dimitrije Stanimirović, naglašava značaj ovakve obuke za celokupnu jedinicu. On ističe: “Ovakva obuka daje nam vrhunski motivisano i samouvereno ljudstvo, spremno da u svakom trenutku odgovori zadacima i misijama Vojske Srbije.” Prema njegovim rečima, visoka motivacija i samopouzdanje vojnika ključni su za izvršavanje svih zadataka.

Osim toga, potporučnik Stanimirović pozvao je mlade da se prijave na konkurs za prijem u tenkovske jedinice Vojske Srbije. Konkurs traje do 31. oktobra, a on naglašava da ovaj posao, pored brojnih pogodnosti, nosi i “čast, ponos i ljubav prema otadžbini”. Zahvaljujući ovakvom pristupu, jedinica jača i podmlađuje svoj kadar, što dodatno doprinosi njenoj efikasnosti.

Tehničke karakteristike tenka T-72MS i značaj za jedinicu

Tenk T-72MS, koji koriste pripadnici ovog bataljona, odlikuju unapređena vatrena moć i oklopna zaštita u poređenju sa osnovnom verzijom. Opremljen je poboljšanim reaktivnim oklopom i panoramskim nišanom, što komandiru omogućava otkrivanje ciljeva na većim udaljenostima. Njegovo naoružanje obuhvata top kalibra 125 mm, mitraljez 7,62 mm i protivavionski mitraljez kalibra 12,7 mm.

Zahvaljujući modernizaciji tehnike i stalnom usavršavanju kroz intenzivnu obuku tenkista Vojske Srbije, jedinica je bolje pripremljena za zahteve savremenog bojišta. Na taj način, bezbednost i operativna spremnost dostižu visok nivo, dok obuka mladih kadrova osigurava kontinuitet kvaliteta u narednim godinama. Sve aktivnosti odvijaju se prema unapred utvrđenom planu i pod nadzorom stručnih lica iz Ministarstva odbrane.

Pored toga, stalno usavršavanje i uvođenje novih tehnologija omogućava tenkovskim posadama da odgovore na sve izazove. Kao rezultat, Vojska Srbije ulaže u razvoj ljudstva i tehnike, oslanjajući se na iskustvo i motivaciju svojih pripadnika.

Na muslimanskom groblju u Novom Pazaru pronađen je spomenik sa natpisom koji svedoči o životu dugom 132 godine, a potomci i meštani dele svoja sećanja i priče.

Natpis na jednom od spomenika na muslimanskom groblju u Novom Pazaru izazvao je pažnju lokalne zajednice i korisnika društvenih mreža. Prema uklesanim podacima, rahmetli Vejsel Plojović navodno je živeo čak 132 godine, što pokreće brojna pitanja o dugovečnosti u ovom kraju. Na spomeniku piše: „Rahmetli Plojović Vejsel, 1809–1941, nišane podižu unuci”, što sugeriše da je ovaj čovek doživeo izuzetno duboku starost.

Ako je zapis na spomeniku tačan, Vejsel Plojović bio je svedok više epoha i generacija. Iako se danas retko sreće ovakva dugovečnost, priče koje su se pojavile među potomcima i meštanima dodatno su rasplamsale radoznalost. Prema rečima pojedinih komentatora, Vejsel je u poznim godinama navodno dobio nove zube i imao je dugu belu bradu, što je ostalo zabeleženo u sećanjima i pričama koje su prenošene sa kolena na koleno.

Jedan od komentara glasi: „Pričao mi je babo o njemu. Zapamtio ga je i išao je kod njega. Kaže, bili su mu porasli treći zubi, a imao je veliku belu bradu. Sve oko današnje kvantaške pijace je bilo njegovo, pa su deca išla kod njega i igrala se po imanju.”

Priče o dugovečnosti u Novom Pazaru

Vejselov praunuk Hasan takođe je potvrdio postojanje ove porodične priče, a zanimljivo je da ovo nije jedini slučaj na ovom groblju gde su na nišanima uklesane godine koje premašuju jedan vek života. Prema zapisima sa drugih spomenika, Mustafa Fetahović je živeo 124 godine, Elmaz Ganić 120, dok su Pitić Ahmet i Tahir Kuč doživeli po 115 godina.

Korisnici društvenih mreža su komentarisali da su mnogi od ovih ljudi bili pismeni, imali brojne porodice i svoja imanja, a nekima su deca i unuci svedočili o tome kako su radili do poslednjih dana. Štaviše, istaknuto je da su, uprkos materijalnom siromaštvu, duhovno bili veoma bogati.

Debata o verodostojnosti podataka i tradiciji

Pojava ovakvih podataka na spomenicima pokrenula je raspravu o pouzdanosti zapisa iz tog vremena. Neki korisnici podsećaju da su se rođenja i smrti često registrovali kasnije, pa postoji mogućnost greške u godinama. Međutim, priče o ljudima koji su doživeli više od jednog veka nisu retkost ni u drugim krajevima, što potvrđuje i komentar o čukunbabi iz Hercegovine za koju se veruje da je živela više od 120 godina.

Osim toga, u pričama se navodi i Ar. Bahtijar Suljović iz Hotkova, koji je navodno doživeo 126 godina, dok se kao najdugovečniji Sandžaklija pominje Ar. Jusuf Kožar iz Petnjice, za koga se veruje da je živeo čak 135 godina.

Na kraju, novopazarska mezarja ostaju svedoci jednog vremena u kojem su, prema predanjima i zapisima, ljudi često premašivali sto godina života. Ipak, koliko su ti podaci pouzdani ostaje tema za dalja istraživanja, ali priče o dugovečnosti u Novom Pazaru i dalje žive među meštanima.