Američki zvaničnici potvrdili deportaciju grupe migranata u zemlju pogođenu nasiljem i nestabilnošću, međunarodne preporuke upozoravaju na rizik

Američke vlasti deportovale su grupu od oko 20 migranata iz Avganistana, Irana, kao i drugih zemalja, u Centralnoafričku Republiku, prenosi američki zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman. Deportacija je izvršena u petak, a među migrantima su, prema navodima, bili i državljani Jermenije i Iraka.

Centralnoafrička Republika, koja se decenijama suočava sa oružanim sukobima, političkom nestabilnošću i čestim kršenjima ljudskih prava, trenutno ima najviši nivo upozorenja za putovanja izdat od strane američkog Stejt departmenta. U zvaničnom upozorenju, koje je dostupno javnosti, navodi se da američkim državljanima nije preporučeno da posećuju ovu zemlju zbog visokog rizika od nasilja, kriminala, kidnapovanja, zdravstvenih rizika i drugih pretnji.

Među deportovanim migrantima nalazi se i iranska aktivistkinja za demokratiju koja je, prema njenoj advokatkinji, prethodno dobila pravnu zaštitu pred američkim imigracionim sudom. Detalji o njenom slučaju nisu zvanično potvrđeni, ali je advokatkinja navela da je reč o osobi koja je napustila Iran zbog političkih razloga.

Zvaničnik SAD, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, nije precizirao tačan broj i identitet svih deportovanih osoba. Prema njegovim navodima, među njima su bili i migranti iz drugih zemalja, ali nije objavljen zvaničan spisak. Nije poznato da li su deportovani imali prethodno odobren status ili su imali nerešene zahteve za azil.

Centralnoafrička Republika smatra se jednom od najsiromašnijih zemalja sveta, a višegodišnji sukobi i nestabilnost dodatno otežavaju bezbednosnu i humanitarnu situaciju. Američke preporuke za putovanja upozoravaju da čak i građani SAD koji se nalaze u toj zemlji treba da preduzmu mere predostrožnosti, uključujući izradu testamenta i ostavljanje uzoraka DNK kod medicinskih ustanova radi identifikacije u slučaju potrebe.

Izvori navode da deportacije ove vrste nisu uobičajene, s obzirom na opasnosti i izazove sa kojima se suočavaju deportovane osobe u Centralnoafričkoj Republici. Povodom ovog događaja, nije bilo zvaničnog saopštenja američkih vlasti, a dodatni detalji o postupku i daljim koracima nisu objavljeni.

Centralnoafrička Republika ostaje zemlja sa izraženim bezbednosnim rizicima, a međunarodne institucije i dalje ukazuju na potrebu opreza za sve strane državljane na njenoj teritoriji.

Kraljevski biograf potvrdio da je princeza od Velsa prva distancirala Endrua sa porodičnih događaja

Princeza od Velsa, Kejt Midlton, prekinula je sve kontakte sa bivšim princom Endruom još pre njegovog hapšenja, saopšteno je na osnovu nove biografije i izjava kraljevskog biografa Kristofera Andersena. Prema navodima autora, Kejt Midlton je prva članica britanske kraljevske porodice koja je odlučila da distancira Endrua sa porodičnih okupljanja i događaja, uključujući i zabranu prisustva na njenom tradicionalnom božićnom koncertu.

Nakon niza skandala u vezi sa Džefrijem Epstajnom koji su kulminirali Endruovim hapšenjem u februaru ove godine, objavljeni su novi detalji o narušenim odnosima u kraljevskoj porodici. Biograf je istakao da je Kejt Midlton svesno i promišljeno donela odluku da zaštiti ugled monarhije i spreči negativne asocijacije, posebno imajući u vidu svoju ulogu buduće kraljice i majke budućeg monarha, princa Džordža.

“Ona je prva u porodici koja ga je odbacila i potpuno se distancirala”, naveo je Andersen, dodajući da je princeza jasno stavila do znanja da Endru nije dobrodošao na javnim događajima i pred kamerama. Prema istom izvoru, Endru je preko posrednika pokušao da pronađe način da se pojavi na nekim događajima, ali mu je upućen jasan odgovor od Kejt.

Odluka Kejt Midlton, prema navodima biografa, uticala je i na to da kralj Čarls, pod pritiskom Vilijama i Kejt, prošle godine Endruu oduzme kraljevske titule. Podsećamo, Endru je u februaru uhapšen na svoj 66. rođendan zbog sumnji u zloupotrebu položaja, što ga čini prvim članom kraljevske porodice privedenim u modernoj istoriji.

Kao što je navedeno, istraga u vezi sa slučajem je u toku.

Stručnjaci ističu važnost kritičkog razmišljanja i kreativnosti kao ključnih faktora na tržištu rada u SAD

Pojava veštačke inteligencije utiče na promene u obrazovanju i zapošljavanju širom Sjedinjenih Američkih Država, što potvrđuju izjave stručnjaka iz oblasti zapošljavanja i obrazovanja. Prema dostupnim informacijama, tradicionalno obrazovanje u oblasti društvenih nauka i umetnosti dobija dodatni značaj zbog sposobnosti koje razvija kod studenata, kao što su kritičko razmišljanje i komunikacija.

Predstavnici organizacija koje se bave zapošljavanjem i savetovanjem mladih navode da veštačka inteligencija menja zahteve poslodavaca, ističući važnost tzv. emocionalne inteligencije (EQ) i sposobnosti rešavanja problema. Prema rečima jednog od stručnjaka, veštačka inteligencija može automatizovati određene zadatke iz oblasti finansija ili informatike, dok razumevanje problema i međuljudska dinamika ostaju u domenu ljudi.

Drugi sagovornici smatraju da poslodavci sve više traže kandidate koji su sposobni za lateralno razmišljanje, preispitivanje pretpostavki i donošenje originalnih rešenja. Kreativnost i sposobnost rešavanja problema izdvajaju pojedince na tržištu rada, dok se čista tehnička znanja, prema mišljenju stručnjaka, sve manje izdvajaju kao posebna prednost.

Neki eksperti ukazuju na to da su osnovne veštine koje poslodavci vrednuju, kao što su sposobnost učenja i prilagođavanja, upravo deo obrazovanja iz oblasti društvenih nauka i umetnosti. Nasuprot tome, pojedine usko specijalizovane veštine, koje su do sada često bile u fokusu akademskog obrazovanja, mogu izgubiti deo svoje tržišne vrednosti usled automatizacije i napretka veštačke inteligencije.

Stručnjaci preporučuju studentima i mladima da se usmere na sticanje „veštine učenja“, odnosno razvijanje sposobnosti da brzo usvajaju nove informacije i prilagođavaju se promenama na radnom mestu. Prema navodima iz izvora, ovakav pristup obrazovanju može doprineti većoj konkurentnosti i uspehu na tržištu rada koje se brzo menja pod uticajem novih tehnologija.

Dalji razvoj veštačke inteligencije i njena integracija u različite industrije uticaće na transformaciju radnih mesta i obrazovnih prioriteta, navode stručnjaci. Zbog toga se naglašava značaj obrazovanja koje razvija univerzalne, prenosive veštine, a ne isključivo tehničku stručnost.