Prva dama SAD navela je da je odluka o pomilovanju doneta zbog, kako tvrdi, nepravednog procesa protiv Huntera Bidena nakon promene administracije

Jill Biden, prva dama Sjedinjenih Američkih Država, izjavila je u intervjuu da je podržala odluku predsednika Joea Bidena da pomiluje njihovog sina Huntera nakon što je, prema njenim rečima, došlo do promena u radu Ministarstva pravde sa dolaskom nove administracije. U razgovoru za američku televiziju, Jill Biden je istakla da je proces protiv Huntera Bidena bio, kako smatra, nepravedan, i da porodica nije želela da njihov sin ode u zatvor zbog optužbi za koje, prema njenim rečima, niko ranije nije bio osuđen na zatvorsku kaznu.

Hunter Biden je tokom 2024. godine osuđen za tri krivična dela u vezi sa kupovinom vatrenog oružja 2018. godine, dok se borio sa zavisnošću od droga. Optužen je da je dao netačne podatke na zvaničnoj dokumentaciji prilikom nabavke oružja. U odvojenom slučaju, Hunter Biden je priznao krivicu za devet tačaka optužnice vezane za utaju poreza u septembru iste godine.

Predsednik Joe Biden je tokom mandata više puta izjavljivao da neće pomilovati svog sina, ali je nakon okončanja predsedničkog mandata ipak doneo odluku o pomilovanju. Ova odluka izazvala je reakcije i kritike sa obe strane političkog spektra u Sjedinjenim Državama, navode međunarodni mediji.

Na pitanje da li je uticala na odluku supruga o pomilovanju, Jill Biden je izjavila da je u potpunosti podržavala takav potez i da je smatrala da je to u tom trenutku ispravna odluka. Takođe je izjavila da je predsednik Biden pomilovao još nekoliko članova porodice pre napuštanja funkcije, navodeći da je to učinjeno iz zabrinutosti da bi i oni mogli biti meta istraga ili sudskih postupaka.

U intervjuu je prva dama govorila i o drugim temama, uključujući predsedničke izbore, debatu njenog supruga 2024. godine i svoju novu knjigu. Odluka o pomilovanju Huntera Bidena ostaje predmet javnih i političkih rasprava, dok zvanične institucije nisu dodatno komentarisale ovaj slučaj.

Zvaničnici SAD navode da je planirani razgovor sa liderom Tajvana na čekanju, bez potvrde novog termina

Planirani telefonski razgovor bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa sa predsednikom Tajvana trenutno je odložen, saopštili su američki zvaničnici. Nije precizirano kada bi razgovor mogao biti održan, niti su dati razlozi za odlaganje. Ova informacija dolazi u trenutku povećane pažnje međunarodne zajednice na odnose između Sjedinjenih Država, Tajvana i Kine.

Prema dostupnim podacima, zvaničnici SAD nisu izneli detalje o sadržaju planiranog razgovora, niti su komentarisali moguće posledice odlaganja na bilateralne ili međunarodne odnose. Do sada nije bilo javnih izjava iz kabineta predsednika Tajvana, a ni iz Pekinga nije stigla zvanična reakcija povodom odlaganja razgovora.

Sjedinjene Američke Države održavaju nedefinisane diplomatske odnose sa Tajvanom, a pitanje eventualnih kontakata na visokom nivou redovno izaziva pažnju međunarodnih aktera. U prethodnim slučajevima, zvanični razgovori američkih lidera sa tajvanskim zvaničnicima nailazili su na različite reakcije Kine, koja smatra Tajvan delom svoje teritorije i protivi se bilo kakvim zvaničnim kontaktima između Tajvana i drugih država.

Odluka o privremenom odlaganju razgovora nije dodatno komentarisana od strane zvaničnika SAD, a detalji mogućeg novog termina ostaju nepoznati. Analitičari ocenjuju da bi svaki zvanični kontakt na visokom nivou mogao imati uticaj na odnose u Indo-pacifičkom regionu.

U kontekstu međunarodnih odnosa, Sjedinjene Države i dalje naglašavaju podršku politici “jedne Kine”, uz istovremeno održavanje neformalnih odnosa sa Tajvanom. Pitanje Tajvana ostaje jedno od ključnih u odnosima između SAD i Kine, a svako odlaganje ili promena u kontaktima na najvišem nivou privlači pažnju brojnih zainteresovanih strana.

Komanda južnog krila američke vojske potvrdila susret sa kubanskim generalima, razgovori održani uz granicu vojne baze

Komandant Južne komande oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država sastao se sa visokim kubanskim vojnim zvaničnicima u petak na periferiji američke mornaričke baze Gvantanamo na Kubi, saopštila je Južna komanda (SOUTHCOM). Prema zvaničnom obaveštenju, general Frensis Donovan, komandant SOUTHCOM-a, imao je „kratak razgovor o pitanjima operativne bezbednosti“ sa generalom Robertom Legráom Sotolongom, prvim zamenikom načelnika Generalštaba kubanske vojske, kao i sa drugim visokim predstavnicima oružanih snaga Kube.

Sastanak je održan u trenutku kada su odnosi između Sjedinjenih Država i Kube napeti, a američki predsednik Donald Tramp ne isključuje mogućnost vojnih mera prema Kubi. Južna komanda navodi da je razmena između dva vojna rukovodstva vođena na samoj granici mornaričke baze Gvantanamo, koja je već decenijama predmet neslaganja između dve zemlje. Kuba smatra prisustvo američke baze, koja je uspostavljena pre dolaska vlasti Fidela Kastra, nelegalnim, dok Sjedinjene Države bazu i dalje koriste prema ranijim sporazumima.

Prema navodima međunarodnih izvora, ovakvi susreti američkih i kubanskih oficira povremeno se održavaju kako bi se razgovaralo o pitanjima bezbednosti oko ograde koja razdvaja bazu od ostatka teritorije Kube. Ove tzv. „fence-line meetings“ tradicionalno su posvećene razmeni informacija vezanih za sigurnosne procedure i smanjenje mogućnosti nesporazuma na granici baze.

Međutim, sastanci na ovom nivou, gde direktno učestvuje komandant Južne komande SAD, su ređi. SOUTHCOM je u svom zvaničnom saopštenju na društvenim mrežama potvrdio da je general Donovan razgovarao sa kubanskim generalom Legráom Sotolongom i drugim visokim oficirima, ističući da je sastanak bio fokusiran na operativnu bezbednost.

Sastanak dolazi u trenutku kada su u fokusu međunarodne zajednice tenzije između SAD i Kube oko niza pitanja, uključujući položaj američke baze u Gvantanamu. Istorijski gledano, Gvantanamo je česta tačka neslaganja, s obzirom na to da Kuba godinama postavlja pitanje legitimiteta američkog prisustva, dok američka strana naglašava važnost saradnje u cilju očuvanja stabilnosti i bezbednosti na tom području.

Ovo je najnoviji primer kontakata na visokom vojnom nivou između dve zemlje, dok zvaničnici sa obe strane ističu važnost održavanja kanala komunikacije. Detalji razgovora nisu objavljeni, a nema informacija o donošenju konkretnih zaključaka ili dogovora tokom ovog susreta. Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde dodatne detalje sa sastanka.