Bela kuća potvrdila donošenje izvršne naredbe, preporučuje se smanjenje broja dečjih vakcina u skladu sa HHS analizom

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država potpisao je u petak izvršnu naredbu kojom se američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) nalaže da uskladi svoje smernice sa naučnom analizom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite (HHS) objavljenom ranije ove godine. U toj analizi preporučuje se smanjenje broja dečjih vakcina koje se preporučuju u Sjedinjenim Državama.

Ova odluka usledila je nakon što je predsednik SAD u decembru izdao smernicu kojom je zatražio od HHS-a da američke preporuke za dečje vakcine budu u skladu sa “najboljim praksama razvijenih država”. U januaru je Ministarstvo zdravlja SAD objavilo procenu u kojoj se navodi da Sjedinjene Države preporučuju veći broj dečjih vakcina u poređenju sa drugim razvijenim državama, uključujući dvostruko više doza u odnosu na pojedine evropske zemlje.

Na osnovu te procene, CDC, koji je deo HHS-a, u januaru je ažurirao svoje preporuke, smanjujući broj preporučenih imunizacija za decu sa 17 na 11. Ova promena izazvala je reakcije stručne javnosti i zdravstvenih organizacija. Američka akademija za pedijatriju objavila je sopstvene preporuke o dečjim vakcinama, koje se razlikuju od novih smernica CDC-a.

Izvršna naredba predsednika SAD od petka formalizuje ranije preporuke i nalaže CDC-u da svoje zvanične smernice uskladi sa analizom Ministarstva zdravlja. Istovremeno, deo stručne javnosti izrazio je zabrinutost zbog mogućeg uticaja smanjenja broja preporučenih vakcina na javno zdravlje, dok pojedine organizacije ističu potrebu za dodatnim analizama i praćenjem efekata ove odluke.

Američka akademija za pedijatriju nastavila je da savetuje roditeljima da se konsultuju sa svojim lekarima u vezi sa vakcinacijom dece, napominjući da će pratiti budući razvoj preporuka i naučnih dokaza. CDC je najavio nastavak praćenja epidemiološke situacije i eventualno dalje ažuriranje preporuka u skladu sa novim podacima i analizama.

Naredba i promene u preporukama dolaze u trenutku kada se u javnosti vodi rasprava o opsegu i načinu imunizacije dece u SAD, a zdravstvene vlasti navode da će prioritet ostati bezbednost i efikasnost vakcinacije.

Prema sudskim dokumentima, vodeći tužilac više nije deo procesa protiv bivšeg direktora FBI, a tužilaštvo nije navelo razloge za ovu promenu

Glavni federalni tužilac koji je potpisao optužnicu protiv bivšeg direktora FBI Džejmsa Komija, u kojoj se navodi da je Komi navodno pretnjama ugrozio bivšeg predsednika Donalda Trampa objavom fotografije sa školjkama poređanim u obliku „86 47“, više nije deo tog slučaja, navodi se u sudskim dokumentima podnetim u petak.

Prema informacijama iz suda, Komi je prošlog meseca optužen u Severnoj Karolini. Optužnica je izazvala brojne reakcije, a Komijev pravni tim najavio je da planira da traži odbacivanje slučaja na osnovu selektivnog i osvetničkog gonjenja.

U najnovijem podnesku, tužilaštvo je zatražilo da se pomoćnik američkog tužioca Metju Petraka, koji je do sada bio vodeći pravni zastupnik vlade u ovom slučaju, ukloni iz predmeta. Umesto njega, imenovan je federalni tužilac Timoti Severo.

Sudski dokumenti ukazuju da je Petraka povučen i sa još najmanje tri druga slučaja u poslednjih nedelju dana, ali nisu navedeni razlozi za njegovo povlačenje. Nije poznato da li su i druge promene u timu povezane sa slučajem protiv Komija.

Federalno tužilaštvo za istočni okrug Severne Karoline, koje vodi ovaj proces, nije izdalo zvanično saopštenje povodom promene u timu, a međunarodni mediji navode da su kontaktirali nadležne za komentar.

Komi, koji je ranije bio poznat kao čest kritičar bivšeg predsednika Trampa, optužen je na osnovu navoda da je objavom određene simbolike navodno ugrozio bezbednost bivšeg predsednika. Njegov pravni tim najavio je pravnu borbu protiv optužbi i planira da ospori osnovanost samog procesa.

Ovaj slučaj privukao je pažnju javnosti i izazvao različite reakcije među pravnim stručnjacima. Iako su iz pravnog tima Džejmsa Komija najavili pravne korake, ostaje da se vidi kako će sud odlučiti po pitanju nastavka procesa, kao i da li će doći do novih promena u sastavu tužilačkog tima.

Trenutno nema zvaničnih informacija o razlozima povlačenja glavnog tužioca iz slučaja, a sudski spisi ne navode dodatne detalje. Proces se nastavlja pred nadležnim sudom u Severnoj Karolini.

Prva dama SAD navela je da je odluka o pomilovanju doneta zbog, kako tvrdi, nepravednog procesa protiv Huntera Bidena nakon promene administracije

Jill Biden, prva dama Sjedinjenih Američkih Država, izjavila je u intervjuu da je podržala odluku predsednika Joea Bidena da pomiluje njihovog sina Huntera nakon što je, prema njenim rečima, došlo do promena u radu Ministarstva pravde sa dolaskom nove administracije. U razgovoru za američku televiziju, Jill Biden je istakla da je proces protiv Huntera Bidena bio, kako smatra, nepravedan, i da porodica nije želela da njihov sin ode u zatvor zbog optužbi za koje, prema njenim rečima, niko ranije nije bio osuđen na zatvorsku kaznu.

Hunter Biden je tokom 2024. godine osuđen za tri krivična dela u vezi sa kupovinom vatrenog oružja 2018. godine, dok se borio sa zavisnošću od droga. Optužen je da je dao netačne podatke na zvaničnoj dokumentaciji prilikom nabavke oružja. U odvojenom slučaju, Hunter Biden je priznao krivicu za devet tačaka optužnice vezane za utaju poreza u septembru iste godine.

Predsednik Joe Biden je tokom mandata više puta izjavljivao da neće pomilovati svog sina, ali je nakon okončanja predsedničkog mandata ipak doneo odluku o pomilovanju. Ova odluka izazvala je reakcije i kritike sa obe strane političkog spektra u Sjedinjenim Državama, navode međunarodni mediji.

Na pitanje da li je uticala na odluku supruga o pomilovanju, Jill Biden je izjavila da je u potpunosti podržavala takav potez i da je smatrala da je to u tom trenutku ispravna odluka. Takođe je izjavila da je predsednik Biden pomilovao još nekoliko članova porodice pre napuštanja funkcije, navodeći da je to učinjeno iz zabrinutosti da bi i oni mogli biti meta istraga ili sudskih postupaka.

U intervjuu je prva dama govorila i o drugim temama, uključujući predsedničke izbore, debatu njenog supruga 2024. godine i svoju novu knjigu. Odluka o pomilovanju Huntera Bidena ostaje predmet javnih i političkih rasprava, dok zvanične institucije nisu dodatno komentarisale ovaj slučaj.