Predsednik SAD objavio produžetak pauze u vojnim operacijama, pregovori sa Iranom u toku, potvrđeno iz Vašingtona

Sjedinjene Američke Države produžiće pauzu u napadima na iranske energetske objekte za dodatnih deset dana, saopštio je američki predsednik u četvrtak iz Vašingtona. Prethodno je, u ponedeljak, najavljena petodnevna obustava vojnih dejstava na energetsku infrastrukturu Irana radi nastavka pregovora. Novo produženje pauze trajaće do večeri 6. aprila 2026. po američkom vremenu, odnosno do 7. aprila po lokalnom vremenu u Teheranu.

Prema izjavama američkog predsednika na društvenim mrežama, odluka je doneta na osnovu zvaničnog zahteva Vlade Irana. „Na zahtev iranske vlade, obustava napada na energetske objekte produžava se za 10 dana, do ponedeljka, 6. aprila 2026. godine u 20 časova po istočnoameričkom vremenu“, naveo je predsednik SAD. Istakao je da su razgovori u toku i da napreduju, uprkos suprotnim tvrdnjama koje su se pojavile u pojedinim medijima.

Američki predsednik je u ponedeljak izjavio da su Sjedinjene Države i Iran imali „veoma dobre i produktivne razgovore“ u vezi sa postizanjem sporazuma. Međutim, predstavnici Irana do sada nisu dali izjave istog sadržaja.

„Na osnovu dosadašnjih opširnih i konstruktivnih razgovora, naredio sam Ministarstvu rata da odloži sve vojne napade na iranske elektrane i energetsku infrastrukturu na period od pet dana, što može biti produženo u zavisnosti od uspeha pregovora“, naveo je predsednik SAD u objavi ranije ove nedelje.

Takođe je naglašeno da su pregovori između SAD i Irana u toku, a dodatne informacije o sadržaju razgovora ili eventualnom sporazumu nisu saopštene. U četvrtak je američki specijalni izaslanik Steve Witkoff tokom sastanka kabineta izjavio da su Sjedinjene Države ponudile Iranu, preko posrednika, predlog koji sadrži petnaest tačaka, ali detalji tog predloga nisu objavljeni.

Sukob između Irana i Sjedinjenih Država poslednjih nedelja bio je u žiži međunarodne pažnje, sa naglaskom na energetsku infrastrukturu i mogućnost eskalacije. Zvaničnici iz Vašingtona i Teherana ponavljaju da su diplomatski kanali otvoreni, dok deo međunarodnih izveštaja navodi da nema potvrde o postignutom napretku u pregovorima. Nezavisno nije moguće verifikovati sve tvrdnje iz zvaničnih saopštenja.

Prethodni dogovori i pauze u vojnim operacijama deo su šire diplomatske aktivnosti u regionu, dok međunarodna zajednica prati razvoj događaja i potencijalni uticaj na stabilnost Bliskog istoka.

Međunarodna agencija za atomsku energiju pokrenula istragu, izraelska vojska saopštila o problemima sa ljudstvom

Nekoliko projektila pogodilo je krug nuklearne elektrane Bušehr u Iranu tokom 27. dana sukoba između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana, saopšteno je iz međunarodnih izvora. Incident se dogodio danas, a prema informacijama, elektrana je pretrpela oštećenja, dok su nadležni odmah pokrenuli istragu o razmerama napada.

Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi upozorio je da bi svaki dalji napad ili oštećenje operativnog reaktora moglo dovesti do ozbiljnog radiološkog incidenta sa nesagledivim posledicama za region Bliskog istoka i Evropu. Teheranske vlasti su napad okarakterisale kao “zločin američko-izraelskog neprijatelja”.

U zvaničnom saopštenju izraelske vojske navodi se da su vojni resursi pod pritiskom i da trenutno nedostaje oko 15.000 pripadnika, što izaziva zabrinutost u vezi sa operativnom sposobnošću sistema. General izraelske vojske izrazio je zabrinutost zbog trenutnog stanja, navodeći da je sistem pod velikim opterećenjem.

Istraga o napadu na nuklearnu elektranu vodi se u saradnji sa međunarodnim institucijama, dok se procenjuje stanje reaktora i eventualni rizik po stanovništvo i životnu sredinu. Nadležni apeluju na sve strane da izbegavaju napade na civilnu infrastrukturu, posebno objekte od kritične važnosti za javnu bezbednost.

Situacija na Bliskom istoku ostaje napeta, dok se očekuju dodatne informacije o mogućim posledicama ovog incidenta i potencijalnim reakcijama međunarodne zajednice.

Tužilaštvo pokrenulo istragu o postupanju nadležnih institucija, porodica podnela žalbu na odluku o eutanaziji

Dvadesetpetogodišnja žena iz Katalonije, identifikovana kao štićenica doma pod državnim nadzorom, preminula je 26.03.2026. nakon što je prethodno podnela zahtev za eutanaziju. Prema zvaničnim informacijama, žrtva je 2022. godine bila pod zaštitom države kada je doživela grupno silovanje. Nakon pokušaja samoubistva, ostala je paraplegična i zavisna od pomoći drugih.

Porodica je uložila žalbu na odluku o eutanaziji, navodeći da su pokušali da spreče izvršenje. Prema navodima udruženja za ljudska prava, istraga je pokrenuta kako bi se utvrdilo da li su nadležne institucije prekršile svoje obaveze u zaštiti žrtve, kao i da li je bilo dodatnog pritiska na nju tokom procesa donošenja odluke.

U zvaničnoj izjavi tužilaštva navodi se: “Istraga obuhvata sve okolnosti slučaja, uključujući postupanje socijalnih službi i medicinskih ustanova u prethodne četiri godine.” Nadležni organi ističu da je u toku prikupljanje dokumentacije i izjava svih uključenih strana.

Javnost u Kataloniji i širom Evrope reagovala je ogorčeno, zahtevajući odgovornost državnih institucija i detalje o postupku odlučivanja o eutanaziji. Pripadnici udruženja za ljudska prava ukazuju na sistemski problem zaštite korisnika državnih ustanova.

Kako je saopšteno iz tužilaštva, dalji koraci zavisiće od rezultata istrage, a porodica i organizacije za zaštitu prava žrtava nastavljaju da zahtevaju odgovore o postupcima nadležnih.