Najveća američka banka najavila novu strategiju za ekonomsko osnaživanje, potvrđeno u saopštenju uprave

JPMorgan Chase, najveća banka u Sjedinjenim Američkim Državama, predstavila je inicijativu pod nazivom “American Dream” sa ciljem pružanja podrške malim preduzećima i podsticanja ekonomske mobilnosti. Program je zvanično najavljen 31. marta 2026. godine, a prema saopštenju uprave banke, planirano je da inicijativa započne sa kreditiranjem malih preduzeća, dok se u narednim fazama predviđaju aktivnosti usmerene na pristupačnost stanovanja, zdravstvenu zaštitu i druge oblasti koje mogu doprineti jačanju ekonomskih mogućnosti.

Ova strategija dolazi u trenutku kada istraživanja ukazuju da mnogi građani SAD smatraju da je ostvarenje ključnih ekonomskih ciljeva, kao što su kupovina doma ili pronalazak stabilnog zaposlenja, postalo teže u odnosu na prethodne generacije. Prema podacima američke Agencije za mala preduzeća, ovaj sektor čini značajan deo nacionalne privrede i odgovoran je za približno 44% rasta BDP-a zemlje.

Izvršni direktor JPMorgan Chase Džejmi Dajmon izjavio je u saopštenju da banka, kroz ulaganje u lokalne zajednice i primenu proverenih politika, nastoji da omogući širem broju ljudi pristup ekonomskim prilikama. “Ponovnim pokretanjem američkog sna kroz promišljena lokalna ulaganja i politike koje su se pokazale efikasnim, možemo zajedno raditi na tome da ekonomija koristi većem broju ljudi – pomažući im da kupe domove, pronađu dobra radna mesta i izgrade bolji život,” naveo je Dajmon.

Inicijativa je usmerena na nove klijente, ali i na sedam miliona postojećih korisnika malih poslovnih računa u banci, sa fokusom na nekoliko ključnih regiona, uključujući Alabamu, Filadelfiju, Atlantu, Los Anđeles i San Francisko. Pored finansijske podrške, JPMorgan Chase planira ulaganja u revitalizaciju lokalnih poslovnih distrikata i pružanje tehničke pomoći preduzetnicima kroz program “Coaching for Impact”.

Rezultati nedavnog istraživanja među stanovnicima SAD, sprovedenog na uzorku od 2.425 odraslih osoba, ukazuju da većina smatra kako je ispunjavanje ekonomskih ciljeva postalo izazovnije nego ranije. Prema ovom istraživanju, 62% ispitanika navodi da se prilike povećavaju za imućne građane, dok samo 16% navodi isto za srednju klasu. Dajmon je u saopštenju naglasio da je američki san i dalje prisutan, ali postaje manje dostupan za mnoge porodice i buduće generacije.

JPMorgan Chase planira da kroz ovu inicijativu, pored finansiranja, doprinese i razvoju lokalnih zajednica, a detalji o proširenju programa na oblasti stanovanja i zdravstva najavljeni su za naredne faze realizacije.

Slučaj pokrenut na inicijativu predsednika, sud odlučuje o ustavnosti uredbe i njenom značaju za imigracionu politiku

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država najavio je da će u sredu razmatrati ustavnost izvršne uredbe predsednika Donalda Trampa, kojom se predlaže ukidanje prava na državljanstvo po rođenju na teritoriji SAD. Ova pravna inicijativa deo je šireg plana administracije u drugom predsedničkom mandatu, sa posebnim fokusom na reformu imigracione politike.

Predmet, poznat kao Trump protiv Barbare, tiče se da li je ovakva odluka u skladu sa Klauzulom o državljanstvu iz 14. amandmana Ustava SAD, kao i sa postojećim federalnim zakonima o imigraciji. Uredba je izdata prvog dana nakon povratka predsednika Trampa u Belu kuću, a u njenom tekstu predviđene su izmene načina na koji se automatski stiče državljanstvo rođenjem na teritoriji SAD.

Rasprava pred Vrhovnim sudom dešava se u trenutku kada je sudska većina, koju čine konzervativni sudije, prethodno donela odluke koje omogućavaju privremenu primenu pojedinih predsedničkih politika iz oblasti imigracije dok su sudski procesi u toku. Protivnici predložene uredbe o državljanstvu nadaju se da će sud doneti odluku protiv predsednika, podsećajući na nedavnu odluku kojom su poništene neke od najširih trgovinskih tarifa administracije.

Nakon što su ranije ove godine ukinute određene tarife, predsednik Tramp je javno kritikovao Vrhovni sud, uključujući i dva konzervativna sudije koje je sam imenovao, navodeći da su odluke “loše za zemlju”. On je putem društvenih mreža najavio mogućnost negativnog ishoda i u slučaju koji se odnosi na državljanstvo po rođenju, ali je istakao da će nastaviti da se zalaže za promene u imigracionoj politici.

Protivnici uredbe tvrde da je pravo na državljanstvo po rođenju jasno definisano 14. amandmanom i da bi svaka izmena zahtevala ustavni proces. Sa druge strane, zagovornici predsedničke inicijative smatraju da postoje pravne osnove za promenu tumačenja tog prava putem izvršnih mera, pozivajući se na tekst i istorijsko tumačenje ustava.

Očekuje se da će odluka Vrhovnog suda imati značajan uticaj na buduću imigracionu politiku SAD, a ishod slučaja pratiće brojne organizacije i pravni stručnjaci. Do objavljivanja ovog izveštaja, sud još nije najavio kada će biti doneta konačna presuda.

Prema podacima auto-kluba AAA, rast cena goriva zabeležen je usled aktuelnog sukoba između SAD, Izraela i Irana, uz neizvesnost u regionu Bliskog istoka.

Prosečna cena galona benzina u Sjedinjenim Američkim Državama premašila je 4 dolara u ponedeljak, prvi put od avgusta 2022. godine, saopštio je američki auto-klub AAA. Prema poslednjim podacima, prosečna cena iznosila je 4,018 dolara po galonu, što je povećanje u odnosu na 3,990 dolara koliko je zabeleženo prethodnog dana.

Rast cena goriva prate poremećaji na energetskom tržištu povezani sa aktuelnim sukobom između SAD, Izraela i Irana. Kako pokazuju podaci auto-kluba, cene su u proteklom mesecu porasle za više od jednog dolara po galonu. Ovi poremećaji povezani su sa napadom SAD i Izraela na Iran 28. februara, što je dodatno uticalo na nestabilnost u regionu i globalnu trgovinu naftom.

Predsednik Donald Tramp izrazio je mogućnost da bi sukob mogao uskoro biti okončan, dok je Pakistan najavio organizaciju razgovora između predstavnika SAD i Irana u narednim danima. Istovremeno, Sjedinjene Države su proširile prisustvo specijalnih jedinica na Bliskom istoku, a predsednik Tramp je izjavio da postoji mogućnost napada na iransku energetsku i drugu infrastrukturu ukoliko ne dođe do dogovora. Administracija SAD navela je da je prošle nedelje Iranu predložila mirovni plan u 15 tačaka.

U takvoj situaciji neizvesnosti, američke cene goriva su nakon nekoliko dana na granici 4 dolara po galonu, premašile tu vrednost. Prethodno je poslednji put zabeležen ovaj nivo u avgustu 2022. godine, dok su u junu iste godine cene prelazile 5 dolara po galonu, usled poremećaja na tržištu izazvanih sukobom između Rusije i Ukrajine.

Stručnjaci za tržište nafte ukazuju da bi najnoviji porast mogao imati značajan uticaj na potrošače. Prema rečima stručnjaka za energente Patrika De Haana, “vozači će ubrzo primetiti promenu na benzinskim pumpama” u odnosu na prethodne nedelje.

Prema podacima AAA, dana 30. marta 2026. godine, prosečna nacionalna cena goriva iznosila je 3,99 dolara po galonu, što je za 0,01 dolar više nego prethodnog dana i za 1,01 dolar više u odnosu na isti period prošlog meseca.

Tržište energenata ostaje pod pritiskom geopolitičkih događaja na Bliskom istoku. Dalji razvoj situacije i mogući ishodi diplomatskih napora biće ključni faktori za kretanje cena nafte i goriva u narednom periodu.