Connect with us

Svet

Sjedinjene Američke Države i saveznici upozorili Kinu na ekonomski pritisak prema Panami

Zajedničko saopštenje šest država, slučaj Panamskog kanala izazvao diplomatske tenzije i mere u pomorskom saobraćaju

Published

2 hours ago

on

Foto Izvor: Pink.rs

Zajedničko saopštenje šest država, slučaj Panamskog kanala izazvao diplomatske tenzije i mere u pomorskom saobraćaju

Sjedinjene Američke Države, zajedno sa pet latinoameričkih i karipskih država, uputile su 14.06.2024. oštro upozorenje Kini povodom navodnog ekonomskog pritiska koji se, prema saopštenju, sprovodi na Panamu. U zajedničkoj izjavi, koju su potpisale SAD, Bolivija, Kostarika, Gvajana, Paragvaj i Trinidad i Tobago, istaknuto je da pokušaji podrivanja suvereniteta država regiona predstavljaju pretnju kolektivnoj bezbednosti.

Diplomatski spor izbio je nakon što je Vrhovni sud Paname ukinuo koncesiju kompaniji CK Hutchison iz Hong Konga za upravljanje terminalima Balboa i Kristobal na ulazima u Panamski kanal. Ovi objekti su decenijama bili pod kineskom upravom, a odluka panamskog suda Kina je protumačila kao neprijateljski čin pod uticajem SAD.

“Suverenitet naše hemisfere nije predmet pregovora. Duboko smo zabrinuti zbog ciljanog ekonomskog pritiska Kine nakon odluke o terminalima Balboa i Kristobal. Stojimo solidarno uz Panamu. Svaki pokušaj podrivanja suvereniteta Paname predstavlja pretnju za sve nas”, navodi se u zajedničkoj izjavi saveznika.

Prema međunarodnim pomorskim regulatorima, nakon sudske odluke zabeležen je nagli porast inspekcija i zadržavanja brodova pod panamskom zastavom u kineskim lukama. Tokom marta 2026. godine, Kina je zadržala gotovo 70 panamskih brodova, što je ocenjeno kao direktan odgovor na gubitak kontrole nad terminalima Balboa i Kristobal. U zvaničnom saopštenju saveznika, ove mere su opisane kao “očigledan pokušaj politizacije pomorske trgovine”.

Potpisnice saopštenja naglašavaju da je Panama ključna za pomorski trgovinski sistem regiona i da treba biti zaštićena od “neprimerenog spoljnog pritiska”. Sloboda plovidbe i nezavisnost institucija istaknute su kao prioritet za prosperitet obe Amerike.

Istovremeno, kompanija CK Hutchison pokrenula je međunarodnu arbitražu tražeći odštetu, dok su upravljanje terminalima privremeno preuzele druge međunarodne firme. Analitičari ocenjuju da je zajednički nastup šest država značajan korak u suprotstavljanju uticaju Kine u Latinskoj Americi i zaštiti Panamskog kanala. Iz Kine su ranije stigle optužbe da SAD koriste “siledžijsku taktiku” i da je odluka panamskog suda “apsurdna”, ali najnoviji događaji ukazuju na nastavak napetosti oko kontrole Panamskog kanala.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Pam Bondi zakazana za svedočenje pred Kongresom u istrazi o slučaju Epstein narednog meseca

Odbor za nadzor američkog Kongresa najavio novo svedočenje, dok demokrate traže pokretanje postupka zbog neodazivanja

Published

6 minutes ago

on

April 29, 2026

By

Odbor za nadzor američkog Kongresa najavio novo svedočenje, dok demokrate traže pokretanje postupka zbog neodazivanja

Bivša državna tužiteljka Floride Pam Bondi trebalo bi da se pojavi pred Odborom za nadzor Predstavničkog doma SAD sledećeg meseca radi zatvorenog svedočenja u okviru istrage o federalnim istragama vezanim za Džefrija Epstajna. Ovu informaciju potvrdila je portparolka odbora, nakon što su članovi demokratske frakcije odbora podneli predlog za pokretanje postupka protiv Bondi zbog ranijeg neodazivanja na sudski poziv.

Bondi je prethodno bila pozvana da svedoči 14. aprila, ali prema navodima iz Ministarstva pravde SAD, nije se pojavila jer je u međuvremenu razrešena sa svoje funkcije. U pismu Ministarstva pravde odboru je obrazloženo da je sudski poziv bio upućen Bondi u svojstvu državne tužiteljke, a ne kao fizičkom licu, te je njeno prisustvo povučeno.

Odbor je 4. marta izglasao izdavanje sudskog poziva Bondi, a tom prilikom su pored demokrata, za poziv glasali i pojedini republikanski članovi, uključujući Nensi Mejs, Loren Bobert, Majkla Klauda, Skota Perija i Tima Burčeta. Nakon što je njeno svedočenje otkazano, demokratski predstavnici su istakli da Bondi snosi odgovornost za odlaganje procesa.

“Pam Bondi je odbila da sarađuje sa odborom i nije se pojavila na zakazanom svedočenju”, izjavio je demokratski predstavnik Robert Garsija pre najave novog termina. Nakon toga, odbor je potvrdio da će Bondi ipak biti saslušana narednog meseca, ali iza zatvorenih vrata.

Kongres je u novembru usvojio Zakon o transparentnosti dokumenata vezanih za Epstajna, čime je Ministarstvu pravde naloženo da objavi dokumentaciju povezanu sa federalnim istragama protiv Džefrija Epstajna i njegove saradnice Gilejn Maksvel. Bondi se prethodnih meseci suočila sa kritikama zbog načina na koji su vođene određene istrage dok je obavljala funkciju tužiteljke, ali detalji o tim kritikama nisu bliže precizirani u zvaničnim izveštajima.

Prema navodima članova odbora, cilj istrage je utvrđivanje okolnosti i postupanja federalnih organa u predmetima povezanim sa Epstajnom. Nije precizirano da li će svedočenje Bondi biti javno dostupno ili će određeni delovi biti objavljeni nakon završetka saslušanja.

Pročitaj još

Svet

Ministarstvo pravde SAD traži pritvor za osumnjičenog za pucnjavu Kola Alena, objavljene nove fotografije

Američko tužilaštvo podnelo zahtev za pritvor osumnjičenog za incident tokom večere dopisnika, priložene fotografije iz istrage

Published

16 minutes ago

on

April 29, 2026

By

Američko tužilaštvo podnelo zahtev za pritvor osumnjičenog za incident tokom večere dopisnika, priložene fotografije iz istrage

Američko Ministarstvo pravde podnelo je sudu zahtev za pritvor osumnjičenog Kola Alena, koji se tereti za pucnjavu tokom večere Dopisničkog udruženja u Vašingtonu. Prema zvaničnim sudskim dokumentima, zahtev za određivanje pritvora podnela je federalna tužiteljka Džanin Pirro, a uz podnesak su priložene i nove fotografije na kojima se, prema navodima tužilaštva, vidi Alen sa oružjem u hotelskoj sobi neposredno pre incidenta.

Osumnjičeni je prethodno optužen u saveznom sudu za tri krivična dela, uključujući pokušaj atentata na predsednika Sjedinjenih Država, kao i za upotrebu i prenos vatrenog oružja. Incident je, prema navodima iz istrage, dogodio 25. aprila 2026. godine tokom događaja u Vašingtonu kome su prisustvovali brojni novinari i predstavnici vlasti.

U sudskom memorandumu navodi se da, ukoliko bude osuđen, Alenu preti maksimalna kazna doživotnog zatvora. Tužilaštvo je u podnesku navelo da su „radnje okrivljenog bile unapred smišljene, nasilne i usmerene na izazivanje smrti”, ističući da postoje zakonski razlozi za određivanje pritvora do početka suđenja.

Fotografije koje su priložene kao dokazni materijal, prema tužilaštvu, nastale su kratko pre samog incidenta i prikazuju osumnjičenog sa oružjem u hotelskoj sobi. Ministarstvo pravde navodi da ove slike predstavljaju deo dokaza u istrazi.

U trenutku objavljivanja vesti, sudski postupak je u toku, a odluka o pritvoru će biti doneta na osnovu zahteva tužilaštva i priloženih dokaza. Do sada nisu objavljeni dodatni detalji o motivima ili drugim okolnostima incidenta, dok odbrana osumnjičenog nije iznela javne komentare povodom slučaja.

Incident tokom večere Dopisničkog udruženja privukao je pažnju javnosti zbog prisustva visokih zvaničnika i medija. Istraga je u toku, a zvaničnici Ministarstva pravde najavili su da će javnost biti blagovremeno obaveštavana o daljem toku procesa.

Pročitaj još

Svet

Vrhovni sud SAD poništio kongresnu mapu Luizijane, sužava se primena Zakona o biračkim pravima

Najviši sud Sjedinjenih Država potvrdio je presudu nižeg suda, osporavajući granice izbornih okruga, prema zvaničnim informacijama

Published

16 minutes ago

on

April 29, 2026

By

Najviši sud Sjedinjenih Država potvrdio je presudu nižeg suda, osporavajući granice izbornih okruga, prema zvaničnim informacijama

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je 29. aprila 2026. godine odluku kojom se poništava kongresna mapa Luizijane sa dva većinski crnačka okruga, potvrđujući time raniju presudu nižeg suda. Sud je ocenio da su tvorci mape previše koristili rasu kao kriterijum prilikom određivanja granica kongresnih okruga, dok su pokušavali da ispune zahteve iz Sekcije 2 Zakona o biračkim pravima. U obrazloženju odluke, koju je napisao sudija Semjuel Alito, navodi se da pomenuta sekcija ne zahteva od države Luizijana da formira drugi većinski manjinski okrug.

Sud je odlučivao u odnosu šest prema tri, pri čemu su tri liberalna sudije bile protiv odluke većine. Ova presuda dolazi svega nekoliko meseci pre novembarskih izbora za Kongres, a kandidati su već podneli kandidature za svih šest kongresnih okruga u Luizijani. Nije poznato da li će republikanci u toj saveznoj državi pokušati da kasnije preprave izbornu mapu nakon ove odluke.

Prema važećoj mapi, koja je korišćena i tokom izbornog ciklusa 2024. godine, Luizijana je imala četiri okruga sa većinskim belim stanovništvom i dva okruga sa većinskim crnačkim stanovništvom. Ta mapa je prethodno poništena od strane tročlanog sudskog panela zbog ocene da predstavlja neustavno crtanje izbornih okruga na osnovu rase.

Odluka Vrhovnog suda ima potencijalno šire posledice, jer bi mogla uticati na primenu Sekcije 2 Zakona o biračkim pravima i u drugim saveznim državama, gde su prethodno bili formirani većinski manjinski okruzi kako bi se ispunili zahtevi tog zakona. Pred sudom se razmatralo da li pretežno rasno zasnovano crtanje izbornih granica može biti u suprotnosti sa 14. i 15. amandmanom Ustava SAD.

Spor oko mape Luizijane izazvao je pažnju šire američke javnosti, jer bi mogao da ima uticaj na političku zastupljenost manjina u budućim izbornim ciklusima. U presudi se ističe da zaštita biračkih prava ostaje važan princip, ali da Sekcija 2 ne nalaže formiranje dodatnih većinski manjinskih okruga ukoliko bi to predstavljalo prekomerno oslanjanje na rasne kriterijume pri izradi izbornih mapa.

Prema navodima iz sudskog rešenja, ostaje otvoreno pitanje da li će i na koji način druge države prilagoditi svoje izborne mape u skladu sa ovom odlukom. Odluka je doneta u periodu pojačanih političkih tenzija uoči izbora, dok pravni stručnjaci ocenjuju da bi ona mogla uticati na buduće parnice i praksu crtanja izbornih okruga na nacionalnom nivou.

Pročitaj još

U Trendu