Telo lidera stranke Slobodni glasači pronađeno je u hotelskoj sobi u Berlinu, a uzrok smrti još nije poznat.

Vest da je telo Huberta Ajvangera, lidera stranke Slobodni glasači i ministra privrede Bavarske, pronađeno u hotelskoj sobi u Berlinu, potresla je nemačku javnost. Prema dostupnim informacijama, napad u Berlinu nije potvrđen kao uzrok smrti, dok su forenzičari i policija još na licu mesta i sprovode istragu.

Na osnovu navoda iz policijskih izvora, 55-godišnji Ajvanger pronađen je bez znakova života na trećem spratu hotela “Nojer Fric” u berlinskoj četvrti Mite, tokom noći između srede i četvrtka. Uzrok smrti još nije utvrđen, a gosti hotela su zadržani unutar objekta dok traje uviđaj, što je doprinelo širenju različitih glasina.

Detalji događaja i reakcije javnosti

Iako se u javnosti pojavila sumnja da je reč o napadu u Berlinu, zvanične informacije to ne potvrđuju. Prema izjavama iz bavarske pokrajinske vlade i berlinske policije, Ajvanger je trebalo da održi govor na otvaranju berlinske kancelarije svoje stranke, ali je otkazao nastup zbog lošeg zdravstvenog stanja. Osoblje hotela pominjalo je moguću infekciju, dok su pojedini izvori iz Bundestaga naveli da je ministar imao stomačne tegobe.

Tokom večeri bliski saradnici pokušavali su da stupe u kontakt sa Ajvangerom, ali bez uspeha. Telo je pronađeno nešto kasnije, a policija je odmah započela istragu. Zbog nejasnih okolnosti, na telu nisu pronađene spoljne povrede, što je potvrdio i portparol berlinskog tužilaštva.

Tok istrage i zvanične izjave

Berlinsko javno tužilaštvo navodi da, iako nema sumnje na krivično delo, još nisu isključene sve mogućnosti. “Trenutno nema sumnji na krivično delo. U ovoj fazi ništa se ne može isključiti”, izjavio je portparol Mihael Pecold. Takođe, naveo je da konkretne okolnosti pod kojima je Ajvanger pronađen još uvek nisu poznate javnosti.

Tok istrage traje više sati, a Ajvangerovo telo je kasno u noć prebačeno u službu sudske medicine. Prema policijskim izvorima, njegovu hotelsku sobu je posetio i sveštenik, što je dodatno izazvalo pažnju javnosti. Policija je odmah obavestila najbližu porodicu preminulog političara.

Pozadina slučaja i uticaj na političku scenu

Ajvanger nije bio oženjen, ali je živeo sa Tanjom Švajger, upravnicom okruga Regensburg, sa kojom ima decu. Njegova iznenadna smrt izazvala je brojne reakcije političkih kolega i građana, dok se čeka zvaničan nalaz o uzroku smrti. U međuvremenu, napad u Berlinu ostaje samo jedna od nepotvrđenih pretpostavki, dok zvanične institucije naglašavaju da se istraga nastavlja i da će javnost biti obaveštena o svim relevantnim informacijama.

Ovaj slučaj još jednom pokazuje koliko je važno osloniti se na zvanične izvore i izbegavati širenje nepotvrđenih informacija, posebno kada se radi o tragičnim događajima na javnoj sceni.

Hubert Ajvanger, lider Slobodnih birača i vicepremijer Bavarske, preminuo je u 55. godini. Tužilaštvo i policija utvrđuju uzrok.

Vicepremijer Bavarske pronađen mrtav u hotelu u Berlinu, što je izazvalo veliku pažnju javnosti i pokrenulo istragu o uzrocima ovog iznenadnog događaja. Hubert Ajvanger, lider stranke Slobodni birači (FW) i vicepremijer nemačke savezne pokrajine Bavarske, preminuo je u 55. godini, kako je potvrđeno iz pokrajinske vlade i berlinske policije. Uzrok smrti za sada nije poznat, a slučaj je prepušten tužilaštvu i kriminalističkoj policiji.

Detalji događaja i reakcije zvaničnika

Prema informacijama, Ajvanger je danas trebalo da prisustvuje otvaranju kancelarije Slobodnih birača u Berlinu, ali je otkazao dolazak jer se nije osećao dobro. Nakon toga nije bio dostupan, a njegovo telo pronađeno je u hotelu “Nojer Fric” u berlinskoj četvrti Mite. Zvaničnici su saopštili da je porodica obaveštena o njegovoj smrti. Ajvanger je bio u vanbračnoj zajednici sa Tanjom Švajger, načelnicom okruga Regenzburg, sa kojom ima dva sina.

Policija i tužilaštvo sprovode istragu

Berlinska policija je objavila da su tužilaštvo i šesta odeljenje kriminalističke policije pokrenuli detaljnu istragu kako bi utvrdili tačan uzrok i okolnosti smrti, kao i da isključe mogućnost da je smrt nastupila kao posledica delovanja druge osobe. Prema dostupnim informacijama, nadležni organi za sada pretpostavljaju prirodan uzrok smrti, ali će zvanični rezultati biti poznati nakon završetka istrage.

Biografija i politička karijera Huberta Ajvangera

Hubert Ajvanger rođen je 26. januara 1971. godine u Ergoldsbahu u Donjoj Bavarskoj. Političku karijeru započeo je u stranci Slobodni birači, gde je najpre postao pokrajinski lider 2006. godine, a potom i nacionalni predsednik 2010. godine. Ajvanger je izabran za poslanika u parlamentu Bavarske 2008. godine. Nakon pokrajinskih izbora 2018. godine postao je ministar privrede, regionalnog razvoja i energetike, kao i zamenik premijera Bavarske.

Reakcije iz političkog vrha i dalji koraci

Premijer Bavarske Markus Zeder opisao je Ajvangerovu smrt kao “apsolutnu tragediju”. Saučešće je izrazio i premijer Baden-Virtemberga Cem Ezdemir, koji je Ajvangera opisao kao političara snažnog uticaja u nemačkoj politici. U međuvremenu, javnost i mediji prate razvoj događaja dok se čeka zvaničan izveštaj nadležnih organa o uzroku smrti. S druge strane, kolege iz političkog života podsećaju na značajan doprinos koji je Ajvanger dao razvoju Bavarske i nemačke politike. Konačno, detalji o poslednjem ispraćaju biće saopšteni nakon konsultacija sa porodicom. Istraga i dalje traje, a svi relevantni organi nastavljaju sa prikupljanjem činjenica kako bi se razjasnile sve okolnosti vezane za slučaj vicepremijera Bavarske pronađenog mrtvog u hotelu u Berlinu.

Francuski predsednik ocenio je da su sastanci sa evropskim liderima depresivni i istakao nostalgiju za nekadašnjim kolegama.

Francuski predsednik Emanuel Makron opisao je sastanke sa evropskim liderima kao depresivne i lišene kreativnosti, otkrivajući da mu posebno nedostaju Angela Merkel i Mario Dragi. Ova njegova osećanja navedena su u knjizi francuske novinarke Fransoa Degoa, koja sadrži delove privatne prepiske vođene putem Telegrama tokom poslednje dve godine, prema objavljenim porukama.

Kroz komunikaciju sa Degoa, Makron je detaljno izložio svoje stavove o trenutnom stanju u Evropskoj uniji, naglašavajući koliko mu nedostaje saradnja sa bivšom kancelarkom Angelom Merkel i bivšim predsednikom Evropske centralne banke Mariom Dragijem. Njihovo odsustvo, prema njegovim rečima, uticalo je na atmosferu i dinamiku sastanaka na vrhu.

Makron o vanrednim izborima i političkoj klimi u Francuskoj

U istoj prepisci, Makron je branio svoju odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora u junu 2024. godine. On je istakao da je želeo da zatekne Nacionalno okupljanje Marin le Pen nespremno za izbore, navodeći: “Bili su spremni za jesen, ali ne i za jun. To je jedan od razloga zbog kojih sam doneo tu odluku.” Ova poruka otkriva deo njegove političke strategije u suočavanju sa izazovima na domaćoj sceni.

Međutim, raspuštanje parlamenta dovelo je do političke nestabilnosti i gubitka podrške njegovoj opciji, ali je Makron odbacio ocenu da je taj potez bio neuspešan. On je takođe kritikovao bivšeg premijera Gabrijela Atala, ističući da mu je pružena prevelika politička podrška: “Previše smo mu svega dali. Sve vreme. Previše.”

Stavovi prema kolegama i penzionoj reformi

U prepisci, Makron je pohvalio lidera Socijalističke partije Olivijea Fora, opisujući ga kao odgovornog čoveka sa osećajem za državu. S druge strane, ostao je čvrst u uverenju da Marin le Pen neće uspeti da prikrije svoje proruske stavove i naklonost pokretu MAGA američkog predsednika Donalda Trampa.

Braneći penzionu reformu, Makron je naglasio da bi njeno suspendovanje predstavljalo veliku grešku za Francusku: “Ako suspendujemo reformu, mogu da vam kažem da ćemo time zemlju dovesti u ozbiljan problem.” Ipak, vlada premijera Sebastijana Lekornija kasnije je prihvatila zahtev socijalista za suspenziju reforme.

Privatni planovi i reakcije na knjigu novinarke

Na spekulacije o tome da bi posle odlaska iz Jelisejske palate mogao da radi za francuskog milijardera Ksavijea Niela, Makron je bio izričit: “Neću raditi ni za koga. Ako se budem bavio biznisom, to će biti moj posao, verovatno van Francuske.”

Jelisejska palata saznala je za objavljivanje knjige svega nekoliko dana pre njenog izlaska. Blizak saradnik predsednika kritikovao je način na koji su privatne poruke predstavljene javnosti. U junu 2026. godine, Makron se u prepisci sa Degoa požalio i na stroge kritike svog političkog učinka, napisavši: “Često ste vi i vaši istomišljenici svi previše strogi prema meni.”

Knjiga, čija je autorka bivša savetnica socijalističke političarke Segolen Roajal, objaviće se 5. novembra bez prethodne saglasnosti francuskog predsednika. Razgovori, vođeni putem aplikacije Telegram, započeli su kada je Makron tokom leta 2024. godine zahvalio novinarki na podršci njegovoj supruzi, koja je bila meta teorija zavere na društvenim mrežama.