Predstavnički dom Floride odobrio predlog, očekuje se rasprava u Senatu; predlog izazvao podeljena mišljenja među zakonodavcima

Predstavnički dom Floride usvojio je novu izbornu mapu za kongresne okruge, koju je predložio guverner Floride Ron DeSantis. Cilj mape je promena raspodele kongresnih mesta u korist Republikanske stranke uoči izbora 2026. godine, navodi se u izveštajima sa lica mesta. Ova odluka dolazi nakon što je nekoliko članova Senatskog odbora za pravila izrazilo protivljenje predloženoj mapi, ali je ipak proslijeđena Senatu na dalje razmatranje.

Trenutno Floridu u Kongresu zastupa 20 republikanskih i sedam demokratskih poslanika, dok je još jedno mesto, koje je ranije pripadalo Demokratskoj stranci, ostalo upražnjeno nakon nedavne ostavke predstavnice. Predlog nove mape predviđa promene u granicama okruga, što bi, prema dostupnim informacijama, moglo dovesti do povećanja broja republikanskih mesta. U predlogu se navodi da bi okruzi sa većinskim demokratskim biračima u oblastima Tampe, Orlanda i jugoistočne obale mogli biti smanjeni ili redizajnirani.

U Senatu Floride, gde republikanci imaju dvotrećinsku većinu, tri člana te stranke u odboru za pravila glasali su protiv predloga, a tokom rasprave je jedan od njih javno izrazio protivljenje mapi. Međutim, kako bi predlog bio odbijen, potrebno je da sedam republikanskih senatora glasa protiv. Očekuje se da će Senat uskoro odlučivati o ovom pitanju.

Usvajanje ovog predloga usledilo je nekoliko sati nakon što je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo odluku o sužavanju nadležnosti u vezi sa izbornim mapama u drugoj saveznoj državi. Ova situacija dodatno je skrenula pažnju na pitanja izborne raspodele i političkog uticaja na regionalnom i nacionalnom nivou.

Nadležni organi navode da bi nova mapa mogla da ima uticaj na rezultate predstojećih izbora i raspodelu političke moći u Floridi. Detalji predloga i razlozi za promene izloženi su tokom javnih rasprava, dok se konačna odluka očekuje nakon glasanja u Senatu. Građanske organizacije i pojedini predstavnici ukazali su na značaj transparentnosti i pravičnosti u procesu izrade izbornih mapa, dok zakonodavni organi ističu da se postupak odvija u skladu sa važećim propisima.

Američka služba za bezbednost saobraćaja najavila popust za mlađe putnike, dok analitičari beleže rast cena karata zbog aktuelnih sukoba

Od petka, putnici starosti do 30 godina u Sjedinjenim Američkim Državama mogu ostvariti popust prilikom prijave u program ubrzanog prolaska kroz bezbednosnu kontrolu na aerodromima. Američka služba za bezbednost saobraćaja (TSA) saopštila je da će tokom maja biti omogućeno smanjenje naknade za prijavu u PreCheck program, što predstavlja članstvo u trajanju od pet godina. Cena prijave, prema navodima agencije, biće umanjena za 20 dolara, u zavisnosti od izabranog ovlašćenog provajdera, a ukupni trošak će iznositi od 56,75 do 65 dolara.

Prijava u PreCheck program uobičajeno košta između 79,95 i 85 dolara. Popust se odnosi isključivo na putnike koji prvi put pristupaju programu, a TSA je istakla da je ova promotivna akcija usmerena na mlade, posebno studente i nedavne diplomce, koji planiraju letnja putovanja.

Putnici koji se upišu u PreCheck program stiču određene olakšice na aerodromima u SAD, uključujući kraće čekanje na bezbednosnim kontrolama, kao i mogućnost da zadrže elektronske uređaje i dozvoljene tečnosti u ručnom prtljagu. Takođe, tokom pregleda mogu da zadrže kaiš i lagane jakne. Prijava u program započinje putem interneta, nakon čega je neophodno lično dovršiti proces i dobiti broj poznatog putnika koji se koristi pri rezervaciji avio-karata. TSA navodi da potvrda prijave najčešće stiže u roku od tri do pet dana.

Promotivna kampanja vremenski se poklapa sa porastom cena avionskih karata tokom letnje sezone, što analitičari dovode u vezu sa poskupljenjem avio-goriva i trenutnim sukobima u Iranu, zbog kojih je došlo do povećanja troškova u avio-industriji. Uprkos tome, potražnja za putovanjima prema navodima stručnjaka i dalje ostaje visoka, ali se očekuje da bi dalji rast cena mogao odvratiti deo putnika osetljivih na troškove.

Prema podacima sa sajtova za onlajn rezervaciju, prosečna cena povratne ekonomske karte za domaće letove u SAD sredinom aprila iznosila je 358 dolara, što predstavlja rast od 18% u odnosu na isti period prethodne godine. Cena međunarodnih povratnih karata takođe beleži porast. Iako konkretne brojke variraju u zavisnosti od destinacije i perioda putovanja, analitičari smatraju da su poskupljenja rezultat globalnih dešavanja koja utiču na avio-industriju.

TSA ističe da je cilj promocije da olakša pristup programu unapređene bezbednosti mladim putnicima, dok stručnjaci procenjuju da će se trend rasta cena nastaviti tokom predstojeće letnje sezone.

Ujedinjene nacije upozoravaju da je gotovo četvrtina stanovništva u stanju krizne nesigurnosti hrane

Više od 1,2 miliona ljudi u Libanu nalazi se u riziku od akutne gladi kao rezultat sukoba između Izraela i Hezbolaha, navodi se u najnovijem izveštaju pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Prema zajedničkom saopštenju Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO), Svetskog programa za hranu (WFP) i Ministarstva poljoprivrede Libana, situacija je dostigla kritičnu tačku, posebno u periodu od aprila do avgusta 2026. godine.

Prema izveštaju, približno 1,24 miliona ljudi, što predstavlja gotovo četvrtinu ukupnog stanovništva, suočava se sa kriznom nesigurnošću u snabdevanju hranom. U poređenju sa martom ove godine, kada je broj ugroženih iznosio 874.000 (oko 17 odsto populacije), došlo je do značajnog pogoršanja situacije.

“Pogoršanje je direktna posledica sukoba, masovnog raseljavanja stanovništva i razarajućih ekonomskih pritisaka”, navodi se u izveštaju. Stručnjaci upozoravaju da ratna dejstva ometaju lance snabdevanja i uništavaju poljoprivrednu infrastrukturu, ostavljajući veliki broj ljudi bez osnovnih sredstava za život, dok su cene hrane na rekordno visokom nivou.

U izveštaju se ističe da su dodatni izazovi prisutni zbog kontinuiranih tenzija i ekonomske nestabilnosti, što dodatno otežava pristup osnovnim namirnicama i resursima potrebnim za svakodnevni život. Nadležne međunarodne organizacije pozivaju na hitnu humanitarnu pomoć kako bi se ublažile posledice ove krize.