Guverner regiona potvrdio napad na luku Primorsk, ukrajinske vlasti navode značajnu štetu, incident deo šire serije udara

Ukrajinske bespilotne letelice izvele su napad na ključnu rusku naftnu infrastrukturu tokom noći na nedelju, uključujući luku Primorsk na Baltičkom moru i dva tankera za koja ukrajinska strana tvrdi da su korišćena za transport ruske nafte u suprotnosti sa međunarodnim sankcijama. Ovi napadi predstavljaju deo šire kampanje usmerene na ruske energetske kapacitete, sa posebnim fokusom na izvozne terminale.

Prema navodima guvernera regiona, Aleksandra Drozdenka, dron je izazvao požar u luci Primorsk, koja predstavlja najveći ruski izvozno-naftni terminal na Baltiku. Luka Primorsk, kojom upravlja državna kompanija Transneft, ima kapacitet za rukovanje stotinama hiljada barela dnevno i nalazi se na više od 1.000 kilometara od granice sa Ukrajinom, između granice sa Finskom i Sankt Peterburga. Guverner Drozdenko je izjavio da napad nije izazvao izlivanje nafte, ali nije naveo podatke o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti.

Prethodno je ova luka više puta bila meta napada, uključujući i udare u martu. Ukrajinska strana navodi da su napadi deo nastojanja da se smanji sposobnost Rusije za izvoz nafte, posebno nakon rasta cena energenata usled sukoba u Iranu. Dva glavna ruska terminala na Baltiku, uključujući Primorsk, omogućavaju izvoz oko 40% ukupne ruske nafte.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da su ukrajinske snage uništile više vojnih i drugih ciljeva, uz značajnu štetu na naftnoj infrastrukturi u luci Primorsk. On je naveo da je ‘još jedan ruski nosač raketa Kalibr’ izbačen iz upotrebe, pozivajući se na izveštaj ukrajinskog general-majora Jevhena Khmare, ali nije precizirao dodatne detalje o operaciji.

Ruske vlasti nisu iznosile informacije o eventualnim žrtvama ili stepenu oštećenja, dok su ukrajinski izvori naglasili da je cilj ovih napada smanjenje prihoda Rusije od izvoza nafte. U prethodnim nedeljama, primetan je porast učestalosti ukrajinskih napada na ruske naftne tankere i infrastrukturu, što ukrajinski izvori opisuju kao strategiju za slabljenje ruskih finansijskih kapaciteta za nastavak ratnih operacija.

Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode obe strane o rezultatima napada. Ovi događaji dolaze u trenutku kada se sukobi na više frontova nastavljaju, a energetska infrastruktura sve češće postaje meta vojnih akcija.

Predstavnik Džejson Krou ističe potrebu za dugoročnom strategijom, dok SAD održavaju blokadu iranskih luka

Vašington, 3. maj 2026. – Američki kongresmen Džejson Krou iz Kolorada izjavio je da Sjedinjene Američke Države treba da preispitaju svoju širu strategiju u vezi sa sukobom sa Iranom, naglašavajući da je dosadašnje iskustvo u rešavanju dugotrajnih konflikata na Bliskom istoku pokazalo nedostatak jasnih izlaznih puteva. Krou je svoju ocenu izneo tokom gostovanja u jednoj od američkih političkih emisija, ističući da su SAD često ulazile u regionalne sukobe bez definisanih ciljeva za završetak operacija.

Predsednik SAD je krajem prošle sedmice obavestio kongresne lidere da su „neprijateljstva“ sa Iranom „okončana“, nakon što je sukob dostigao 60 dana. Uprkos postignutom prekidu vatre početkom aprila, američke snage nastavljaju pomorsku blokadu iranskih luka, što se smatra neprijateljskim činom, uz najavu mogućeg obnavljanja udara.

Tokom vikenda, predsednik je izjavio da razmatra novi mirovni predlog koji je Iran izneo, ali je naglasio da je mala verovatnoća da će ga prihvatiti, navodeći da smatra da „nisu još platili dovoljnu cenu“. Istovremeno, američki predsednik je istakao da će blokada na Ormuskom moreuzu ostati na snazi dok ne bude postignut dogovor o okončanju sukoba.

Na pitanje da li je moguće okončati sukob dok je Ormuski moreuz blokiran, Krou je izjavio da Iran blokira ovaj strateški pravac, dok SAD odgovaraju blokadom iranskih luka. On je dodao da je ključno pitanje za javnost da li SAD zaista žele da nastave konflikte u regionu tokom narednih godina.

„Kao nacija, pomešali smo taktiku sa strategijom. Većina razgovora o Iranu svodi se na taktička pitanja – da li treba da sprovodimo blokadu, kako se suprotstaviti dronovima“, rekao je Krou. On je naveo primere iz prethodnih regionalnih konflikata, uključujući Irak i Avganistan, gde su, prema njegovim rečima, ogromna finansijska sredstva utrošena bez jasnog strateškog ishoda.

Krou ocenjuje da je sadašnja situacija sa Iranom još jedan primer u kom SAD nemaju jasno definisan izlaz iz konflikta. On je pozvao na širu debatu o američkoj ulozi i dugoročnim ciljevima na Bliskom istoku.

Sukob između SAD i Irana traje već dva meseca, a blokada Ormuskog moreuza i dalje ima uticaj na međunarodnu trgovinu i bezbednost u regionu. Pregovori o mogućem mirovnom rešenju nastavljaju se, ali za sada nema naznaka skorog dogovora.

Prema izvorima, predlog sadrži tri faze i uključuje ukidanje sankcija, povlačenje američkih snaga i dijalog sa arapskim zemljama

Iran je izneo predlog Sjedinjenim Američkim Državama za okončanje sukoba na Bliskom istoku, zahtevajući da se rat i svi povezani problemi okončaju u roku od 30 dana bez produženja primirja, prenose izvori. U predlogu se navodi da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da ukinu sankcije Iranu, okončaju pomorsku blokadu i povuku svoje snage iz regiona, kao i da prestanu neprijateljstva, uključujući sukobe Izraela protiv Libana.

Prema detaljima predloga, plan se sastoji iz tri faze. U prvoj fazi predviđeno je postepeno otvaranje Ormuskog moreuza i prekid američke pomorske blokade Irana, dok bi Teheran preuzeo odgovornost za uklanjanje morskih mina iz tog područja. Druga faza uključuje povratak Irana obogaćivanju uranijuma, prestanak napada na Iran i njegove saveznike, ukidanje sankcija i oslobađanje zamrznutih finansijskih sredstava. U trećoj fazi, Iran predlaže pokretanje strateškog dijaloga sa arapskim susedima i izgradnju bezbednosnog sistema koji bi obuhvatio ceo Bliski istok.

Predlogom je predviđeno da prestanu svi oblici agresije od strane Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. Zvanične reakcije na predlog još nisu saopštene.

“Plan se zasniva na postupnom rešavanju bezbednosnih i ekonomskih pitanja u regionu”, navode izvori upoznati sa sadržajem dokumenta.