Senator iz Džordžije upozorio na efekat odluke suda, dok traje politička borba oko izborne geografije u SAD
Senator Rafael Vornok iz Džordžije izjavio je da je nedavna odluka Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država, kojom je poništena kongresna mapa Luizijane i sužen obim Zakona o pravima glasa, imala značajan uticaj na aktuelne političke procese u vezi sa redistriktovanjem izbornih jedinica. Ova odluka, doneta prošle nedelje, prema rečima senatora, imaće dalekosežne posledice na način na koji se određuju izborne granice u brojnim saveznim državama.
Komentarišući situaciju tokom gostovanja u emisiji, Vornok je istakao da je, kako je naveo, odluka suda “dala dodatni podsticaj trci naoružanja u procesu redistriktovanja”. Odluka je usledila nakon višemesečnih političkih sukoba oko načina crtanja izbornih mapa, u kojima su učestvovale obe glavne političke stranke. Prema saopštenju, sudska odluka predstavlja važnu pobedu za Republikansku partiju, jer je ukinuta mapa sa dve većinski afroameričke izborne jedinice u Luizijani.
Sukobi oko redistriktovanja intenzivirani su nakon što je prošle godine politički tim bivšeg predsednika Donalda Trampa pozvao republikanske lidere u Teksasu da ponovo iscrtaju kongresne jedinice te države. Kao odgovor, demokrate su preduzele slične korake u Kaliforniji, dok su u drugim državama vođene paralelne aktivnosti obe strane u vezi sa izbornim mapama.
Senator Vornok, koji od 2021. godine predstavlja Džordžiju u Senatu, izjavio je da, iako ne podržava praksu političkog crtanja izbornih jedinica, smatra da nije bilo moguće da jedna strana jednostrano odustane od takvih aktivnosti. “Ne sviđa mi se gerrymandering, ali nismo mogli jednostrano da odustanemo. On je taj koji je pozvao Teksas i rekao: ‘Dajte mi još šest mesta.’ Zato su Kalifornija i druge države morale da odgovore na isti način,” naveo je Vornok.
Istovremeno, senator je naglasio da je dugoročno rešenje, po njegovom mišljenju, zabrana partijskog gerrymanderinga, jer takva praksa, kako je ocenio, može da utiče na osnovni demokratski proces. Prema njegovim rečima, umesto da građani biraju svoje predstavnike, ovakvim redistriktovanjem političari biraju svoje birače.
Prema odluci Vrhovnog suda, većina konzervativnih sudija zaključila je da se odeljak 2 Zakona o pravima glasa ne može koristiti kao opravdanje za upotrebu rasnih kriterijuma prilikom iscrtavanja granica kongresnih jedinica. Ova odluka očekivano će, prema procenama pravnih analitičara, otežati uticaj manjinskih birača na političku zastupljenost i dodatno zakomplikovati političku borbu oko izbornih mapa.
Diskusija o redistriktovanju i potencijalnim posledicama odluke Vrhovnog suda nastavlja se u više saveznih država, dok različiti politički akteri analiziraju moguće pravne i političke korake u narednom periodu.
