Američki Senat nije usvojio šesti predlog za ograničenje ovlašćenja predsednika po pitanju vojnih operacija protiv Irana, potvrđeno u Vašingtonu
Senat Sjedinjenih Američkih Država odbio je šesti po redu predlog demokratskih senatora kojim bi se ograničila ovlašćenja predsednika u pokretanju vojnih operacija protiv Irana. Glasanje je održano u četvrtak u Vašingtonu, dok se približava zakonski rok od 60 dana, navodi se u izveštajima sa lica mesta.
Predlog rezolucije o ratnim ovlašćenjima, koji je podneo senator iz Kalifornije Adam Šif, nije dobio potrebnu većinu, jer je 47 senatora glasalo za, a 50 protiv. Ovom merom bi bilo naloženo predsedniku da povuče američke snage iz neprijateljstava sa Iranom ukoliko Kongres nije dao izričitu saglasnost za rat.
Prema Zakonu o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine, predsednik je dužan da povuče vojne snage iz sukoba nakon 60 dana ako Kongres nije odobrio vojnu akciju. Odbrojavanje počinje kada predsednik pošalje zvaničnu obavest Kongresu o početku neprijateljstava. Predsednik Donald Tramp je 2. marta formalno obavestio Kongres o angažmanu američkih snaga u vezi sa Iranom, što znači da rok ističe u petak, 1. maja. Postoji mogućnost produžetka ovog roka za 30 dana kako bi se omogućilo povlačenje trupa.
Demokratski članovi oba doma Kongresa najavili su da će nastaviti sa pokušajima da ograniče predsednička ovlašćenja u vojnom angažmanu sa Iranom i u poslednjih nekoliko nedelja podneli su veći broj sličnih rezolucija. Članovi Progresivnog kokusa u Kongresu najavili su da će nastaviti da insistiraju na glasanju o ovom pitanju.
Republikanski senatori su, prema izveštajima, nastavili da podržavaju trenutnu administraciju i nisu podržali rezoluciju. Izjave senatskih lidera i članova odbora za oružane snage ukazuju na oprez u vezi sa ograničavanjem izvršnih ovlašćenja u vreme aktuelnih međunarodnih tenzija.
Prema postojećim pravilima, u slučaju da Kongres ne izglasa podršku za nastavak vojnog angažmana, predsednik ima mogućnost da produži rok za povlačenje snaga za dodatnih 30 dana, što se koristi za organizovano povlačenje trupa i opreme. Ova procedura deo je šire rasprave o ulozi Kongresa u odlučivanju o upotrebi vojne sile u inostranstvu.
Odbijanje najnovije rezolucije dolazi u trenutku kada se nastavlja debata o ovlašćenjima predsednika u vođenju spoljne politike i vojnih operacija, posebno u kontekstu odnosa sa Iranom. Slične inicijative su u prethodnim pokušajima takođe nailazile na podeljena mišljenja među senatorima i nisu usvojene.
