Musk napustio SAD tokom završnice suđenja, sudija prethodno upozorio da može biti pozvan na dodatno svedočenje

Elon Musk je u sredu stigao u Peking, u trenutku kada se građansko suđenje protiv kompanije OpenAI i njenog direktora Sema Altmana približava završnici pred sudom u Kaliforniji. Odlazak Muska u inostranstvo tokom trajanja suđenja mogao bi postati tema na sudu, navode izvori upoznati sa slučajem.

Nakon što je Musk svedočio krajem aprila, predsedavajuća sudija Okružnog suda u San Francisku, Ivon Gonzales Rodžers, obavestila je Muska da i dalje može biti pozvan da svedoči ukoliko to zatraže advokati OpenAI. “Gospodine Musk, niste oslobođeni, ali možete napustiti sudnicu za danas. U redu?”, navodi se u zapisniku sa ročišta.

Kako se radi o građanskom postupku, Musk, koji je istovremeno stranka i svedok, nije imao obavezu da lično prisustvuje svim fazama suđenja. Sudija mu nije izdala izričnu zabranu putovanja niti ga je obavezala da se zadrži u blizini suda tokom procesa.

Prema dostupnim informacijama, Musk je u utorak uveče ukrcao se na let za Kinu i stigao u Peking sledećeg dana. On i još nekoliko poslovnih lidera pozvani su da prisustvuju događajima u Kini, prema navodima izvora iz privrednih krugova.

Suđenje između Muska i kompanije OpenAI, čiji je direktor Sem Altman, odvija se u okružnom sudu u Kaliforniji i privuklo je pažnju zbog visokih finansijskih iznosa i značaja veštačke inteligencije u savremenoj tehnologiji. Muskovi advokati nisu komentarisali njegov odlazak iz zemlje tokom trajanja procesa.

Sudija Gonzalez Rogers nije donela odluku o tome da li će Musk morati ponovo da se pojavi na sudu, ali je nagovestila mogućnost dodatnog svedočenja, u zavisnosti od zahteva advokata suprotne strane.

Građanski procesi u Sjedinjenim Državama omogućavaju fleksibilniji pristup prisustvu stranaka, osim ukoliko sud ne nalaže drugačije. Odlazak Muska u Kinu usledio je neposredno pred završne argumente na suđenju, koje se očekuje u narednim danima.

Prema projekcijama, Powell osvaja primarne izbore, očekuje je duel sa republikanskim kandidatom u distriktu Omahe

Denise Powell, politička organizatorka, proglašena je za pobednicu u konkurentnim demokratskim primarnim izborima u drugoj kongresnoj oblasti Nebraske, prema projekcijama međunarodnih medija. Ova oblast, koja obuhvata područje Omahe, dobila je dodatnu pažnju zbog mogućeg uticaja rezultata na predsedničke izbore.

Powell će se u novembru suočiti sa Brinkerom Hardingom, članom Gradskog veća Omahe, koji je bio jedini kandidat na republikanskim primarnim izborima. Harding se kandiduje za mesto koje ostavlja dosadašnji republikanski kongresmen Don Bacon, nakon deset godina provednih u Kongresu.

Druga kongresna oblast Nebraske bila je u rukama republikanaca tokom većeg dela poslednje tri decenije, ali je u tri od pet poslednjih predsedničkih izbora glasala za demokratskog kandidata. Specifičnost Nebraske je u tome što se elektorski glasovi dodeljuju po kongresnim oblastima, a ne po principu „pobednik nosi sve“, što daje Demokratama mogućnost da osvoje jedan elektorski glas u ovoj oblasti, čak i ako ostatak države podrži republikanskog kandidata.

U prethodnim izborima, kandidati iz Demokratske partije ostvarili su pobedu u ovoj oblasti 2008, 2020. i 2024. godine, dok su republikanci pobedili 2012. i 2016. godine. Zbog toga se ova oblast često naziva „plavom tačkom“ unutar većinski republikanske države.

Elektorski sistem i dodela glasova bili su značajna tema tokom demokratskih primarnih izbora. Powell je tokom kampanje upozoravala da bi promena sistema dodele elektorskih glasova u „pobednik nosi sve“ mogla uticati na šanse demokratskog kandidata na predsedničkim izborima. Izrazila je zabrinutost da bi, ukoliko drugi kandidat iz Demokratske partije pobedi i pređe u Kongres, mogao biti prinuđen da podnese ostavku na funkciju u državnom senatu, što bi omogućilo guverneru iz Republikanske partije da imenuje naslednika i eventualno olakša promenu načina dodele elektorskih glasova ili redizajniranje kongresnih oblasti.

Republikanski guverner Nebraske je u prethodnom izbornom ciklusu podržao pokušaje promene elektorskog sistema, ali te inicijative nisu usvojene. Tokom 2024. godine, međunarodni mediji su izveštavali o pritiscima na republikanske zakonodavce da uvedu sistem „pobednik nosi sve“, ali do promena nije došlo.

Predstojeći izbori u novembru biće značajni za obe stranke, s obzirom na to da bi rezultat u drugoj oblasti mogao uticati na ukupni broj elektorskih glasova na nacionalnom nivou u slučaju tesnog ishoda predsedničke trke.

Kineski predsednik ističe značaj Tajvana, dok zvaničnici SAD ponavljaju podršku postojećem statusu, navode izvori sa lica mesta

Predsednik SAD Donald Tramp boravi ove nedelje u Pekingu na samitu sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, gde je tema Tajvana identifikovana kao jedno od najvažnijih pitanja u odnosima dve zemlje, navode međunarodni izveštaji. Kinesko rukovodstvo ističe da je Tajvan centralni deo nacionalnih interesa i više puta je naglasilo da je ponovno ujedinjenje, uključujući i mogućnost upotrebe sile, deo strateških ciljeva zemlje.

Tajvan, ostrvo sa sopstvenim političkim sistemom, u poslednjih nekoliko decenija razvio je demokratske institucije i tržišnu privredu, što ga razlikuje od kontinentalne Kine. Iako postoji zajednička istorija, jezik i kultura, prema anketama, manje od 10% stanovništva Tajvana podržava ujedinjenje sa Kinom, a zabrinutost povodom moguće promene političkog statusa raste, prenose izvori sa Tajvana.

Zamenik ministra spoljnih poslova Tajvana Čen Ming-či izjavio je da su demokratska dostignuća i sloboda izražavanja važne vrednosti za građane ostrva. On je naglasio da građani Tajvana ne prihvataju model „jedna zemlja, dva sistema”, koji Kina predlaže kao potencijalni okvir za ujedinjenje.

Tajvan ostaje jedno od najznačajnijih potencijalnih žarišta između Sjedinjenih Država i Kine. Ostrvo se nalazi u centru pažnje zbog mogućnosti direktnog vojnog sukoba između dve velike sile. Kineske oružane snage redovno sprovode vojne vežbe u blizini Tajvana, što međunarodni posmatrači tumače kao pokazivanje vojne spremnosti i demonstraciju moći.

Sjedinjene Države već decenijama ponavljaju politiku „jedne Kine”, ali istovremeno podržavaju očuvanje trenutnog statusa Tajvana. Zvaničnici u Vašingtonu više puta su izjavili da se protive svakoj jednostranoj promeni statusa ostrva, kao i upotrebi sile. Istovremeno, Vašington održava političke i ekonomske veze sa Tajvanom, uključujući trgovinske sporazume i saradnju u tehnološkom sektoru.

S obzirom na strateški značaj Tajvana i složenost odnosa Kine i SAD, analitičari smatraju da pitanje ovog ostrva ostaje u fokusu regionalne i globalne bezbednosti. I dok diplomatski kontakti dve sile traju, Tajvan i dalje predstavlja potencijalnu tačku eskalacije u slučaju pogoršanja odnosa između Pekinga i Vašingtona.