Nakon prebrojavanja većine glasova, ni Netanjahu ni Ajzenkot nemaju potrebnih 61 mandat za formiranje vlade.

Parlamentarni izbori u Izraelu doneli su političku neizvesnost, jer je nastupila pat-pozicija u Knesetu. Ni aktuelni premijer Benjamin Netanjahu ni njegov glavni protivnik, Gadi Ajzenkot, trenutno nemaju potrebnih 61 mandat za formiranje stabilne vlade, prema najnovijim projekcijama. Ova pat-pozicija u Knesetu postavila je Izrael pred novo razdoblje političke nesigurnosti, dok je izlaznost na izborima dostigla najviši nivo od 1999. godine.

Prema podacima, stranka Likud koju predvodi Netanjahu ostala je pojedinačno najjača, ali je desničarski blok koji okuplja osvojio samo 55 mandata. To je znatno manje u odnosu na prethodni saziv kada je imao 68 mesta. S druge strane, opozicioni blok protiv Netanjahua procenjen je na 65 mandata. Ipak, ovaj blok čine različite stranke – od levice i centra do desnice, kao i jevrejske i arapske partije, koje su međusobno duboko podeljene.

Rekordna izlaznost arapskog stanovništva

Izbori su zabeležili izlaznost od više od 77,7%, što je najviše u poslednjih dvadeset godina. Posebno je bio izražen odziv arapskog stanovništva, sa izlaznošću od preko 75%. Njihove liste, Zajednička lista i Ra’am, ostvarile su istorijski rezultat od ukupno 16 mandata. Ova izlaznost je direktno uticala na to da Netanjahu ne može da ostvari većinu, ali je istovremeno dodatno zakomplikovala put Ajzenkotu ka formiranju vlade.

Ajzenkot je kao uslov za ulazak arapskih stranaka u vladu postavio priznanje Izraela kao jevrejske države i osudu Hamasa. Međutim, lideri desnice opozicije, Avigdor Liberman i Naftali Benet, već su odbili mogućnost saradnje sa arapskim poslanicima. Zbog toga je i dalje neizvesno da li će bilo koja strana uspeti da formira većinu.

Izjave lidera i naredni koraci

Obojica lidera, Netanjahu i Ajzenkot, obratili su se pristalicama i proglasili politički uspeh. Netanjahu je istakao da je Likud pojedinačno najjača stranka i da desni blok ima jasnu podršku cionističke i jevrejske javnosti. On je naglasio da ne treba dozvoliti da zemlju vodi koalicija koja zavisi od arapskih stranaka. S druge strane, Ajzenkot je izjavio da su građani glasali protiv Netanjahuove vlasti i da je „koalicija neuspeha izgubila poverenje građana“.

Prema zvaničnoj proceduri, naredni potez je na predsedniku Izraela Isaku Hercogu. U sledećim danima, stranke će dati preporuke kome da se poveri mandat za sastavljanje vlade. Kandidat će imati 28 dana da pokuša da okupi većinu. Ako ni Netanjahu ni Ajzenkot ne uspeju da formiraju vladu, Izrael bi mogao ponovo da se suoči sa novim vanrednim izborima.

S obzirom na duboke podele među strankama i rekordnu izlaznost arapskog stanovništva, politička scena u Izraelu ostaje neizvesna. Pat-pozicija u Knesetu potvrđuje da će proces formiranja vlade biti izuzetno složen i nepredvidiv.

Preliminarni podaci pokazuju da blok Gadija Ajzenkota ima prednost ispred Netanjahuovog bloka, dok konačna većina još nije jasna.

Prvi preliminarni rezultati glasanja u Izraelu doneli su iznenađenje: opozicioni blok Gadija Ajzenkota vodi ispred bloka Benjamina Netanjahua, sa odnosom od 53 prema 50 ili 52 prema 50 mandata, prema podacima nekoliko televizijskih stanica. Ova situacija ukazuje da bi izraelska opozicija mogla imati ključnu ulogu u formiranju naredne vlade, iako još uvek nije izvesno ko će na kraju imati većinu.

Izbori su održani širom Izraela u utorak, a biračka mesta zatvorena su u 22 časa. Centralna izborna komisija saopštila je da je izlaznost dostigla 77,7 odsto, što predstavlja povećanje od više od 7 procentnih poena u odnosu na izbore 2022. godine, kada je izlaznost iznosila 70,6 odsto. Ovo pokazuje rastuće interesovanje građana za političku budućnost zemlje, što bi moglo imati značajan uticaj na konačni ishod izbora.

Ajzenkot proglasio pobedu, Netanjahu beleži blagu prednost u direktnom poređenju

Gadi Ajzenkot, lider opozicione stranke Jašar, već je proglasio pobedu u saopštenju objavljenom u utorak uveče. On je istakao da bi prema preliminarnim rezultatima trebalo da dobije priliku da prvi pokuša da formira novu vladu, koja bi zamenila aktuelnog premijera Netanjahua. Do trenutka objave rezultata, Ajzenkot se nije javno obraćao, dok su u pozadini trajali intenzivni razgovori i dogovori sa liderima ostalih stranaka iz njegovog bloka.

U međuvremenu, prema ocenama dostupnim iz izbornih rezultata, Netanjahu je zadržao blagu prednost u direktnom poređenju sa Ajzenkotom, što dodatno komplikuje proces formiranja stabilne većine. Prema dosadašnjim podacima, ni jedan od dva glavna politička bloka još uvek nema jasnu većinu koja bi omogućila samostalno formiranje vlade.

Izlazne ankete i naredni koraci u procesu

Prema rezultatima izlaznih anketa, situacija ostaje veoma neizvesna, jer ni opozicija ni vladajući blok nemaju dovoljnu podršku za čistu većinu u izraelskom parlamentu. Pored toga, visoka izlaznost na izborima dodatno doprinosi nepredvidivosti i povećava mogućnost promene odnosa snaga u zvaničnim rezultatima.

Konačni rezultati glasanja biće poznati u narednim danima, nakon što Centralna izborna komisija obradi sve pristigle glasove. Opozicija u Izraelu već je proglasila pobedu, ali proces formiranja vlade zavisiće od daljih pregovora i konačne raspodele mandata. U svakom slučaju, naredni koraci u izraelskoj politici biće pod budnim okom javnosti, jer će oni odrediti budući pravac zemlje.

Nijedna politička strana nema jasnu većinu, a visoka izlaznost obeležila je glasanje širom Izraela.

Prve projekcije izbora u Izraelu pokazuju neizvesnu raspodelu mandata, dok nijedan politički blok trenutno nema dovoljnu većinu za formiranje vlade. Nakon zatvaranja biračkih mesta, prema izlaznoj anketi, stranka Likud aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua ostaje najveća pojedinačna snaga u Knesetu, ali opozicioni blok beleži prednost u ukupnom broju mandata.

Prema podacima objavljenim nakon zatvaranja birališta, Likud bi mogao da osvoji 24 poslanička mesta, a stranka Jašar, koju vodi Gadi Ajzenkot, 22 mandata. Ipak, blok protiv Netanjahua ima 52 mandata, dok Netanjahuov blok ima 50. Za formiranje parlamentarne većine potrebno je 61 od ukupno 120 mesta, što znači da predstoje zahtevni pregovori između stranaka.

Raspodela mandata prema prvim projekcijama

Osim Likuda i Jašara, stranka Bajahad mogla bi da osvoji 12 mandata, a Zajednička lista 11. Demokrate i Izrael Bejtejnu imaju po 9 mesta, dok se stranci Šas predviđa 8 mandata. Arapska stranka Raam dobija 7, a Ocma Jehudit, Religiozni cionizam i Ujedinjeni judaizam Tore po 6 mandata.

Ovakva raspodela mandata prema prvim projekcijama izbora u Izraelu pokazuje da nijedna politička grupacija nema dovoljno da samostalno formira vladu. Ključnu ulogu u narednim danima imaće pregovori među strankama, dok će konačnu reč o tome ko će pokušati da sastavi vladu dati predsednik Isak Hercog.

Visoka izlaznost i nastavak procesa

Važan detalj ovih izbora jeste visoka izlaznost birača. Prema izveštajima, do 20 časova po lokalnom vremenu glasalo je 74,3 odsto građana, što je znatno više nego 2022. godine kada je izlaznost iznosila 66,3 odsto. Ovo ukazuje na rastuće interesovanje javnosti i potencijalno veću težinu svakog mandata.

Biračka mesta širom Izraela zatvorena su u 22 časa, a građanima koji su se zatekli u redovima omogućeno je da glasaju. Prve projekcije izbora u Izraelu zasnovane su na izlaznim anketama, dok će zvanični rezultati biti poznati nakon prebrojavanja svih glasova. Moguće su manje promene u raspodeli mandata, ali je već sada jasno da nijedan blok nema jasnu većinu.

Šta sledi nakon prvih rezultata

Bez jasne većine, formiranje vlade zavisiće od pregovora i potencijalnih koalicija. Predsednik Isak Hercog će, nakon konsultacija sa predstavnicima stranaka koje su prešle cenzus, odlučiti kome će poveriti mandat za sastavljanje nove vlade. Konačna odluka biće poznata tek nakon što budu objavljeni i potvrđeni svi izborni rezultati. Ovako neizvesna situacija ostavlja prostor za intenzivne političke razgovore u danima koji dolaze.