Telo supruga pronađeno je tek 18 godina nakon ubistva, dok je osumnjičena žena redovno podizala njegovu penziju.

Mračna porodična priča iz Velsa otkrila je šokantnu istinu kada je telo računovođe Džona Sejbina pronađeno čak 18 godina nakon njegove smrti. Prema policijskim izvorima, slučaj “ubistvo i skrivanje tela muža” šokirao je javnost, jer je njegova supruga Li Sejbin sve to vreme uspešno prikrivala zločin, dok je nastavila da prima njegovu penziju.

Naime, Li Sejbin, bivša medicinska sestra, bila je poznata po svom ekscentričnom stilu i uvek urednom izgledu. Tokom skoro dve decenije, uspela je da obmane prijatelje, komšije i rodbinu, prikrivajući činjenicu da njen suprug nije među živima. Tek nakon njene smrti 2015. godine, otkriveno je šta se zaista dogodilo u njihovom domu.

Kako je otkriveno ubistvo i skrivanje tela muža

Nakon što je Li preminula od raka, njena prijateljica Rijan Li odlučila je da se našali sa komšinicom Mišel Džejms i unese “medicinski skelet” za koji je Li godinama tvrdila da ga čuva iz bolnice. Prilikom otvaranja paketa, ispod čak 41 sloja plastične folije, Mišel je shvatila da se ne radi o veštačkom skeletu, već o pravom mumificiranom ljudskom telu. Policija je ubrzo potvrdila identitet žrtve – bio je to Džon Sejbin, koji je poslednji put viđen 1997. godine.

Istragom je utvrđeno da je uzrok smrti bila povreda glave nanesena ukrasnom figurom u obliku kamene žabe, koja se nalazila pored kreveta Li Sejbin. Tokom 18 godina, ona je redovno podizala suprugovu penziju i prebacivala novac na zajednički račun, dok je telo prvo krila u stanu, a zatim ga premeštala u dvorište.

Porodična prošlost i reakcija dece

Još jedna mračna strana ove porodice jeste odluka para da šezdesetih godina napusti svojih petoro dece u sirotištu u Oklandu, dok su živeli na Novom Zelandu. Deca su godinama provela u ustanovama socijalne zaštite, a kada su ih kasnije pronašle ćerke i javno raskrinkale, supružnici su se vratili u Veliku Britaniju.

Nakon otkrića tela i sprovedene DNK analize, identitet ubijenog Džona je zvanično potvrđen, čime je slučaj dobio konačan epilog. Sin Li Sejbin, Stiv, izjavio je da majci nikada neće oprostiti zbog zločina i sudbine koju je priredila porodici. Prijateljice su ostale u šoku saznanjem da su godinama provodile vreme s osobom koja je skrivala takvu tajnu.

Tok istrage i posledice

Policija je detaljno ispitala sve okolnosti slučaja “ubistvo i skrivanje tela muža”, kao i finansijske aspekte vezane za isplatu penzije. Ovaj slučaj poslužio je kao podsetnik na to koliko dugo zločin može ostati neotkriven uz pažljivo planiranje i obmanjivanje okoline. Prema rečima rodbine i prijatelja, ostaje duboka trauma i neverica zbog svega što se dogodilo, dok je policijska istraga dovela do zatvaranja slučaja nakon potvrde svih ključnih činjenica.

Nakon prebrojavanja većine glasova, ni Netanjahu ni Ajzenkot nemaju potrebnih 61 mandat za formiranje vlade.

Parlamentarni izbori u Izraelu doneli su političku neizvesnost, jer je nastupila pat-pozicija u Knesetu. Ni aktuelni premijer Benjamin Netanjahu ni njegov glavni protivnik, Gadi Ajzenkot, trenutno nemaju potrebnih 61 mandat za formiranje stabilne vlade, prema najnovijim projekcijama. Ova pat-pozicija u Knesetu postavila je Izrael pred novo razdoblje političke nesigurnosti, dok je izlaznost na izborima dostigla najviši nivo od 1999. godine.

Prema podacima, stranka Likud koju predvodi Netanjahu ostala je pojedinačno najjača, ali je desničarski blok koji okuplja osvojio samo 55 mandata. To je znatno manje u odnosu na prethodni saziv kada je imao 68 mesta. S druge strane, opozicioni blok protiv Netanjahua procenjen je na 65 mandata. Ipak, ovaj blok čine različite stranke – od levice i centra do desnice, kao i jevrejske i arapske partije, koje su međusobno duboko podeljene.

Rekordna izlaznost arapskog stanovništva

Izbori su zabeležili izlaznost od više od 77,7%, što je najviše u poslednjih dvadeset godina. Posebno je bio izražen odziv arapskog stanovništva, sa izlaznošću od preko 75%. Njihove liste, Zajednička lista i Ra’am, ostvarile su istorijski rezultat od ukupno 16 mandata. Ova izlaznost je direktno uticala na to da Netanjahu ne može da ostvari većinu, ali je istovremeno dodatno zakomplikovala put Ajzenkotu ka formiranju vlade.

Ajzenkot je kao uslov za ulazak arapskih stranaka u vladu postavio priznanje Izraela kao jevrejske države i osudu Hamasa. Međutim, lideri desnice opozicije, Avigdor Liberman i Naftali Benet, već su odbili mogućnost saradnje sa arapskim poslanicima. Zbog toga je i dalje neizvesno da li će bilo koja strana uspeti da formira većinu.

Izjave lidera i naredni koraci

Obojica lidera, Netanjahu i Ajzenkot, obratili su se pristalicama i proglasili politički uspeh. Netanjahu je istakao da je Likud pojedinačno najjača stranka i da desni blok ima jasnu podršku cionističke i jevrejske javnosti. On je naglasio da ne treba dozvoliti da zemlju vodi koalicija koja zavisi od arapskih stranaka. S druge strane, Ajzenkot je izjavio da su građani glasali protiv Netanjahuove vlasti i da je „koalicija neuspeha izgubila poverenje građana“.

Prema zvaničnoj proceduri, naredni potez je na predsedniku Izraela Isaku Hercogu. U sledećim danima, stranke će dati preporuke kome da se poveri mandat za sastavljanje vlade. Kandidat će imati 28 dana da pokuša da okupi većinu. Ako ni Netanjahu ni Ajzenkot ne uspeju da formiraju vladu, Izrael bi mogao ponovo da se suoči sa novim vanrednim izborima.

S obzirom na duboke podele među strankama i rekordnu izlaznost arapskog stanovništva, politička scena u Izraelu ostaje neizvesna. Pat-pozicija u Knesetu potvrđuje da će proces formiranja vlade biti izuzetno složen i nepredvidiv.

Preliminarni podaci pokazuju da blok Gadija Ajzenkota ima prednost ispred Netanjahuovog bloka, dok konačna većina još nije jasna.

Prvi preliminarni rezultati glasanja u Izraelu doneli su iznenađenje: opozicioni blok Gadija Ajzenkota vodi ispred bloka Benjamina Netanjahua, sa odnosom od 53 prema 50 ili 52 prema 50 mandata, prema podacima nekoliko televizijskih stanica. Ova situacija ukazuje da bi izraelska opozicija mogla imati ključnu ulogu u formiranju naredne vlade, iako još uvek nije izvesno ko će na kraju imati većinu.

Izbori su održani širom Izraela u utorak, a biračka mesta zatvorena su u 22 časa. Centralna izborna komisija saopštila je da je izlaznost dostigla 77,7 odsto, što predstavlja povećanje od više od 7 procentnih poena u odnosu na izbore 2022. godine, kada je izlaznost iznosila 70,6 odsto. Ovo pokazuje rastuće interesovanje građana za političku budućnost zemlje, što bi moglo imati značajan uticaj na konačni ishod izbora.

Ajzenkot proglasio pobedu, Netanjahu beleži blagu prednost u direktnom poređenju

Gadi Ajzenkot, lider opozicione stranke Jašar, već je proglasio pobedu u saopštenju objavljenom u utorak uveče. On je istakao da bi prema preliminarnim rezultatima trebalo da dobije priliku da prvi pokuša da formira novu vladu, koja bi zamenila aktuelnog premijera Netanjahua. Do trenutka objave rezultata, Ajzenkot se nije javno obraćao, dok su u pozadini trajali intenzivni razgovori i dogovori sa liderima ostalih stranaka iz njegovog bloka.

U međuvremenu, prema ocenama dostupnim iz izbornih rezultata, Netanjahu je zadržao blagu prednost u direktnom poređenju sa Ajzenkotom, što dodatno komplikuje proces formiranja stabilne većine. Prema dosadašnjim podacima, ni jedan od dva glavna politička bloka još uvek nema jasnu većinu koja bi omogućila samostalno formiranje vlade.

Izlazne ankete i naredni koraci u procesu

Prema rezultatima izlaznih anketa, situacija ostaje veoma neizvesna, jer ni opozicija ni vladajući blok nemaju dovoljnu podršku za čistu većinu u izraelskom parlamentu. Pored toga, visoka izlaznost na izborima dodatno doprinosi nepredvidivosti i povećava mogućnost promene odnosa snaga u zvaničnim rezultatima.

Konačni rezultati glasanja biće poznati u narednim danima, nakon što Centralna izborna komisija obradi sve pristigle glasove. Opozicija u Izraelu već je proglasila pobedu, ali proces formiranja vlade zavisiće od daljih pregovora i konačne raspodele mandata. U svakom slučaju, naredni koraci u izraelskoj politici biće pod budnim okom javnosti, jer će oni odrediti budući pravac zemlje.