Ukrajinski predsednik naveo probleme sa isporukama protivvazdušnih sistema, dok NATO potvrđuje podršku Kijevu

U Kijevu je danas održan prvi sastanak Saveta NATO–Ukrajina uz prisustvo generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea i članova Severnoatlantskog saveta, čime je poslata poruka solidarnosti i podrške Alijanse Ukrajini. Predsednik Volodimir Zelenski istakao je na zajedničkoj konferenciji da se ukrajinske snage suočavaju sa značajnim smanjenjem isporuka ključnih protivvazdušnih sistema, posebno raketa PAC-3 za sisteme Patriot. Prema njegovim rečima, razlog za pad isporuka nije finansijske prirode, već posledica preusmeravanja resursa zbog aktuelne krize na Bliskom istoku, što je uticalo na dostupnost zapadne vojne pomoći.

Zelenski je naveo da su do sada postignuti načelni dogovori sa američkim proizvođačima o nabavci novih sistema Patriot i raketa, ali da zbog dugih lista čekanja isporuke mogu biti ostvarene tek oko 2030. godine. Ukrajinske institucije u međuvremenu tragaju za alternativnim rešenjima i izvorima finansiranja kako bi ubrzali dolazak potrebnih sistema. On je dodao da je pitanje Irana trenutno prioritet za Sjedinjene Američke Države, zbog čega se dolazak američkog pregovaračkog tima u Kijev odlaže.

Uprkos izazovima, Zelenski je istakao napredak ukrajinske vojne industrije u razvoju dalekometnog naoružanja, navodeći da su Oružane snage Ukrajine dostigle domet napada od 1.100 kilometara. Prema njegovim rečima, bezbednosne garancije koje Kijev ima su dovoljne da se sukob završi na ravnopravnim osnovama, a kao prioritet je naveo završetak rata, uključujući mogućnost direktnih pregovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Zelenski je naglasio važnost zajedničkog učešća Sjedinjenih Američkih Država i Evrope u mirovnim razgovorima, uz napomenu da je rat na evropskom tlu i da Ukrajina teži članstvu u Evropskoj uniji.

Govoreći o evroatlantskim integracijama, Zelenski je rekao da postoji potpuni konsenzus među članicama Evropske unije oko prijema Ukrajine, dok je u okviru NATO-a situacija složenija jer su pojedine članice i dalje uzdržane. On je zaključio da većina država razume potrebu za članstvom Ukrajine u Alijansi, smatrajući da bi to bilo od koristi i za samu NATO i za Ukrajinu.

Zvaničnici saopštili da su obe strane pristale na brzo uspostavljanje pilot-zona kao deo sporazuma

Izrael i Liban objavili su zajedničku izjavu o postizanju sporazuma o prekidu vatre, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, saopšteno je danas. Prema navodima iz izjave, dve strane su se obavezale na brzo uspostavljanje pilot-zona, što predstavlja prvi korak ka smirivanju tenzija i nastavku pregovora o trajnom rešenju.

Zvaničnici su precizirali da je dogovor rezultat višenedeljnih pregovora i međunarodnog posredovanja. Cilj uspostavljanja pilot-zona jeste stvaranje uslova za bezbedan povratak stanovništva i omogućavanje daljih razgovora o granici i bezbednosti. Prekid vatre stupa na snagu odmah nakon zvaničnog potpisivanja sporazuma, a obe strane su se obavezale da će poštovati sve uslove dogovora.

U saopštenju se navodi da je nastavak pregovora uslovljen održavanjem mira u pilot-zonama i sprovođenjem mera za smanjenje rizika od novih incidenata. “Uspostavljanje pilot-zona je ključni korak ka stabilizaciji regiona i obnavljanju poverenja između strana”, navodi se u izjavi zvaničnika.

Prema poslednjim informacijama, međunarodni posmatrači će nadgledati sprovođenje sporazuma, a dalji koraci biće dogovarani u narednim nedeljama. Obe strane su istakle važnost nastavka dijaloga pod okriljem međunarodne zajednice i izrazile spremnost za saradnju u cilju očuvanja mira.

Američke vlasti planiraju proširenje satelitske mreže za praćenje raketa, dok budžetska ograničenja utiču na dinamiku realizacije

Svemirske snage Sjedinjenih Američkih Država zatražile su gotovo 5 milijardi dolara (oko 550 milijardi dinara) za razvoj i proširenje satelitske arhitekture u cilju praćenja hipersoničnih raketa u fiskalnoj 2027. godini, prema zvaničnim budžetskim dokumentima. Program, poznat kao “zlatna kupola”, predstavlja odgovor na nove hipersonične projektile koje razvijaju Rusija i Kina, čije je detektovanje konvencionalnim zemaljskim radarima otežano.

Najveći deo traženih sredstava, 3,56 milijardi dolara (oko 390 milijardi dinara), namenjen je izgradnji konstelacije satelita u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO). Ovi sateliti su pozicionirani bliže Zemlji i osmišljeni su da beleže toplotne tragove koje ostavljaju hipersonične rakete tokom prolaska kroz atmosferu. Pored već planiranih 32 satelita, predviđeno je lansiranje još 54 tokom 2027. godine. Takođe, planirano je i lansiranje osam svemirskih letelica u okviru eksperimentalnog programa “FU fajter”, čiji je cilj testiranje naprednih optičkih senzora za detekciju ciljeva pri ekstremnim brzinama.

Za srednju Zemljinu orbitu (MEO), traži se dodatnih 1,41 milijardu dolara (oko 155 milijardi dinara) kako bi se formirao drugi sloj satelitskog sistema. Ovi sateliti pokrivaju šira područja i služe kao ključna veza za prenos podataka između sistema za rano upozorenje i zemaljskih odbrambenih sistema. Prvih 12 satelita razvija kompanija “Milrenijum spejs sistems”, a lansiranje se očekuje krajem 2027. godine.

Međutim, prema zvaničnim informacijama, realizacija druge serije MEO satelita, koju je poverena kompaniji “BAE sistems”, trenutno je odložena zbog budžetskih rezova u Kongresu. Pojedini članovi zakonodavnog tela izražavaju zabrinutost u pogledu ukupnih troškova i efikasnosti ovog obimnog svemirskog programa.

“Planovi za proširenje satelitske konstelacije i dalje se prilagođavaju aktuelnim budžetskim ograničenjima”, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih organa.