Rubio uputio saopštenje povodom 37 godina od intervencije kineske vojske, ističući važnost sećanja na žrtve

Američki državni sekretar Marko Rubio uputio je javnu poruku povodom godišnjice događaja na Trgu nebeskog mira u Pekingu, podsećajući na 37 godina od kada su tenkovi kineske vojske ugušili masovne proteste. U saopštenju, Rubio je istakao da ni cenzura ni pokušaji brisanja istorije ne mogu izbrisati žrtve i njihov doprinos borbi za slobodu izražavanja i mirno okupljanje.

Događaji iz 1989. godine predstavljaju jednu od najvažnijih tačaka savremene kineske istorije, a prema dostupnim podacima, protesti su obuhvatili oko milion ljudi na trgu i okolnim ulicama, uz širenje pokreta na oko 400 gradova širom zemlje. Demonstranti su, među kojima su bili studenti, radnici i građani, zahtevali demokratske reforme, slobodu govora i odgovornost vlasti.

Zvanična reakcija kineske države uključivala je cenzuru informacija i zabranu javnog pominjanja 4. juna, dok su digitalni simboli i reči povezani sa ovim danom blokirani na internetu. Rubio je u izjavi naglasio da istorijska istina ne može biti trajno potisnuta algoritmima ili političkom voljom.

‘Nikakva količina cenzure ne može izbrisati prošlost. Oni koji su se žrtvovali da bi odbranili svoja neotuđiva prava na slobodno izražavanje i mirno okupljanje biće opravdani jednog dana’, naveo je Rubio u saopštenju.

Američka administracija kontinuirano ističe važnost obeležavanja ovih događaja, navodeći da se žrtve nisu borile zbog trenutnih geopolitičkih interesa, već u odbrani univerzalnih ljudskih prava. Poručeno je da progres države ne može biti zasnovan isključivo na ekonomskim pokazateljima, ukoliko je praćen potiskivanjem istorijskih činjenica.

Kina je od događaja 1989. godine prošla kroz značajne ekonomske i društvene promene, uključujući članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali Trg Tjenanmen i dalje ostaje predmet rasprave i međunarodne pažnje.

Ukrajinski predsednik naveo probleme sa isporukama protivvazdušnih sistema, dok NATO potvrđuje podršku Kijevu

U Kijevu je danas održan prvi sastanak Saveta NATO–Ukrajina uz prisustvo generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea i članova Severnoatlantskog saveta, čime je poslata poruka solidarnosti i podrške Alijanse Ukrajini. Predsednik Volodimir Zelenski istakao je na zajedničkoj konferenciji da se ukrajinske snage suočavaju sa značajnim smanjenjem isporuka ključnih protivvazdušnih sistema, posebno raketa PAC-3 za sisteme Patriot. Prema njegovim rečima, razlog za pad isporuka nije finansijske prirode, već posledica preusmeravanja resursa zbog aktuelne krize na Bliskom istoku, što je uticalo na dostupnost zapadne vojne pomoći.

Zelenski je naveo da su do sada postignuti načelni dogovori sa američkim proizvođačima o nabavci novih sistema Patriot i raketa, ali da zbog dugih lista čekanja isporuke mogu biti ostvarene tek oko 2030. godine. Ukrajinske institucije u međuvremenu tragaju za alternativnim rešenjima i izvorima finansiranja kako bi ubrzali dolazak potrebnih sistema. On je dodao da je pitanje Irana trenutno prioritet za Sjedinjene Američke Države, zbog čega se dolazak američkog pregovaračkog tima u Kijev odlaže.

Uprkos izazovima, Zelenski je istakao napredak ukrajinske vojne industrije u razvoju dalekometnog naoružanja, navodeći da su Oružane snage Ukrajine dostigle domet napada od 1.100 kilometara. Prema njegovim rečima, bezbednosne garancije koje Kijev ima su dovoljne da se sukob završi na ravnopravnim osnovama, a kao prioritet je naveo završetak rata, uključujući mogućnost direktnih pregovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Zelenski je naglasio važnost zajedničkog učešća Sjedinjenih Američkih Država i Evrope u mirovnim razgovorima, uz napomenu da je rat na evropskom tlu i da Ukrajina teži članstvu u Evropskoj uniji.

Govoreći o evroatlantskim integracijama, Zelenski je rekao da postoji potpuni konsenzus među članicama Evropske unije oko prijema Ukrajine, dok je u okviru NATO-a situacija složenija jer su pojedine članice i dalje uzdržane. On je zaključio da većina država razume potrebu za članstvom Ukrajine u Alijansi, smatrajući da bi to bilo od koristi i za samu NATO i za Ukrajinu.

Zvaničnici saopštili da su obe strane pristale na brzo uspostavljanje pilot-zona kao deo sporazuma

Izrael i Liban objavili su zajedničku izjavu o postizanju sporazuma o prekidu vatre, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, saopšteno je danas. Prema navodima iz izjave, dve strane su se obavezale na brzo uspostavljanje pilot-zona, što predstavlja prvi korak ka smirivanju tenzija i nastavku pregovora o trajnom rešenju.

Zvaničnici su precizirali da je dogovor rezultat višenedeljnih pregovora i međunarodnog posredovanja. Cilj uspostavljanja pilot-zona jeste stvaranje uslova za bezbedan povratak stanovništva i omogućavanje daljih razgovora o granici i bezbednosti. Prekid vatre stupa na snagu odmah nakon zvaničnog potpisivanja sporazuma, a obe strane su se obavezale da će poštovati sve uslove dogovora.

U saopštenju se navodi da je nastavak pregovora uslovljen održavanjem mira u pilot-zonama i sprovođenjem mera za smanjenje rizika od novih incidenata. “Uspostavljanje pilot-zona je ključni korak ka stabilizaciji regiona i obnavljanju poverenja između strana”, navodi se u izjavi zvaničnika.

Prema poslednjim informacijama, međunarodni posmatrači će nadgledati sprovođenje sporazuma, a dalji koraci biće dogovarani u narednim nedeljama. Obe strane su istakle važnost nastavka dijaloga pod okriljem međunarodne zajednice i izrazile spremnost za saradnju u cilju očuvanja mira.