Izvori bliski pregovorima potvrdili su da se iranski odgovor na američki okvir očekuje krajem nedelje, posrednici uključeni u komunikaciju

Iranski odgovor na američki mirovni predlog, koji se sastoji od 15 tačaka, očekuje se u petak, prenose izvori upoznati sa razvojem pregovora. Nekoliko izvora navodi da su predsednik SAD Donald Tramp i vodeći zvaničnici Bele kuće obavešteni da bi iranski kontra-predlog mogao biti dostavljen putem posrednika upravo tog dana.

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država, Stiv Vitkof, izjavio je u četvrtak da je administracija SAD, koristeći Pakistan kao posrednika, predala Iranu okvirni plan sa 15 tačaka, koji se odnosi na potencijalno sklapanje mirovnog sporazuma. Prema navodima regionalnog izvora, Pakistan je bio u direktnom kontaktu sa bezbednosnim strukturama Irana, koje imaju ključnu ulogu u donošenju odluka, ne ograničavajući komunikaciju samo na ministarstvo spoljnih poslova.

Predsednik Tramp je u četvrtak istakao da su njegovi najbliži saradnici uključeni u pregovore sa Iranom. Među njima su državni sekretar Marko Rubio, potpredsednik JD Vens, kao i specijalni izaslanik Vitkof. Prema rečima izvora, američka administracija očekuje da će odgovor iz Teherana biti prosleđen putem posrednika. Zvanične potvrde od iranskih vlasti o sadržaju ili načinu dostavljanja odgovora još nema.

Detalji o predlogu Sjedinjenih Država nisu objavljeni u javnosti, ali izvori navode da se radi o okvirnom pristupu mirnom rešenju trenutne krize. Uloga Pakistana kao posrednika dodatno ukazuje na napore da se komunikacija održi uprkos izostanku direktnih diplomatskih odnosa između SAD i Irana.

Prethodni pokušaji uspostavljanja dijaloga između Vašingtona i Teherana često su uključivali treće strane, dok su trenutni pregovori deo šireg međunarodnog interesa za stabilizaciju situacije u regionu. Zvanični komentari iz Irana o sadržaju američkog predloga ili mogućim detaljima odgovora do sada nisu objavljeni, a međunarodni posrednici ostaju angažovani na održavanju kontakta između strana.

Pregovori dolaze u trenutku pojačanih tenzija i regionalnih izazova, a međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja. Ranije inicijative za postizanje mira nisu dovele do trajnog rešenja, ali deo izvora smatra da bi predstojeći iranski odgovor mogao da predstavlja važan korak u nastavku razgovora.

Policija u saradnji sa Evropolom i Evrodžastom razbila kriminalnu mrežu, istraga i dalje traje

U koordinisanoj akciji policijskih službi Španije i Velike Britanije, uz podršku Evropol-a i Evrodžasta, uhapšeno je 13 osoba osumnjičenih za prebacivanje stotina kilograma kokaina u Škotsku i pranje miliona evra, navodi se u zvaničnom saopštenju. Hapšenja su sprovedena danas na više lokacija.

Prema dostupnim informacijama, pet osumnjičenih uhapšeno je u oblastima Malage i Barselone u Španiji, dok je osam osoba lišeno slobode u britanskim gradovima Lankašir, Glazgov i Zapadni Lotijan. Akcija je bila usmerena na jednu od najnasilnijih kriminalnih mreža u Škotskoj, koja je, kako istražitelji sumnjaju, održavala kontrolu nad delovima Velike Britanije primenom zastrašivanja, odmazde i organizovanog nasilja povezanim sa trgovinom drogom.

U saopštenju se navodi da su, pored španske i britanske policije, u akciji učestvovale i nadležne službe iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Turske. Vlasti u Turskoj zaplenile su dve parcele zemlje, jednu vilu i akcije u jednoj kompaniji, a procenjena vrednost ovih nekretnina iznosi oko 600.000 evra. Takođe, uzete su izjave od četiri turska državljanina kao svedoka.

Istraga protiv ove kriminalne mreže traje od 2020. godine i uključivala je više država. Kako je naglašeno, Evropol nastavlja da pruža podršku u daljim istražnim radnjama.

“Istraga je u toku i svi uhapšeni se nalaze u pritvoru”, navedeno je u zvaničnom saopštenju nadležnih organa.

Prema podacima Univerziteta Mičigen, potrošački sentiment opao je u martu, dok stanovništvo izražava zabrinutost zbog ekonomskih posledica sukoba na Bliskom istoku

Indeks poverenja potrošača u Sjedinjenim Američkim Državama zabeležio je značajan pad tokom marta, pokazuju preliminarni podaci Univerziteta Mičigen, objavljeni 27.3.2026. godine. Prema istraživanju, sentiment među potrošačima opao je za 5,8% u odnosu na prethodni mesec, sa 56,6 poena u februaru na 53,3 u martu, što predstavlja najniži nivo od decembra 2025. godine.

Direktorka istraživanja Joanne Hsu navela je da je pad sentimenta bio izraženiji među potrošačima sa srednjim i visokim prihodima. Ove grupe, koje imaju veći udeo investicija u berzi, posebno su pogođene volatilnošću tržišta koja je usledila nakon početka sukoba u Iranu 28.2.2026. Akcije na američkom tržištu, prema dostupnim podacima, beleže pad – S&P 500 je od početka sukoba zabeležio smanjenje vrednosti od skoro 6%.

Pored toga, porast cena nafte i goriva predstavlja dodatni izazov za američke potrošače, profesionalne vozače i poljoprivrednike. AAA je saopštila da je prosečna cena benzina u SAD iznosila 3,98 dolara po galonu na dan 27.3.2026, što je povećanje od jednog dolara u odnosu na period pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku. Cene sirove nafte takođe su porasle – Brent, međunarodni referentni indeks, beleži rast od 1,8% na 103,72 dolara po barelu, dok je američki referentni indeks WTI porastao za 3,04% na 97,35 dolara po barelu.

Finansijski ekonomista Oren Klachkin naveo je da su viši troškovi goriva, pad vrednosti akcija i povećana neizvesnost uticali na pogoršanje ekonomskih očekivanja domaćinstava. Analiza Univerziteta Mičigen takođe ukazuje na rast inflacionih očekivanja američkih potrošača – sa 3,4% u februaru na 3,8% u martu, što je najveći mesečni skok još od aprila 2025. godine.

Podaci o kretanju cena goriva pokazuju da je u odnosu na prethodni mesec prosečna cena benzina viša za jedan dolar, dok je u poređenju sa istim periodom prošle godine povećanje iznosilo 0,82 dolara po galonu. Cene dizela su takođe porasle, sa zabeleženih 5,38 dolara po galonu.

Ovi ekonomski pokazatelji prate rezultate nedavnih anketa koje takođe ukazuju na rast zabrinutosti stanovništva zbog rasta cena energenata i opšte ekonomske neizvesnosti povezanih sa aktuelnim sukobom na Bliskom istoku. Prema navodima istraživača, budući trendovi poverenja potrošača zavisiće od daljeg razvoja situacije u regionu i kretanja na globalnim tržištima energenata.