Trenutna situacija u Senatu Sjedinjenih Država ostavlja pitanje otvorenim, dok se bliži kraj mandata aktuelnog predsednika FED-a

Proces izbora novog predsednika Federalnih rezervi Sjedinjenih Država ulazi u neizvesnu fazu, jer Senat još uvek nije potvrdio nominaciju Kevina Warsha, kandidata koji je predložen od strane predsednika Donalda Trampa. Mandat trenutnog predsednika FED-a, Džeroma Pauela, ističe 15. maja, što dovodi do nejasnoća u vezi sa tim ko će upravljati ovom ključnom finansijskom institucijom ukoliko potvrda ne bude obavljena na vreme.

Nominacija Kevina Warsha za mesto čelnika Federalnih rezervi suočava se sa izazovima u Senatu, pre svega zbog aktuelne krivične istrage Ministarstva pravde koja se odnosi na renoviranje sedišta FED-a tokom mandata Džeroma Pauela. Ova istraga izazvala je tenzije među senatorima, a pojedini zakonodavci, poput republikanskog senatora Toma Tilisa iz Severne Karoline, najavili su da neće glasati ni o jednom kandidatu za FED dok se istraga ne završi. Ministarstvo pravde za sada nije odustalo od istrage, a poslednja odluka suda kojom su ukinute određene sudske pozive upućene FED-u osporava se i dalje od strane nadležnih tužilaca.

Džerom Pauel je izneo tvrdnju da su postupci Ministarstva pravde usmereni na vršenje pritiska u vezi sa njegovom politikom smanjenja kamatnih stopa, koju predsednik Tramp ocenjuje kao nedovoljno brzu. Administracija predsednika Trampa negira ove navode. U trenutnim okolnostima, nije jasno da li će Pauel ostati na funkciji nakon isteka mandata, niti ko bi mogao privremeno preuzeti vođenje Federalnih rezervi dok se ne reši pitanje potvrde novog kandidata.

Situacija oko rukovodstva Federalnih rezervi dodatno komplikuje komunikaciju i proces odlučivanja u domenu monetarne politike Sjedinjenih Država. Neki senatori smatraju da je važno da se što pre postigne dogovor, kako bi centralna banka nastavila sa nesmetanim radom. Do sada nije doneta zvanična odluka o eventualnom privremenom rešenju ukoliko potvrda Kevina Warsha izostane do kraja mandata Džeroma Pauela.

Nezavisni posmatrači navode da ovakva neizvesnost može imati uticaj i na finansijska tržišta, pošto stabilnost rukovodstva Federalnih rezervi igra značajnu ulogu u održavanju poverenja investitora i sprovođenju monetarne politike. I dalje se očekuje dalji razvoj situacije u Senatu, dok se približava rok za odlučivanje o novom rukovodstvu centralne banke.

Predsednica Meksika najavila istragu, dok vlasti Čihuahue i američka ambasada iznose različite informacije o incidentu

Dva američka zvaničnika i dva meksička istražitelja poginula su tokom vikenda u severnoj meksičkoj državi Čihuahua, u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila nakon zajedničke operacije uništavanja ilegalne laboratorije za proizvodnju narkotika. Predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum izjavila je 21. aprila da će tražiti zvanična objašnjenja povodom prisustva američkih i meksičkih funkcionera na tom području, ističući da savezne vlasti nisu bile obaveštene o operaciji koju su sprovele lokalne vlasti.

“Ova operacija nije bila poznata Savetu za bezbednost. Nismo bili informisani; radilo se o odluci vlade Čihuahue”, navela je Šejnbaum na konferenciji za novinare. Dodala je da svaka saradnja lokalnih vlasti sa stranim akterima mora biti odobrena od strane federalne vlade, kako to predviđa meksički ustav.

Prema rečima državnog tužioca Čihuahue Césara Jaureguija, do nesreće je došlo tokom povratka sa operacije uništavanja laboratorije, kada je vozilo kojim su se vozili zvaničnici sletelo sa planinskog puta i palo u provaliju, nakon čega je došlo do eksplozije. Jauregui je naveo da su među stradalima bila dva meksička istražitelja i dva američka instruktora iz ambasade SAD, koji su učestvovali u rutinskoj obuci.

Incident se dogodio u zabačenim planinskim predelima na granici između država Čihuahua i Sinaloa, gde su, prema navodima lokalnih vlasti, česti sukobi kriminalnih grupa. Ova nesreća je izazvala raspravu u Meksiku o obimu i prirodi saradnje sa američkim službama bezbednosti, posebno u svetlu pojačanih zahteva američkih zvaničnika za obračun sa narko-kartelima.

Američka ambasada u Meksiku nije iznela detalje o identitetu svojih zvaničnika, niti o tačnoj ulozi u operaciji. Istovremeno, izveštaji lokalnih i saveznih vlasti razlikuju se u pogledu koordinacije i prethodnog obaveštavanja o zajedničkim aktivnostima. Predsednica Šejnbaum je naglasila da će savezne institucije sprovesti temeljnu istragu kako bi se utvrdilo da li su poštovane sve zakonske procedure i nadležnosti.

Ovaj događaj dolazi u trenutku pojačanih tenzija u odnosima Meksika i Sjedinjenih Američkih Država, dok američka administracija insistira na intenziviranju borbe protiv organizovanog kriminala u pograničnim regionima. Meksičke vlasti ističu važnost očuvanja suvereniteta i poštovanja unutrašnjih procedura u svim oblicima međunarodne saradnje. Do zaključenja ovog izveštaja, istraga o okolnostima nesreće i detaljima operacije je u toku, a zvanične informacije o identitetu i zadacima poginulih nisu objavljene.

Prema podacima MMF-a, kineska privreda beleži pad udela u svetskom BDP-u i povećanje razlike u odnosu na američku

Kina je tokom prethodnih decenija smatrana najizglednijim kandidatom za najveću svetsku ekonomiju, ali najnoviji podaci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za 2026. godinu pokazuju da se ekonomski jaz između Kine i Sjedinjenih Američkih Država povećava. U 2021. godini kineski BDP iznosio je oko 78% američkog, dok je u 2026. godini procenat pao na 64,4%. BDP Sjedinjenih Država procenjuje se na približno 32,38 biliona dolara, dok je kineski na nivou od 20,85 biliona dolara.

Prema ovim podacima, Kina se vratila na nivo iz 2017. godine u odnosu na snagu američke privrede, ali je razlika između dve ekonomije sada više nego duplirana – sa 5,5 biliona dolara u 2021. na 11,5 biliona dolara u 2026. godini. Udeo Kine u globalnom BDP-u pao je sa 18,5% u 2021. na 16,5% u 2026. godini, što analitičari tumače kao signal da Peking gubi trku za ekonomski primat.

Demografski izazovi dodatno utiču na kinesku ekonomiju. U 2026. godini beleži se četvrta uzastopna godina smanjenja broja stanovnika, što sa sobom nosi pad radne snage i rast troškova socijalne zaštite. Privredni rast je usporen na 4,4% godišnje, što je nedovoljno za sustizanje SAD. Stari model rasta zasnovan na nekretninama i državnim investicijama više ne daje očekivane rezultate, dok privatni sektor usporava zbog stroge kontrole.

Spoljni faktori takođe imaju ulogu. Politika smanjenja rizika Zapada dovela je do izmene lanaca snabdevanja u korist drugih zemalja, dok su tehnološke restrikcije u oblastima veštačke inteligencije i poluprovodnika dodatno usporile kinesku produktivnost. Analitičari ističu da su rezultati posledica političkog pravca, jer je snažan rast Kine ranije bio rezultat smanjenja državne intervencije, dok je sadašnji povratak centralizaciji doveo do neefikasnije raspodele kapitala.

Većina ekonomskih modela sada predviđa da Kina možda nikada neće prestići SAD po veličini BDP-a, a američka privreda pokazuje otpornost na globalne potrese i inflaciju. Udeo Kine u svetskom BDP-u od 16,5% analitičari vide kao kraj ere ubrzanog kineskog ekonomskog rasta.