Trenutna situacija u Senatu Sjedinjenih Država ostavlja pitanje otvorenim, dok se bliži kraj mandata aktuelnog predsednika FED-a

Proces izbora novog predsednika Federalnih rezervi Sjedinjenih Država ulazi u neizvesnu fazu, jer Senat još uvek nije potvrdio nominaciju Kevina Warsha, kandidata koji je predložen od strane predsednika Donalda Trampa. Mandat trenutnog predsednika FED-a, Džeroma Pauela, ističe 15. maja, što dovodi do nejasnoća u vezi sa tim ko će upravljati ovom ključnom finansijskom institucijom ukoliko potvrda ne bude obavljena na vreme.

Nominacija Kevina Warsha za mesto čelnika Federalnih rezervi suočava se sa izazovima u Senatu, pre svega zbog aktuelne krivične istrage Ministarstva pravde koja se odnosi na renoviranje sedišta FED-a tokom mandata Džeroma Pauela. Ova istraga izazvala je tenzije među senatorima, a pojedini zakonodavci, poput republikanskog senatora Toma Tilisa iz Severne Karoline, najavili su da neće glasati ni o jednom kandidatu za FED dok se istraga ne završi. Ministarstvo pravde za sada nije odustalo od istrage, a poslednja odluka suda kojom su ukinute određene sudske pozive upućene FED-u osporava se i dalje od strane nadležnih tužilaca.

Džerom Pauel je izneo tvrdnju da su postupci Ministarstva pravde usmereni na vršenje pritiska u vezi sa njegovom politikom smanjenja kamatnih stopa, koju predsednik Tramp ocenjuje kao nedovoljno brzu. Administracija predsednika Trampa negira ove navode. U trenutnim okolnostima, nije jasno da li će Pauel ostati na funkciji nakon isteka mandata, niti ko bi mogao privremeno preuzeti vođenje Federalnih rezervi dok se ne reši pitanje potvrde novog kandidata.

Situacija oko rukovodstva Federalnih rezervi dodatno komplikuje komunikaciju i proces odlučivanja u domenu monetarne politike Sjedinjenih Država. Neki senatori smatraju da je važno da se što pre postigne dogovor, kako bi centralna banka nastavila sa nesmetanim radom. Do sada nije doneta zvanična odluka o eventualnom privremenom rešenju ukoliko potvrda Kevina Warsha izostane do kraja mandata Džeroma Pauela.

Nezavisni posmatrači navode da ovakva neizvesnost može imati uticaj i na finansijska tržišta, pošto stabilnost rukovodstva Federalnih rezervi igra značajnu ulogu u održavanju poverenja investitora i sprovođenju monetarne politike. I dalje se očekuje dalji razvoj situacije u Senatu, dok se približava rok za odlučivanje o novom rukovodstvu centralne banke.

Predsednica Meksika najavila istragu, dok vlasti Čihuahue i američka ambasada iznose različite informacije o incidentu

Dva američka zvaničnika i dva meksička istražitelja poginula su tokom vikenda u severnoj meksičkoj državi Čihuahua, u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila nakon zajedničke operacije uništavanja ilegalne laboratorije za proizvodnju narkotika. Predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum izjavila je 21. aprila da će tražiti zvanična objašnjenja povodom prisustva američkih i meksičkih funkcionera na tom području, ističući da savezne vlasti nisu bile obaveštene o operaciji koju su sprovele lokalne vlasti.

“Ova operacija nije bila poznata Savetu za bezbednost. Nismo bili informisani; radilo se o odluci vlade Čihuahue”, navela je Šejnbaum na konferenciji za novinare. Dodala je da svaka saradnja lokalnih vlasti sa stranim akterima mora biti odobrena od strane federalne vlade, kako to predviđa meksički ustav.

Prema rečima državnog tužioca Čihuahue Césara Jaureguija, do nesreće je došlo tokom povratka sa operacije uništavanja laboratorije, kada je vozilo kojim su se vozili zvaničnici sletelo sa planinskog puta i palo u provaliju, nakon čega je došlo do eksplozije. Jauregui je naveo da su među stradalima bila dva meksička istražitelja i dva američka instruktora iz ambasade SAD, koji su učestvovali u rutinskoj obuci.

Incident se dogodio u zabačenim planinskim predelima na granici između država Čihuahua i Sinaloa, gde su, prema navodima lokalnih vlasti, česti sukobi kriminalnih grupa. Ova nesreća je izazvala raspravu u Meksiku o obimu i prirodi saradnje sa američkim službama bezbednosti, posebno u svetlu pojačanih zahteva američkih zvaničnika za obračun sa narko-kartelima.

Američka ambasada u Meksiku nije iznela detalje o identitetu svojih zvaničnika, niti o tačnoj ulozi u operaciji. Istovremeno, izveštaji lokalnih i saveznih vlasti razlikuju se u pogledu koordinacije i prethodnog obaveštavanja o zajedničkim aktivnostima. Predsednica Šejnbaum je naglasila da će savezne institucije sprovesti temeljnu istragu kako bi se utvrdilo da li su poštovane sve zakonske procedure i nadležnosti.

Ovaj događaj dolazi u trenutku pojačanih tenzija u odnosima Meksika i Sjedinjenih Američkih Država, dok američka administracija insistira na intenziviranju borbe protiv organizovanog kriminala u pograničnim regionima. Meksičke vlasti ističu važnost očuvanja suvereniteta i poštovanja unutrašnjih procedura u svim oblicima međunarodne saradnje. Do zaključenja ovog izveštaja, istraga o okolnostima nesreće i detaljima operacije je u toku, a zvanične informacije o identitetu i zadacima poginulih nisu objavljene.

Državni izborni organi potvrdili održavanje referenduma, visoka izlaznost zabeležena tokom ranog glasanja

Građani Virdžinije odlučuju 21. aprila 2026. godine na referendumu o predlogu za ponovno crtanje granica kongresnih okruga, čime bi, prema predlogu, demokrate imale prednost u deset od jedanaest mesta u Predstavničkom domu. Izborni organi Virdžinije saopštili su da je izlaznost na ranom glasanju izuzetno visoka za specijalne izbore, sa više od 1,35 miliona birača koji su glasali do ponedeljka, što je gotovo jednako ukupnom broju birača na prošlogodišnjim izborima na nivou cele države.

Referendum predviđa izmenu državnog ustava kako bi se omogućilo vanredno crtanje izbornih granica na osnovu mape koju je izradila skupština pod kontrolom demokrata. Predlogom je predviđeno da nova raspodela bude na snazi do izbora 2030. godine, nakon čega bi se vratio standardni postupak redovnog preslaganja okruga na osnovu popisa stanovništva koji se sprovodi svakih deset godina.

Trenutno, demokrate drže šest od jedanaest mesta u Predstavničkom domu iz Virdžinije, dok je važeća mapa okruga nastala radom dvostranačke komisije. Prema predloženim promenama, severni deo države, uključujući predgrađa glavnog grada Vašingtona, bio bi podeljen na drugačiji način, što bi moglo uticati na političku zastupljenost.

Izborni organi navode da su biračka mesta otvorena do 19:00 po lokalnom vremenu na dan referenduma. Ranije glasanje započelo je 6. marta, a prema podacima izborne organizacije, broj ranih glasača blizu je ukupnog broja birača sa prošlogodišnjih državnih izbora. Zvaničnici su potvrdili da su sve pripreme za glasanje sprovedene u skladu sa zakonima.

Prema uslovima referenduma, nova izborna mapa važila bi privremeno, do sledećeg redovnog popisa i ponovnog crtanja okruga 2030. godine. Takav scenario, ističu državni izvori, predstavlja izuzetak uobičajenoj praksi u kojoj se okruzi redovno crtaju jednom u deceniji, neposredno nakon popisa stanovništva.

Rasprave o novom crtanju okruga deo su šireg nacionalnog trenda u kome političke partije nastoje da obezbede povoljniju poziciju u izborima za Kongres kroz promene geografskih granica okruga. Slične inicijative zabeležene su i u drugim saveznim državama, gde su partije pokušale da kroz promenu mapa utiču na krajnji rezultat na nacionalnom nivou.

Zvaničnici pozivaju građane da iskoriste pravo glasa i napominju da će rezultati referenduma biti objavljeni nakon zatvaranja biračkih mesta i završetka brojanja glasova. U slučaju usvajanja predloga, nova raspodela okruga bila bi primenjena do sledećih izbora 2030. godine, kada bi se ponovo koristio standardni postupak na osnovu popisa stanovništva.