Ujedinjene nacije upozoravaju da je gotovo četvrtina stanovništva u stanju krizne nesigurnosti hrane

Više od 1,2 miliona ljudi u Libanu nalazi se u riziku od akutne gladi kao rezultat sukoba između Izraela i Hezbolaha, navodi se u najnovijem izveštaju pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Prema zajedničkom saopštenju Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO), Svetskog programa za hranu (WFP) i Ministarstva poljoprivrede Libana, situacija je dostigla kritičnu tačku, posebno u periodu od aprila do avgusta 2026. godine.

Prema izveštaju, približno 1,24 miliona ljudi, što predstavlja gotovo četvrtinu ukupnog stanovništva, suočava se sa kriznom nesigurnošću u snabdevanju hranom. U poređenju sa martom ove godine, kada je broj ugroženih iznosio 874.000 (oko 17 odsto populacije), došlo je do značajnog pogoršanja situacije.

“Pogoršanje je direktna posledica sukoba, masovnog raseljavanja stanovništva i razarajućih ekonomskih pritisaka”, navodi se u izveštaju. Stručnjaci upozoravaju da ratna dejstva ometaju lance snabdevanja i uništavaju poljoprivrednu infrastrukturu, ostavljajući veliki broj ljudi bez osnovnih sredstava za život, dok su cene hrane na rekordno visokom nivou.

U izveštaju se ističe da su dodatni izazovi prisutni zbog kontinuiranih tenzija i ekonomske nestabilnosti, što dodatno otežava pristup osnovnim namirnicama i resursima potrebnim za svakodnevni život. Nadležne međunarodne organizacije pozivaju na hitnu humanitarnu pomoć kako bi se ublažile posledice ove krize.

Bezbednosni izvor iz Irana najavio odlučan odgovor ukoliko SAD nastave pomorsku blokadu

Visoki predstavnik iranskih bezbednosnih snaga saopštio je danas da bi američka pomorska blokada oko Ormuskog moreuza mogla uskoro da bude suočena sa vojnom akcijom, ukoliko Vašington ne promeni pristup. Zvaničnici su naglasili da Iran više nije pasivan akter i da postoji spremnost za odgovor na, kako navode, ilegalne mere SAD u regionu.

U zvaničnoj izjavi, iz iranskog vojnog štaba Hatam al-Anbija poručeno je da je strpljenje Irana ograničeno i da su spremni na konkretne korake ukoliko se blokada nastavi. Izvor je istakao da je, zahvaljujući otporu iranskog naroda i vođstvu ajatole Sejeda Modžtabe Hamneija, Iran uspeo da neutrališe dosadašnje američke poteze.

Prema bezbednosnim izvorima, trenutna pauza u vojnim aktivnostima ocenjena je kao mogućnost za predsednika SAD da promeni politiku prema regionu. Ipak, iranske vlasti upozoravaju da će, ukoliko njihovi zahtevi za okončanje konflikta ne budu ispunjeni, odgovor biti odlučan i iznenađujući za američke snage.

“Iran neće ostati pasivan pred nametnutim ratom i spreman je na odgovarajuće mere ukoliko se pomorska blokada nastavi”, navedeno je u zvaničnoj izjavi iranskih oružanih snaga.

Odbor za nadzor američkog Kongresa najavio novo svedočenje, dok demokrate traže pokretanje postupka zbog neodazivanja

Bivša državna tužiteljka Floride Pam Bondi trebalo bi da se pojavi pred Odborom za nadzor Predstavničkog doma SAD sledećeg meseca radi zatvorenog svedočenja u okviru istrage o federalnim istragama vezanim za Džefrija Epstajna. Ovu informaciju potvrdila je portparolka odbora, nakon što su članovi demokratske frakcije odbora podneli predlog za pokretanje postupka protiv Bondi zbog ranijeg neodazivanja na sudski poziv.

Bondi je prethodno bila pozvana da svedoči 14. aprila, ali prema navodima iz Ministarstva pravde SAD, nije se pojavila jer je u međuvremenu razrešena sa svoje funkcije. U pismu Ministarstva pravde odboru je obrazloženo da je sudski poziv bio upućen Bondi u svojstvu državne tužiteljke, a ne kao fizičkom licu, te je njeno prisustvo povučeno.

Odbor je 4. marta izglasao izdavanje sudskog poziva Bondi, a tom prilikom su pored demokrata, za poziv glasali i pojedini republikanski članovi, uključujući Nensi Mejs, Loren Bobert, Majkla Klauda, Skota Perija i Tima Burčeta. Nakon što je njeno svedočenje otkazano, demokratski predstavnici su istakli da Bondi snosi odgovornost za odlaganje procesa.

“Pam Bondi je odbila da sarađuje sa odborom i nije se pojavila na zakazanom svedočenju”, izjavio je demokratski predstavnik Robert Garsija pre najave novog termina. Nakon toga, odbor je potvrdio da će Bondi ipak biti saslušana narednog meseca, ali iza zatvorenih vrata.

Kongres je u novembru usvojio Zakon o transparentnosti dokumenata vezanih za Epstajna, čime je Ministarstvu pravde naloženo da objavi dokumentaciju povezanu sa federalnim istragama protiv Džefrija Epstajna i njegove saradnice Gilejn Maksvel. Bondi se prethodnih meseci suočila sa kritikama zbog načina na koji su vođene određene istrage dok je obavljala funkciju tužiteljke, ali detalji o tim kritikama nisu bliže precizirani u zvaničnim izveštajima.

Prema navodima članova odbora, cilj istrage je utvrđivanje okolnosti i postupanja federalnih organa u predmetima povezanim sa Epstajnom. Nije precizirano da li će svedočenje Bondi biti javno dostupno ili će određeni delovi biti objavljeni nakon završetka saslušanja.