Bivši agent Tajne službe opisao kompleksan bezbednosni sistem hotela, događaj iz 1981. ostavio trajne posledice

Događaj od 30. marta 1981. godine, kada je Džon Hinkli Mlađi otvorio vatru na tadašnjeg predsednika SAD Ronalda Regana ispred hotela u Vašingtonu, značajno je uticao na bezbednosne procedure američke Tajne službe. U incidentu su ranjeni predsednik, agent Tajne službe Tim Makarti, policajac Tomas Delahanty i sekretar za štampu Bele kuće Džejms Brejdi. Ovaj događaj ostao je upamćen među bivšim i sadašnjim bezbednosnim službenicima, a hotel se unutar agencije često naziva ‘Hinkli Hilton’.

Prema rečima bivšeg agenta Tajne službe, objekat nije posmatran samo kao mesto za događaje, već kao sistem sa jasno definisanim bezbednosnim elementima. To uključuje kontrolisane ulaze i izlaze, takozvane ‘čiste’ i ‘prljave’ zone definisane prema nivou bezbednosti, postavljanje magnetnih detektora i određivanje ruta za kretanje visokih zvanica i službenih pratnji. Posebna pažnja posvećuje se stepeništima, utovarnim dokovima i rutama motornih kolona, a svaka zona ima određene bezbednosne protokole i zadate pozicije za osoblje.

Nakon pokušaja atentata 1981. godine, mere bezbednosti su dodatno pooštrene, a objekat je postao primer za unapređenje procedure zaštite visokih državnih funkcionera u SAD. Ove promene uključuju jače kontrole pristupa, jasnu podelu zona prema stepenu provere, kao i zakonski definisane granice između sigurnih i nesigurnih prostora. Tajna služba redovno sprovodi detaljne provere i simulacije potencijalnih pretnji u ovakvim objektima.

Hotel u Vašingtonu ostaje mesto od posebnog značaja za američke bezbednosne službe, naročito tokom velikih javnih skupova kao što su godišnje večere dopisnika Bele kuće. Iskustva iz prošlosti oblikovala su današnje standarde, a agenti i danas prepoznaju važnost preciznog planiranja i stalnog unapređenja bezbednosnog sistema.

Incident iz 1981. godine često se navodi kao ključan trenutak u razvoju bezbednosnih politika za zaštitu državnog vrha u SAD. Pravila i procedure koje su tada uvedene i dalje su osnova za planiranje i sprovođenje bezbednosnih zadataka tokom javnih događaja visokog rizika.

Organizatori potvrdili prikupljanje potrebnih potpisa, predlog bi mogao biti na glasanju u novembru 2026. godine

Predlog za uvođenje jednokratnog poreza na stanovnike Kalifornije čija je neto imovina milijardu dolara ili više stekao je dovoljan broj potpisa za ulazak na glasački listić u novembru 2026. godine. Organizatori iz sindikata Service Employees International Union-United Healthcare Workers West (SEIU-UHW), koji okuplja preko 120.000 zdravstvenih radnika u Kaliforniji, saopštili su da je prikupljeno više od 1,5 miliona potpisa, što prema njihovim navodima premašuje zakonski minimum od 875.000 potrebnih za kvalifikovanje inicijative.

Predlog, nazvan “2026 Billionaire Tax Act”, predviđa uvođenje jednokratnog poreza od 5% na neto imovinu od milijardu dolara i više. Prema organizatorima, cilj mera je sprečavanje zatvaranja bolnica i klinika širom Kalifornije, kao i obezbeđivanje sredstava za javno obrazovanje (K-14) i državne programe pomoći za hranu.

Analiza Instituta za oporezivanje i ekonomske politike procenjuje da bi novi porez mogao doneti oko 100 milijardi dolara tokom pet godina. Zagovornici navode da oko 200 milijardera u Kaliforniji poseduje ukupno oko 2 biliona dolara imovine, dok prema njihovim tvrdnjama, efektivna poreska stopa za ovu grupu iznosi manje od 1,5% godišnje – što je, prema navodima, niže u poređenju sa stopama koje plaća srednja klasa. Trenutna poreska stopa u Kaliforniji za samostalne poreske obveznike sa prihodom između 25.000 i 70.000 dolara kreće se od 4% do 8%.

Protivnici predloga iznose zabrinutost da bi takav porez mogao podstaći najbogatije stanovnike da napuste državu, što bi, prema mišljenju nekih, moglo uticati na privredu i budžet Kalifornije. Guverner Kalifornije Gavin Newsom izjavio je da postoji mogućnost da predlog dovede do odlaska imućnih građana. Među protivnicima je i investicioni menadžer Bil Akman, koji je javno izrazio stav da porezi na bogatstvo predstavljaju oduzimanje privatne imovine i mogu imati negativne posledice.

Organizatori predloga ističu da bi prihodi od ovog poreza omogućili finansijsku stabilnost zdravstvenih ustanova i dodatna ulaganja u javne servise, dok protivnici ukazuju na potencijalne ekonomske rizike. Podrška i protivljenje predlogu ukazuju na različita mišljenja o fiskalnoj politici u Kaliforniji. Konačnu odluku o uvođenju poreza donosiće građani na izborima u novembru 2026. godine.

Bezbednosne službe reagovale nakon što su se začuli pucnji ispred hotela tokom događaja, prisutni novinari opisali situaciju

Događaj ispred hotela u Vašingtonu, gde je u subotu uveče održavana tradicionalna večera dopisnika Bele kuće, prekinut je nakon što je na sigurnosnom punktu došlo do pucnjave. Prisutni novinari na terenu navode da su tokom večeri čuli zvuke za koje su neki pretpostavili da su pucnji, dok su drugi primetili samo uzbunu i brzu reakciju obezbeđenja. Zvanične informacije o identitetu osumnjičenog nisu objavljene u ovom trenutku.

Prema izveštajima sa lica mesta, nekoliko novinara je tokom događaja opisalo trenutak kada su agenti obezbeđenja istrčali prema bini i pozivali goste da se sagnu i sklone. Neki učesnici nisu odmah bili svesni šta se dešava, dok su drugi primetili da je prisutno pojačano prisustvo bezbednosnih službi oko glavnog stola, gde su sedeli visoki zvaničnici.

Predsednica Udruženja dopisnika iz Bele kuće Weijia Jiang navela je da je sedela pored tadašnjeg predsednika Donalda Trampa kada je došlo do uzbune. Prema njenom svedočenju, obezbeđenje je brzo reagovalo, okružilo glavni sto i zatražilo od prisutnih da napuste svoje pozicije. Jiang je izjavila da je, prateći instrukcije bezbednosnih službi, napustila svoje mesto zajedno sa drugim gostima.

Situacija u sali je, prema izjavama prisutnih, bila neizvesna dok nije stigla potvrda da je osoba koja je pokušala da prođe sigurnosni punkt zadržana od strane obezbeđenja. Nije bilo neposredne informacije o povređenima niti o razmerama incidenta. Novinari koji su prisustvovali događaju ističu da su informacije tokom večeri stizale fragmentarno i da nije odmah bilo jasno da li postoji dalja pretnja.

U širem kontekstu, večera dopisnika Bele kuće okuplja novinare, političare i javne ličnosti, a bezbednosne mere su redovno na visokom nivou. Ovaj incident još jednom je ukazao na značaj bezbednosti tokom javnih događaja sa velikim brojem zvanica. Zvanične institucije nisu odmah dale detaljne informacije o motivima niti o daljim koracima u vezi sa osobom koja je pokušala da uđe u prostor pod pojačanom zaštitom.

Događaj je nastavljen nakon što su nadležne službe procenile da više ne postoji bezbednosna pretnja. Prisutni novinari i gosti su kasnije izvestili o dešavanjima, dok zvanične istrage o incidentu ostaju u toku.