Američko Ministarstvo rada potvrdilo rast zaposlenosti, uprkos inflaciji i uticaju sukoba na Bliskom istoku

Američko Ministarstvo rada saopštilo je da je u maju 2026. godine u Sjedinjenim Američkim Državama otvoreno 172.000 novih radnih mesta. Ovaj rezultat premašuje očekivanja analitičara, koji su predviđali rast od 105.000 radnih mesta za isti period. U izveštaju se navodi da je stopa nezaposlenosti ostala nepromenjena u odnosu na april i iznosi 4,3%.

Prema podacima Ministarstva rada, ovo je treći uzastopni mesec sa značajnim rastom broja zaposlenih, čime se potvrđuje kontinuitet pozitivnog trenda na tržištu rada. Analitičari ukazuju da su ovi rezultati ostvareni uprkos rastućoj inflaciji i zabrinutosti zbog mogućeg usporavanja privrednog rasta.

Rast zaposlenosti dešava se u trenutku kada inflacija dostiže najviši nivo u poslednje tri godine. Prema izveštajima međunarodnih medija, jedan od faktora koji utiču na kretanje cena na svetskom tržištu je aktuelni sukob na Bliskom istoku. Sukob u Iranu i regionu doveo je do poremećaja u globalnom snabdevanju energentima, što se reflektovalo i na američku ekonomiju kroz povećanje troškova života.

Ministarstvo rada navodi da su prethodna dva meseca takođe obeležena snažnim rastom zaposlenosti, što ukazuje na stabilnost tržišta rada uprkos spoljnim ekonomskim pritiscima. U saopštenju se ističe da su poslodavci nastavili sa zapošljavanjem i pored neizvesnosti na globalnom tržištu, uključujući i posledice oružanih sukoba u drugim regionima.

Ekonomisti prate uticaj inflacije na životni standard i potrošačku moć, dok su vlasti najavile dalje praćenje makroekonomskih pokazatelja u narednim mesecima. Najnoviji podaci Ministarstva rada biće ažurirani kako se budu prikupljale dodatne informacije o zaposlenosti i kretanju ekonomije u drugoj polovini godine.

Zvaničnici ističu da se očekuje nastavak pritisaka na tržište zbog globalnih dešavanja, ali za sada američko tržište rada beleži rast iznad očekivanja. Dalje analize i izveštaji o zaposlenosti očekuju se u narednom periodu.

Ukrajinske vlasti sprovode istragu nakon napada u Kijevskoj oblasti, sedmoro povređenih i četvoro poginulih

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski osudio je najnoviji talas ruskih vazdušnih udara u više ukrajinskih regiona, navodeći da su mete bili objekti namenjeni civilima. Prema zvaničnim podacima, u Kijevskoj oblasti ruski projektil pogodio je fabriku hrane za decu „Jagotinske za decu“, pri čemu su četiri osobe poginule, a sedam je povređeno. Specijalizovane jedinice Državne službe za vanredne situacije Ukrajine odmah su reagovale na mestu incidenta i ugasile požar.

Pored fabrike, pogođeni su i drugi civilni objekti: u Dnjeparskoj oblasti uništena su skladišta hrane i poštanski objekat, a u Hersonu vozilo hitne pomoći. U Sumskoj oblasti oštećena je lokalna škola, dok su u Harkovskoj oblasti zabeleženi udari na stambene zgrade i ambulantu. Na crnomorskoj obali Odeske oblasti stradala je lučka infrastruktura.

Zelenski je u vanrednom obraćanju apelovao na međunarodnu zajednicu da pojača podršku Ukrajini, posebno protivraketnim sistemima. “Svaki paket podrške sa protivbalističkom odbranom, svaki zajednički sporazum o proizvodnji oružja i svaki korak koji svet preduzme u uvođenju sankcija protiv Rusije pomaže u zaštiti ljudskih života”, izjavio je Zelenski, izražavajući zahvalnost državama koje podržavaju Ukrajinu.

Istraga o napadima u više oblasti je u toku. Ukrajinske vlasti preduzimaju mere za sanaciju štete i pružanje pomoći pogođenim građanima. Nadležni apeluju na stanovništvo da poštuje bezbednosne preporuke i izbegava ugrožena područja dok traje hitna intervencija.

Ukrajinski predsednik predlaže direktne pregovore na neutralnom terenu, iznoseći uslove i kritiku ruske politike

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poslao je 4. juna 2026. godine otvoreno pismo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, predlažući hitan i potpuni prekid vatre tokom trajanja pregovora, kao i održavanje direktnog sastanka dvojice lidera na neutralnom terenu, saopšteno je iz diplomatskih izvora. Ovaj potez dolazi u trenutku kada rat ulazi u petu godinu, a ukrajinske snage izvode napade na dubini ruske teritorije, uključujući nedavni napad na Sankt Peterburg.

U pismu Zelenski direktno vezuje odgovornost za rat za Vladimira Putina, ističući da je ruski lider više od dve decenije na vlasti i da je polovinu tog perioda proveo u sukobu sa Ukrajinom. Ukrajinski predsednik navodi i aktuelne probleme unutar Rusije, kao što su nestašice benzina, rast cena i strah od nove mobilizacije, ocenjujući da Kijev pažljivo prati raspoloženje ruskog društva.

Pismo sadrži podatke o više od 30.000 ruskih gubitaka tokom maja, od čega, prema navodima Kijeva, 63 odsto otpada na poginule zbog loše medicinske nege. Takođe, iznosi se tvrdnja da je odnos gubitaka u korist Ukrajine jedan prema pet ili šest. Zelenski takođe ukazuje na promenu geopolitičkog konteksta, podsećajući da su Sjedinjene Američke Države trenutno fokusirane na krizu u Iranu, te predlaže format pregovora u kojem bi evropske države bile ključni garanti bezbednosti.

“Dosta je rata. Ukrajina predlaže da se ovaj rat završi. To mora biti učinjeno pošteno, dostojanstveno i uz garancije da se sukob neće ponovo rasplamsati”, navodi se u pismu. Kao potencijalni domaćini sastanka predložene su Švajcarska, Turska i arapske zemlje, dok se naglašava da ni Kijev ni Moskva nisu prikladna mesta za ovakav susret.

Zelenski podseća Putina na unutrašnje nestabilnosti u Rusiji, uključujući vojnu pobunu iz juna prošle godine, i ukazuje na rusku vojnu zavisnost od Severne Koreje i ekonomsku od Kine. U završnom delu pisma ističe se da promene u Rusiji dolaze kada se društvo umori od ratovanja i upozorava da će, ukoliko Moskva odbije predlog, Ukrajina nastaviti borbu uz pomoć saveznika.

Za sada nema zvaničnog odgovora iz Kremlja, dok diplomatski izvori ocenjuju da je reč o najdirektnijem pokušaju otvaranja mirovnih pregovora još od proleća 2022. godine.