Ukrajinski predsednik predlaže direktne pregovore na neutralnom terenu, iznoseći uslove i kritiku ruske politike

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poslao je 4. juna 2026. godine otvoreno pismo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, predlažući hitan i potpuni prekid vatre tokom trajanja pregovora, kao i održavanje direktnog sastanka dvojice lidera na neutralnom terenu, saopšteno je iz diplomatskih izvora. Ovaj potez dolazi u trenutku kada rat ulazi u petu godinu, a ukrajinske snage izvode napade na dubini ruske teritorije, uključujući nedavni napad na Sankt Peterburg.

U pismu Zelenski direktno vezuje odgovornost za rat za Vladimira Putina, ističući da je ruski lider više od dve decenije na vlasti i da je polovinu tog perioda proveo u sukobu sa Ukrajinom. Ukrajinski predsednik navodi i aktuelne probleme unutar Rusije, kao što su nestašice benzina, rast cena i strah od nove mobilizacije, ocenjujući da Kijev pažljivo prati raspoloženje ruskog društva.

Pismo sadrži podatke o više od 30.000 ruskih gubitaka tokom maja, od čega, prema navodima Kijeva, 63 odsto otpada na poginule zbog loše medicinske nege. Takođe, iznosi se tvrdnja da je odnos gubitaka u korist Ukrajine jedan prema pet ili šest. Zelenski takođe ukazuje na promenu geopolitičkog konteksta, podsećajući da su Sjedinjene Američke Države trenutno fokusirane na krizu u Iranu, te predlaže format pregovora u kojem bi evropske države bile ključni garanti bezbednosti.

“Dosta je rata. Ukrajina predlaže da se ovaj rat završi. To mora biti učinjeno pošteno, dostojanstveno i uz garancije da se sukob neće ponovo rasplamsati”, navodi se u pismu. Kao potencijalni domaćini sastanka predložene su Švajcarska, Turska i arapske zemlje, dok se naglašava da ni Kijev ni Moskva nisu prikladna mesta za ovakav susret.

Zelenski podseća Putina na unutrašnje nestabilnosti u Rusiji, uključujući vojnu pobunu iz juna prošle godine, i ukazuje na rusku vojnu zavisnost od Severne Koreje i ekonomsku od Kine. U završnom delu pisma ističe se da promene u Rusiji dolaze kada se društvo umori od ratovanja i upozorava da će, ukoliko Moskva odbije predlog, Ukrajina nastaviti borbu uz pomoć saveznika.

Za sada nema zvaničnog odgovora iz Kremlja, dok diplomatski izvori ocenjuju da je reč o najdirektnijem pokušaju otvaranja mirovnih pregovora još od proleća 2022. godine.

Predstavnički dom izglasao zakon sa 226 glasova za, 18 republikanaca podržalo predlog, sudbina u Senatu neizvesna

Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je novi zakon kojim se Ukrajini dodeljuje jedna milijarda dolara direktne pomoći za bezbednost i obnovu, kao i mogućnost odobravanja do osam milijardi dolara u odbrambenim zajmovima. Glasanje je održano nakon što su zagovornici pomoći Kijevu prikupili 218 potpisa potrebnih za pokretanje retko korišćene parlamentarne procedure, čime su zaobišli otpor partijskog rukovodstva. Konačni rezultat glasanja bio je 226 glasova za i 195 protiv.

Paket uključuje i novi talas sankcija protiv Rusije, uz jasnu reafirmaciju američke posvećenosti NATO savezu. Usvajanju zakona prethodila je intenzivna debata, tokom koje je stranačko rukovodstvo Republikanske partije pozvalo članove da glasaju protiv, upozoravajući na moguće posledice po diplomatske pregovore. Ipak, 18 republikanskih poslanika pridružilo se 207 demokrata i jednom nezavisnom predstavniku u podršci predlogu. Većina republikanaca, njih 194, glasala je protiv, a protiv se izjasnila i jedna demokratska poslanica.

Zagovornici zakona istakli su da je američka podrška Ukrajini istorijska odgovornost i uporedili trenutak sa periodom vođstva Vinstona Čerčila. Prema njihovim rečima, ovo je ključni test za političku i moralnu ulogu SAD na međunarodnoj sceni. Ovaj paket je prvi veći oblik američke pomoći Ukrajini od aprila 2024. godine, a zastoj u finansiranju prethodnih meseci stvorio je dodatni pritisak na ukrajinske snage.

Iako predstavlja značajnu pobedu za pristalice podrške Kijevu, ishod glasanja u Senatu ostaje neizvestan. Za prolaz zakona u gornjem domu potrebno je najmanje 60 glasova, što analitičari ocenjuju kao izuzetno teško ostvarivo bez otvorene podrške bivšeg predsednika Donalda Trampa.

Američki državni sekretar Marko Rubio ocenio je da su dosadašnji efekti sukoba izuzetno nepovoljni po Rusiju, navodeći da i u Moskvi raste svest o strateškim posledicama invazije na Ukrajinu. Kako je naglašeno, ukupna američka pomoć Ukrajini od 2022. godine premašila je 195 milijardi dolara.

Američki zvaničnici obišli su pritvorski centar Delaney Hall posle protesta, navodeći da su uslovi u skladu sa propisima

Američki zvaničnici posetili su federalni imigracioni pritvorski centar Delaney Hall u Nju Džerziju tokom vikenda, nakon višednevnih protesta ispred objekta. Tom Homan, zvaničnik Bele kuće zadužen za pitanja granica, izjavio je da su navodi o lošim uslovima u centru netačni, ističući da je tokom obilaska imao priliku da proveri stanje objekta i usluge koje se pružaju pritvorenim licima.

“Objekat nije luksuzan, ali je dobro organizovan i funkcioniše u skladu sa propisima”, rekao je Homan u intervjuu, komentarišući navode o neadekvatnim uslovima. Homan je naveo da je tokom posete probao obrok koji se služi pritvorenicima i ocenio da je količina hrane dovoljna.

Od Dana sećanja, ispred centra traju protesti i povremeni sukobi demonstranata sa predstavnicima organa reda. Prema dostupnim informacijama, pojedini demokratski predstavnici Kongresa posetili su pritvorski centar i izjavili da su pritvorenici stupili u štrajk glađu izražavajući nezadovoljstvo uslovima. Ministarstvo unutrašnje bezbednosti demantovalo je navode o štrajku glađu i odbacilo tvrdnje o lošim uslovima boravka.

Demonstracije ispred Delaney Hall-a predstavljaju jedne od najzapaženijih protesta protiv aktuelne imigracione politike i postupanja prema migrantima u poslednjem periodu. Zvaničnici navode da će objekat i dalje biti pod nadzorom i da će se nastaviti sa proverama uslova boravka.

Nadležni organi nisu objavili detaljne podatke o broju pritvorenih lica ili pojedinačne izveštaje o uslovima, ali ističu da se redovno sprovode inspekcije i da centar posluje u skladu sa federalnim standardima. Organizacije za ljudska prava i dalje prate situaciju, dok su vlasti pozvale na smirivanje tenzija i nastavak dijaloga o uslovima u pritvorskim objektima.