Vojni zvaničnici najavljuju mogućnost višenedeljnih operacija, dok se situacija dodatno komplikuje ulaskom jemenskih Huta

Sukobi između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana traju već trideset dana, a prema navodima američkih zvaničnika, Pentagon razmatra opcije za višenedeljne kopnene operacije na teritoriji Irana. Prema istim izvorima, vojni planovi SAD uključuju potencijalne napade specijalnih jedinica i konvencionalnih trupa, ali odluka o pokretanju ovih operacija još nije doneta.

Američka administracija je u prethodnim nedeljama rasporedila marince na Bliski istok, dok je planirano i slanje dodatnih jedinica iz 82. vazdušno-desantnog puka. Trenutno nije poznato da li će predsednik SAD odobriti ove vojne operacije.

Tokom sukoba, jemenski Huti su se uključili na strani Irana, lansirajući rakete prema Izraelu, što je dodatno zakomplikovalo odnose u regionu. Istovremeno, Iran je najavio da je spreman da se brani u slučaju invazije na svoju teritoriju.

Izrael nastavlja sa bombardovanjem ciljeva u Libanu i Iranu, dok iranske snage odgovaraju udarima na gradove u Izraelu i američke vojne baze u državama Persijskog zaliva i Iraku. Juče je napadnuta saudijska vojna baza “Princ Sultan”, koja je domaćin američkim vazduhoplovnim snagama. U tom napadu je, prema dosadašnjim informacijama, ranjeno najmanje 20 američkih vojnika.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštilo je da su u toku aktivnosti presretanja iranskih raketa i bespilotnih letelica. Zvaničnici naglašavaju da se bezbednosna situacija na Bliskom istoku rapidno menja i da se prate svi relevantni događaji.

“Sve opcije su na stolu i situacija se pomno prati”, navodi se u zvaničnoj izjavi. Dalje informacije o eventualnoj odluci američke administracije očekuju se u narednim danima.

Bezbednosni tim istražuje incidente, napadi izvedeni u jeku intenziviranja sukoba na Bliskom istoku

Iračka protivvazdušna odbrana oborila je dron u blizini rezidencije lidera Kurdistanske demokratske partije Masuda Barzanija u Erbilu, saopštili su bezbednosni izvori. Prethodno je napad dronom izveden i na kuću predsednika iračkog Kurdistana Nečirvana Barzanija, potvrdili su zvaničnici u Bagdadu. Još jedan dron oboren je kod baze boraca Pešmerga u Duhoku.

Incidenti su zabeleženi dok se povećava broj napada na militantne grupe povezane sa Iranom i kurdske snage, u kontekstu aktuelnih sukoba u regionu. Premijer Iraka Mohamed Šia el-Sudani osudio je pokušaj napada na kuću predsednika iračkog Kurdistana i razgovarao sa njim telefonom, navodi se u saopštenju iz kabineta premijera.

Premijer je naložio formiranje zajedničkog bezbednosno-tehničkog tima koji će sprovesti istragu i identifikovati odgovorne za napade. “Istraga je u toku”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Istovremeno, Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštilo je da su snage protivvazdušne odbrane aktivne zbog pretnji raketama i bespilotnim letelicama. Zvuci koji se čuju širom zemlje posledica su tekućih operacija presretanja, navodi se u saopštenju. Napadi iranskim raketama i dronovima na region traju već petu nedelju, kao odgovor na američko prisustvo u Persijskom zalivu.

Poljoprivrednici iz SAD izražavaju zabrinutost zbog povećanih troškova, potvrđuju ekonomski stručnjaci, situacija utiče na celu industriju

Sukob na Bliskom istoku koji uključuje Iran doveo je do značajnog povećanja cena goriva i đubriva, što je dodatno opteretilo američke poljoprivrednike u trenutku kada se industrija već suočava sa ekonomskim izazovima. Poljoprivrednik Lанс Лилибридж iz Vintona, Ajova, izjavio je da je ovogodišnja prolećna setva dodatno otežana zbog ovih promena na tržištu. “Ovo je došlo u najgorem mogućem trenutku”, naveo je Lилибридж, naglašavajući da su poskupljenja dizela i đubriva dodatno pogoršala postojeće probleme sektora.

Prema podacima Oxford Economics, cena amonijaka i uree, ključnih sastojaka za đubrivo, porasla je za oko 20%, odnosno 50% od početka sukoba. Američka automobilska asocijacija (AAA) navodi da je cena dizel goriva porasla za 43,5%. Lилибридж procenjuje da su njegovi troškovi porasli za 25% u odnosu na prošlu godinu, što je dodatni udarac za sektor koji se još oporavlja od prethodnih gubitaka.

Stručnjaci za agrarnu politiku ukazuju da trenutna situacija nije pod kontrolom ni proizvođača ni potrošača. Skot Marlo, bivši zamenik administratora USDA Farm Service Agency, istakao je da će povećani troškovi imati posledice kako za one koji proizvode hranu, tako i za potrošače. “Ova situacija utiče na svaki korak u procesu, od semena do konačnog proizvoda na rafovima prodavnica”, rekao je Marlo.

Prethodna godina bila je teška za američke farmere, sa povećanjem broja stečajeva drugi put zaredom. Američka federacija za farmere navela je da je u 2025. godini zabeležen rast broja stečajeva za 46% u odnosu na 2024. godinu. Lилибридж naglašava da je važno da se situacija stabilizuje kako bi se sprečili veći ekonomski problemi, jer trenutna neizvesnost utiče i na buduće generacije u poljoprivredi.

Povećane cene nafte i gasa, prema ekonomskim analizama, takođe su uticale na glavne berzanske indekse, a očekuje se da će rast troškova biti primetan i za američke potrošače kroz više cene hrane. Stručnjaci ističu da je svaki deo lanca snabdevanja pogođen, što dodatno komplikuje oporavak sektora poljoprivrede.