Vojni i diplomatski izvori potvrdili eskalaciju, avio-saobraćaj obustavljen, američke snage izvršile protivudare

Serija napada iranskim dronovima i balističkim raketama pogodila je tokom noći ciljeve u Kuvajtu i Bahreinu, čime je situacija u Persijskom zalivu dodatno eskalirala. Napadi su usledili posle incidenta u kom je američka vojska pogodila naftni tanker u blizini iranske luke, što je izazvalo lančanu reakciju i odgovor Teherana.

Prema zvaničnoj izjavi Ministarstva odbrane Kuvajta, oružane snage ove zemlje podignute su u stanje pune borbene gotovosti nakon napada na Međunarodni aerodrom u Kuvajtu. Iranski kamikaza dronovi pogodili su putnički Terminal 1, gde je poginula jedna osoba, a više je povređeno. Prijavljena je velika materijalna šteta, svi letovi su obustavljeni, a objekat je napadnut drugi put ove godine.

Ministarstvo spoljnih poslova Kuvajta oštro je osudilo napad, nazivajući ga „zločinačkom iranskom agresijom“. Ujedinjeni Arapski Emirati pozvali su na zajednički odgovor država Zaliva kako bi se sprečili dalji napadi.

Američka Centralna komanda (CENTCOM) saopštila je da su svi pokušaji napada na američke snage u regionu osujećeni. Dve iranske rakete ispaljene ka Kuvajtu pale su pre cilja, dok su tri projektila koja su ciljala Bahrein uništena protivvazdušnim sistemima SAD-a i Bahreina. Takođe, oborena su i tri drona koja su ciljala civilne brodove u regionalnim vodama. Kao odgovor, američke snage su izvele napade na iransku vojnu kontrolnu stanicu na ostrvu Kešm.

Islamska revolucionarna garda Irana preuzela je odgovornost za napade, navodeći da su mete bili štab Pete flote SAD-a u Bahreinu i vojna baza u Kuvajtu. Iranske vlasti tvrde da su napadi bili odmazda za rušenje komunikacionog tornja na ostrvu Kešm i napad na tanker kod Ormuskog tesnaca.

Pregovori o iranskom nuklearnom programu nastavljaju se pod pritiskom novih sukoba. Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da je nastavak pregovora uslovljen otvaranjem Ormuskog tesnaca za slobodnu plovidbu, dok je predsednik Donald Tramp izrazio nadu u postizanje dogovora u narednoj sedmici.

Istovremeno, u regionu Levanta nastavljaju se tenzije između Izraela i Libana, uz nove pretnje eskalacijom sukoba, što dodatno komplikuje bezbednosnu situaciju na Bliskom istoku.

Bezbednosne službe sprovode istragu napada, aerodrom Pulkovo privremeno obustavio letove zbog eksplozija

Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu otvoren je uoči serije napada bespilotnim letelicama na ključne infrastrukturne objekte u gradu i okolini, potvrdili su bezbednosni izvori. Forum, koji traje od 12. do 15. juna 2026. godine, okuplja delegacije iz više desetina zemalja, dok je zvanična tema događaja „Pragmatičan dijalog – put ka stabilnoj budućnosti“.

Napadi su izvedeni u noći pred sam početak foruma, pri čemu su bespilotne letelice pogodile naftni terminal u Sankt Peterburgu i vojne ciljeve u bazi Kronštat, što je izazvalo eksplozije iznad Lenjingradske oblasti. Zbog bezbednosnog rizika, aerodrom Pulkovo privremeno je obustavio letove. Prema navodima ukrajinskih zvaničnika, napade su izvele združene snage bezbednosti i obaveštajnih službi, a pogođeni su i objekti u Tambovskoj oblasti udaljenoj gotovo 600 kilometara od linije fronta.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da su ove akcije deo strategije „daljinskih sankcija“ usmerenih na rusku energetsku i vojnu infrastrukturu. On je naglasio da je cilj operacije demonstracija sposobnosti ukrajinskih snaga da deluju na velikim udaljenostima. „Ove akcije se sprovode kako bi se mir približio“, poručio je Zelenski.

Ruski analitičari i deo javnosti ističu zabrinutost zbog efikasnosti protivvazdušne odbrane, posebno u trenutku održavanja međunarodnog događaja koji simbolizuje rusku stabilnost. U zvaničnim izjavama navodi se da su istrage o načinu na koji su ukrajinske letelice uspele da prelete oko 1.100 kilometara i pogode ciljeve u toku. Bezbednosne službe preduzimaju mere kako bi se sprečile dalji incidenti.

Za vreme foruma, na glavnim panelima raspravljaće se o novim trgovinskim rutama, dedolarizaciji i saradnji sa Globalnim jugom, dok zvaničnici ističu da su svi planirani događaji nastavljeni uz pojačane mere bezbednosti. Javnost i dalje prati razvoj situacije, dok je za petak najavljeno obraćanje predsednika Vladimira Putina, u kojem se očekuju odgovori na bezbednosne izazove koji su obeležili početak foruma.

“Istraga je u toku, a prioritet je bezbednost svih učesnika i građana”, naveli su iz bezbednosnih službi.

Samit u Singapuru otkrio kraj zapadne paradigme bezbednosti, učesnici naglašavaju fragmentaciju međunarodnog poretka

Dijalog Šangri-La, održan krajem maja 2026. godine u luksuznom hotelu u Singapuru, poslužio je kao precizan prikaz promena u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi, navodi se prema policijskim izvorima. Ovogodišnje, dvadeset treće izdanje samita okupilo je ministre odbrane i vojne zapovednike iz celog sveta, a ključna tema bila je fragmentacija međunarodnog poretka i prelazak sa kooperativne bezbednosti na realpolitički pristup i transakcione saveze.

Na samitu je istaknut kraj decenijama dominantne zapadne paradigme „međunarodnog poretka zasnovanog na univerzalnim pravilima“, posebno u Indo-Pacifiku. Učesnici su naglasili da sadašnje međunarodne odnose sve više definišu realpolitika, doktrina asimetričnog odvraćanja i sklapanje ad-hok saveza, uz smanjenje značaja zajedničkih normi i multilateralnih aspiracija.

Američka delegacija, predvođena sekretarom odbrane Pitom Hegsetom, istakla je novu doktrinu „pragmatičnog idealizma“ koja podrazumeva uvođenje komercijalnog principa u vojne saveze i zahteva od azijskih partnera da povećaju vojne budžete na 3,5 odsto BDP-a. Ovakav pristup izazvao je zabrinutost među regionalnim saveznicima zbog nedoslednosti i nestabilnosti novih bezbednosnih garancija.

Samit je održan neposredno nakon susreta na visokom nivou između lidera Sjedinjenih Američkih Država i Kine, što je dodatno uticalo na promenu tona i politike u regiji. Učesnici su ocenili da je liberalni institucionalizam u savremenoj azijskoj diplomatiji izgubio primat, dok su se pitanja bezbednosti i savezništva svela na pragmatične i finansijske dogovore.

“Ove promene ukazuju na duboku transformaciju bezbednosnog okruženja u Indo-Pacifiku i zahtevaju redefinisanje strateških prioriteta zemalja regiona”, navodi se u zvaničnim izjavama sa samita.