Preživeli vojnici izjavili da je jedinica tokom napada bila izložena i nedovoljno pripremljena, Pentagon izneo drugačije tumačenje događaja

Preživeli pripadnici američke vojske iz jedinice pogođene smrtonosnim napadom u Kuvajtu javno su osporili zvaničnu verziju Ministarstva odbrane SAD, navodeći da je njihova jedinica bila neadekvatno pripremljena za odbranu tokom napada u kojem je, prema zvaničnim navodima, poginulo šest vojnika, dok je više od 20 ranjeno. Incident se dogodio na američkoj vojnoj lokaciji u Kuvajtu i predstavlja najsmrtonosniji napad na američke snage otkako je počeo sukob sa Iranom, navode međunarodni izveštaji.

Vojnici koji su preživeli napad govorili su javno prvi put, iznoseći detalje o događaju i posledicama iz perspektive onih koji su se nalazili na licu mesta. Prema njihovim rečima, zvanična izjava Pentagona, koju je izneo američki sekretar za odbranu Pit Hegset, ne odražava stvarnu situaciju tokom napada. Hegset je napad okarakterisao kao slučaj u kojem je dron “prošao kroz odbranu” utvrđene jedinice, nazivajući ga “squirterom”.

Jedan od povređenih vojnika izjavio je za međunarodne medije da je prikaz da je “jedan dron prošao odbranu” netačan i da je jedinica bila nespremna za bilo kakvu odbranu u tom trenutku. Prema navodima preživelih, nije postojala adekvatna zaštita ni oprema koja bi omogućila brzo reagovanje na vazdušni napad. Detalji o vrsti upotrebljene vojne opreme ili taktičkim merama nisu objavljeni.

Zvanični predstavnici Pentagona do sada su tvrdili da je napad bio izuzetak i da su zaštitne mere na licu mesta bile u skladu sa procedurama. Međutim, izjave vojnika sa terena ukazuju na razlike u tumačenju stepena pripreme i nivoa zaštite u trenutku napada.

Incident je izazvao dodatna pitanja o bezbednosti američkih trupa stacioniranih u regionu i merama koje su preduzete kako bi se smanjio rizik od novih napada. Zvaničnici su najavili internu istragu kako bi se utvrdile sve okolnosti napada i eventualne propuste u zaštiti.

Situacija u Kuvajtu deo je šireg konteksta tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koje traju od početka aktuelnog sukoba i odražavaju se na bezbednost američkih vojnih baza u regionu Zaliva. Nema izveštaja o dodatnim napadima na istom području u periodu nakon incidenta. Nezavisna verifikacija svih navoda iz izjava vojnika i zvaničnih izvora nije bila moguća u trenutku objavljivanja ove vesti.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva potvrdilo višenedeljnu operaciju praćenja, ruske podmornice napustile područje nakon akcije

Britanska i norveška vojska sproveli su višenedeljnu operaciju u Severnom Atlantiku sa ciljem nadzora ruskih podmornica za koje se sumnjalo da sprovode aktivnosti u blizini podvodne infrastrukture severno od Ujedinjenog Kraljevstva. Ovu informaciju potvrdilo je Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva 9. aprila 2026. godine.

Prema izjavama britanskog ministra odbrane Džona Hileja, u operaciji su učestvovali fregata, avioni i stotine pripadnika oružanih snaga, koji su pratili rusku napadnu podmornicu i dve podmornice za izviđanje na ovom području. Operacija je, prema navodima britanskih zvaničnika, trajala više od mesec dana, nakon čega su ruske podmornice napustile okolinu podvodnih kablova i cevi.

Ministar Hilej naveo je da je cilj operacije bio da se nadgleda kretanje ruskih podmornica i osigura bezbednost ključne infrastrukture. On je izjavio: „Vidimo vašu aktivnost iznad naših kablova i naftovoda i treba da znate da će svaka namera njihovog oštećivanja imati ozbiljne posledice.“

Predstavnici Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova Norveške, kao i oružanih snaga te zemlje, nisu odmah dali komentare povodom ove operacije.

Britanski zvaničnici poslednjih meseci ističu važnost praćenja aktivnosti Rusije u Severnom Atlantiku, navodeći da je bezbednost podmorske komunikacione i energetske infrastrukture od strateškog značaja. Ministar Hilej je tokom konferencije za novinare istakao da Ujedinjeno Kraljevstvo i njegovi saveznici „neće skretati pažnju sa aktivnosti Rusije“, uprkos globalnoj pažnji usmerenoj na sukob na Bliskom istoku i situaciju u Ukrajini.

Prema navodima britanske vlade, Ujedinjeno Kraljevstvo i Norveška su krajem prošle godine postigle sporazum o zajedničkom nadzoru i zaštiti podvodnih komunikacionih linija u Severnom Atlantiku. Ova saradnja deo je šireg paketa bezbednosne saradnje usmerene na jačanje regionalne stabilnosti i zaštitu vitalne infrastrukture.

Nije bilo izveštaja o incidentima ili oštećenju infrastrukture tokom ove operacije, a nezavisna potvrda kretanja podmornica nije objavljena. Ruska strana nije javno komentarisala navode o prisustvu svojih podmornica u blizini teritorije Ujedinjenog Kraljevstva u ovom periodu.

Operacije nadzora podmorskih aktivnosti u Severnom Atlantiku redovno sprovode evropske zemlje u saradnji sa partnerima, kako bi zaštitile komunikacione i energetske resurse. Ovakvi zahvati deo su šireg bezbednosnog okvira u uslovima pojačanih napetosti između NATO saveznika i Rusije.

Prema analizi stručnjaka, trenutni prekid sukoba rezultat je pritiska Sjedinjenih Američkih Država i potrebe za unutrašnjim dogovorom u Iranu

U Iranu je tokom poslednjih nedelja proglašeno primirje nakon intenzivnih vojnih operacija u kojima je, prema dostupnim saopštenjima, uništeno više od 26.000 ciljeva, uključujući 90% raketnog potencijala i brojne vojne instalacije. Operacije pod nazivima „Epski gnev“ i „Rika Lava“ izvele su američke i izraelske snage, uz značajnu vazdušnu superiornost postignutu već u prvim danima napada.

Iranske snage pokušale su da odgovore asimetričnom taktikom, ali ovakvi napadi nisu značajno uticali na operativnu sposobnost izraelske i američke vojske. Prema analitičarima, efikasnost protivvazdušne odbrane u regionu iznosila je najmanje 93%. Blokada Hormuškog tesnaca dodatno je povećala geopolitički rizik, ali se navodi da zatvaranje ovog strateškog prolaza nije jedini razlog za postizanje primirja.

Politički cilj primirja, kako se ocenjuje, jeste omogućavanje iranskim vlastima vreme za unutrašnju konsolidaciju i pravljenje plana za ispunjavanje 15 američkih zahteva, koji prema izveštajima predstavljaju uslove kapitulacije. Trenutni predsednik parlamenta Irana, Muhamed Bager Galibaf, uključen je u sprovođenje ovih zahteva, dok iranska strana pokušava da javno opravda svoju poziciju kroz sopstvenu listu od deset tačaka. Stručnjaci napominju da su iranski i američki zahtevi potpuno suprotni i da je primirje politički ustupak Teheranu radi očuvanja unutrašnje stabilnosti.

U narednih dve nedelje očekuje se razjašnjenje političke situacije u Iranu, kao i izrada planova za eventualno ispunjavanje spornih zahteva. Upozorava se da bi prekid primirja mogao biti izazvan pokušajem iranskih snaga da pristupe ili obnove uništena nuklearna postrojenja, čije lokacije su pod stalnim nadzorom satelita.

Izraelski vojni ciljevi i operacije, prema analizi, nisu uvek potpuno usklađeni sa američkim interesima, ali izraelske snage zadržavaju inicijativu u uništavanju pretnji na osnovu svojih obaveštajnih podataka. Ključni infrastrukturni ciljevi, uključujući pruge i mostove, gađani su kako bi se sprečilo kretanje iranskih kopnenih trupa. Analitičari procenjuju mogućnost razvoja unutrašnjih sukoba, pobuna i atentata unutar iranskog rukovodstva, uz potencijalnu podršku iz inostranstva.

Ekonomska situacija u Iranu dodatno je pogoršana vojnim operacijama, dok su veze sa susednim državama oslabljene. Glavni kupac iranske nafte ostala je Kina, pri čemu su paradržavne kineske rafinerije otkupljivale naftu po sniženim cenama. U kontekstu međunarodnih saveza, Iran je prema analizi indikator disfunkcionalnosti BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju, jer ključne članice imaju različite interese u vezi sa blokadom Hormuškog tesnaca.

U narednom periodu očekuje se dalji razvoj političkih i bezbednosnih procesa u Iranu, sa naglaskom na unutrašnju konsolidaciju i moguće ispunjavanje međunarodnih zahteva.