Američki predsednik izjavio da Vašington ostaje pobednik bez obzira na ishod pregovora, uz upozorenje Kini

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da su SAD vojno porazile Iran, naglasivši da će Vašington biti pobednik bez obzira na to kako se završe pregovori sa Teheranom. U obraćanju javnosti, Tramp je izneo tvrdnje da iranske snage postavljaju mine u vodama Ormuskog moreuza i da američke trupe trenutno rade na njihovom uklanjanju.

“Potpuno smo pobedili tu zemlju. Pa da vidimo šta će se desiti. Možda će postići dogovor, možda neće. Nije važno. Sa stanovišta Amerike, mi pobeđujemo”, naveo je Tramp.

Američki predsednik je dodao da su Sjedinjene Američke Države uništile iransku mornaricu i oko 150 plovila, ističući da NATO nije učestvovao u tim operacijama. Tramp je takođe upozorio da bi Kina mogla da se suoči sa “velikim problemima” ukoliko bude isporučivala oružje Iranu.

Prema njegovim rečima, SAD su u ozbiljnim razgovorima sa Iranom i ishod dijaloga tek treba da bude poznat. Zvaničnih komentara iz Irana povodom ovih izjava do sada nije bilo.

Trampove izjave dolaze u trenutku pojačanih tenzija u regionu Persijskog zaliva, gde su incidenti u vezi sa sigurnošću plovidbe česti. U prethodnim izjavama, američki predsednik je u više navrata ukazivao na vojnu i političku nadmoć SAD u odnosu na Iran.

SAD i Iran su u proteklom periodu održavali kontakte na diplomatskom nivou, ali je Tramp naglasio da ishod pregovora neće uticati na ocenu američke pozicije u sukobu sa Teheranom.

Federalni apelacioni sud naložio novo razmatranje bezbednosnih aspekata obustave radova, konačna odluka još nije doneta

Američki federalni apelacioni sud za okrug Kolumbija vratio je na ponovno razmatranje predmet vezan za izgradnju balske sale u istočnom krilu Bele kuće. Odluka tročlanog sudskog veća doneta je 11. aprila 2026. godine, a sud je zatražio od nižeg suda da precizno oceni moguće implikacije po nacionalnu bezbednost ukoliko bi radovi na izgradnji bili zaustavljeni.

Sud je naveo da trenutno raspolaže nedovoljno informacija kako bi procenio do koje mere bi prekid izgradnje mogao da utiče na bezbednost predsednika Sjedinjenih Američkih Država, njegove porodice i osoblja Bele kuće. U prethodnoj presudi nižeg suda, donetoj 31. marta, sudija je privremeno zabranio nastavak radova dok Kongres ne odobri projekat, ali je primenu te zabrane odložio za 14 dana. Apelacioni sud je produžio ovu odgodu za dodatna tri dana, do 17. aprila, kako bi administracija dobila vreme za eventualnu žalbu Vrhovnom sudu.

Vladini pravni zastupnici naglasili su tokom postupka da projekat uključuje i infrastrukturne elemente koji su ocenjeni kao ključni za zaštitu objekta od različitih bezbednosnih pretnji, među kojima su pomenuti dronovi, balističke rakete i biološke opasnosti. Po njihovim navodima, obustavljanje radova moglo bi da ugrozi sigurnost predsednika i drugih osoba koje borave i rade u Beloj kući.

Sudija nižeg suda, Ričard Leon, ocenio je da je tužba organizacije za zaštitu kulturne baštine osnovana, jer predsednik, prema njegovoj interpretaciji, ne poseduje ovlašćenje da izgradi balsku salu bez prethodne saglasnosti Kongresa. Ipak, Leon je izdao izuzeće za radove koji su neophodni za održavanje bezbednosti i sigurnosti objekta.

Apelacioni sud je sada naložio sudiji Leonu da dodatno precizira da li, i na koji način, njegova prethodna zabrana utiče na bezbednosne planove izvršne vlasti. Konačna odluka o tome da li će izgradnja biti nastavljena ili trajno obustavljena zavisiće od detaljne procene ovih aspekata od strane nižeg suda.

Do trenutka objavljivanja ove vesti, iz Bele kuće nije bilo novih komentara povodom sudskog procesa. Predstavnici organizacije koja je podnela tužbu naveli su da će sačekati ishod novog razmatranja pred nižim sudom pre daljih izjava.

Izgradnja nove balske sale u istočnom krilu Bele kuće procenjena je na oko 400 miliona dolara, a njeno izvođenje izazvalo je brojne debate u javnosti i među političarima, posebno u vezi sa nadležnostima izvršne i zakonodavne vlasti u SAD.

Premijer Izraela objasnio da je vojna kampanja pokrenuta zbog saznanja o iranskom nuklearnom programu, dok su pregovori sa Libanom u toku

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je da je odluka o vojnoj akciji protiv Irana doneta nakon što su izraelske službe, tokom prošle godine, došle do informacija da je Iran bio na ivici razvoja nuklearnog oružja i proširenja raketnog programa. U video-obraćanju, Netanjahu je istakao da je Izrael reagovao akcijama u februaru, čime je, kako navodi, sprečen dalji razvoj iranskog nuklearnog programa.

Netanjahu je precizirao da su izraelski napadi tokom protekle godine, prema obaveštajnim podacima, onemogućili Iran da razvije nuklearno oružje i doveli do uništenja više objekata Iranske revolucionarne garde. Takođe je naveo da Iran više nema postrojenja za obogaćivanje uranijuma, a da su izraelske snage stvorile bezbednosne zone u Gazi, Siriji i Libanu.

Govoreći o odnosima sa Libanom, Netanjahu je rekao da je Izrael spreman na direktne mirovne pregovore pod dva uslova: razoružavanje Hezbolaha i postizanje trajnog mirovnog sporazuma. Dodao je da je Liban već nekoliko puta tražio otpočinjanje ovih pregovora i da je Izrael dao odobrenje za njihov početak.

Netanjahu je naglasio da borba protiv Hamasa u Gazi i Hezbolaha u Libanu još nije završena, ali da je postignut značajan napredak. On je ocenio da je napad na Iran omogućio Izraelu da ‘probije barijeru straha’ i istakao da je veći deo svog političkog angažmana posvetio sprečavanju razvoja iranskog nuklearnog oružja.

Obraćanje premijera Izraela usledilo je u trenutku kada se u Pakistanu vode pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana o mogućem okončanju rata na Bliskom istoku. Netanjahu je istakao da je kampanja protiv Irana još uvek u toku i da predstoji niz izazova u regionu.