Preporučuje se nošenje šešira, vode i slanih namirnica, posebno za hronične bolesnike i meteoropate

Zdravstveni stručnjaci upozorili su građane Srbije na pojačan rizik od zdravstvenih tegoba tokom predstojećeg toplog vikenda, kada se očekuju temperature i do 30 stepeni Celzijusa. Prema zvaničnim informacijama, vremenske oscilacije posebno nepovoljno utiču na hronične bolesnike, osobe sa niskim pritiskom i meteoropate.

Kako je saopšteno, visoka vlažnost vazduha, nagle promene temperature i česte padavine mogu dovesti do simptoma poput vrtoglavice, glavobolje i pada krvnog pritiska. Lekari preporučuju da građani iz kuće ne izlaze bez šešira, flašice vode i slanih ili slatkih namirnica za prvu pomoć.

“Osobe sa niskim pritiskom treba da piju više tečnosti i jedu slano, jer so i tečnost povećavaju krvni pritisak. U slučaju kolapsa, važno je da osoba legne sa podignutim nogama i uzme nešto slano, a ne slatko”, navodi dr Biserka Obradović. Posebno su ugroženi asmatičari i osobe sa hroničnim plućnim bolestima zbog povećane vlažnosti i otežanog disanja.

Pored toga, promene atmosferskog pritiska mogu izazvati bol u zglobovima, sinusima i starim ožiljcima kod osoba sa reumatskim oboljenjima ili ranijim povredama. Meteoropate su takođe podložnije jakim glavoboljama i vrtoglavici tokom ovakvih vremenskih promena.

Republički hidrometeorološki zavod najavio je da će tokom vikenda temperature dostići od 26 do 30 stepeni, uz mogućnost kratkotrajnih pljuskova u nekim delovima zemlje. Od ponedeljka se očekuje promenljivo i nestabilno vreme sa čestim pljuskovima i grmljavinom.

Ministarka za rad naglasila potrebu očuvanja sećanja na žrtve i ulogu obrazovanja u negovanju kolektivnog pamćenja

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski poručila je na obeležavanju slave Svetih surduličkih mučenika u Surdulici da je kultura pamćenja najbolji štit jednog društva. Ona je naglasila da je obaveza sadašnjih generacija da čuvaju sećanje na nevino postradale žrtve bugarskih okupacionih zločina tokom Prvog svetskog rata i da njihova žrtva ne bude zaboravljena.

Ministarka je podsetila da su Sveti surdulički mučenici stradali zbog svog naroda, porodica i vere, ali danas predstavljaju duhovne zaštitnike Surdulice i šireg kraja. U svom obraćanju istakla je da su Surdulica i albanska golgota bila među najtežim mestima stradanja srpskog naroda tokom Velikog rata, zbog čega je Surdulica ostala upamćena kao “srpska klanica”.

Govoreći o značaju negovanja kulture sećanja, Đurđević Stamenkovski je navela da je važno čuvati spomenike, spomen-kosturnice, hramove i memorijalne centre, kao i dati zasluženo mesto stradanju surduličkih mučenika u obrazovnom sistemu i kolektivnom pamćenju naroda. Ministarka je izrazila uverenje da će Surdulica već naredne godine dobiti nove memorijalne sadržaje koji će dostojno svedočiti o stradanju srpskog naroda u ovom kraju i služiti kao opomena budućim generacijama.

“Sve ovo činimo ne zarad osvete, već zarad pamćenja. Dužni smo da poštujemo svoje pretke, jer poštujući njih čuvamo i svoja ognjišta, porodice, državu, Crkvu i otadžbinu”, izjavila je ministarka. Ona je dodala da su država i Srpska pravoslavna crkva danas sabrane oko istog cilja – očuvanja istorijskog pamćenja i negovanja zaveta koje su surdulički mučenici ostavili.

“Neka je slava Surduličkim mučenicima i neka nam Gospod oprosti greh zaborava. Konačno smo sazreli kao društvo da pamtimo, čuvamo i negujemo zavet koji su nam ostavili”, zaključila je Đurđević Stamenkovski.

Zajednička akcija sprovedena tokom maja sa ciljem očuvanja kulturno-istorijske baštine, potvrdili zvaničnici

Osuđenici Okružnog zatvora u Zaječaru učestvovali su tokom maja treću godinu zaredom u akciji čišćenja francuskog vojnog groblja, zajedno sa zaposlenima u Javnom komunalnom preduzeću “Higijena”. Ova aktivnost organizovana je radi očuvanja jedinstvene kulturno-istorijske baštine na području istočne Srbije, saopštili su nadležni.

Na francuskom vojnom groblju u Zaječaru sahranjeno je 85 državljana Francuske, čija je vojska, zajedno sa jedinicama Prve srpske armije, učestvovala u oslobađanju grada 1918. godine. Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Mile Jandrić izjavio je da osuđenici redovno odgovaraju na pozive da učestvuju u humanitarnim i solidarnim akcijama. “Osuđenici su ovom akcijom iznova pomogli da se sačuva naša istorijska baština”, rekao je Jandrić.

Jandrić je podsetio i na učešće osuđenih lica iz cele Srbije u projektu “Jedno drvo za jednog ratnika” povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata, gde su od 2014. do 2018. godine posađene 1,3 miliona sadnica drveća u znak sećanja na postradale u Velikom ratu. “Uprava za izvršenje krivičnih sankcija preuzela je odgovornost da učestvuje u očuvanju sećanja cele nacije na svaku žrtvu tog rata, a osuđenici su sadili drveće na više od 250 najnepristupačnijih lokacija i pomogli sanaciju teško pogođenih klizišta”, dodao je direktor Uprave.