Centar za kontrolu i prevenciju bolesti navodi da je 96% obolelih nevakcinisano, a osam osoba je preminulo, uključujući i novorođenče u Viskonsinu.

Broj obolelih od malih boginja u Sjedinjenim Američkim Državama premašio je 5.000 slučajeva tokom 2026. godine, kako navodi Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Ova alarmantna statistika odnosi se na 45 saveznih država, gde raste broj obolelih od malih boginja u SAD, a najveći procenat zaraženih čine deca i tinejdžeri koji nisu vakcinisani.

Prema saopštenju CDC, potvrđeno je ukupno osam smrtnih slučajeva povezanih sa malim boginjama. Od toga su šest slučajeva registrovani u Pensilvaniji, jedan u Njujorku i jedan u Viskonsinu. U Viskonsinu je preminula beba, što predstavlja prvi smrtni ishod od malih boginja u toj državi još od 1990. godine. U Pensilvaniji je preminuo nevakcinisani stanovnik iz okruga Džeferson.

Pad stope vakcinacije i uticaj na decu

CDC ističe da oko 96 odsto obolelih nije primilo MMR vakcinu protiv malih boginja, zauški i rubele. Najveći broj slučajeva zabeležen je među osobama starosti od pet do 19 godina. Tokom školske 2025/2026. godine, 92,4 odsto dece koja su upisala vrtić primilo je preporučene MMR doze, što je pad u odnosu na 95,2 odsto iz 2019/2020, pre pandemije koronavirusa. Kao rezultat, stručnjaci upozoravaju da pad stope vakcinacije povećava rizik od širenja bolesti među nevakcinisanom populacijom.

Pored toga, CDC navodi da je 18 slučajeva malih boginja registrovano među međunarodnim posetiocima SAD. Na taj način, bolest se proširila i izvan lokalnih zajednica, što dodatno komplikuje kontrolu epidemije.

Preporuke CDC i značaj vakcinacije

CDC preporučuje da deca prime dve doze MMR vakcine – prvu između 12. i 15. meseca života, a drugu između četvrte i šeste godine, pre polaska u školu. Prema podacima savezne zdravstvene agencije, vakcinacija je ključna mera u prevenciji širenja malih boginja, s obzirom na to da je bolest izuzetno zarazna.

Osim toga, stručnjaci napominju da kolektivni imunitet može biti postignut samo ako je procenat vakcinisanih visok, što trenutno nije slučaj u mnogim američkim državama. Stope vakcinacije beleže pad poslednjih godina, a epidemije poput ove pokazuju posledice takvog trenda.

Na kraju, CDC podseća da se simptomi malih boginja, kao što su visoka temperatura, osip, i kašalj, mogu javiti ubrzo nakon izlaganja virusu. S obzirom na aktuelnu situaciju i podatke o raste broju obolelih od malih boginja u SAD, apeluje se na roditelje da vakcinišu decu prema aktuelnim preporukama.

U prefekturi Aiči povređeno je najmanje 20 ljudi, a potres se osetio i u Naganu i Gifu, prema zvaničnim podacima.

Zemljotres jačine 5,7 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je danas Japan, a prema saopštenju Japanske meteorološke agencije, epicentar se nalazio na dubini od 40 kilometara. Najmanje 20 ljudi povređeno je u prefekturi Aiči, dok su podrhtavanje tla osetili i stanovnici Nagano i Gifu.

Vlada Japana uspostavila je kancelariju za vezu kao odgovor na zemljotres. Prema zvaničnim informacijama, nije izdato upozorenje na opasnost od cunamija. Potres je izazvao zabrinutost stanovništva, ali dosad nije prijavljena ozbiljnija materijalna šteta.

Povređeni i mere koje su preduzete

Broj povređenih, prema poslednjim podacima, dostigao je 20 u oblasti Aiči. S obzirom na snagu zemljotresa, lokalne vlasti su odmah reagovale i koordinisale pružanje pomoći. Takođe, ekipe za vanredne situacije ostaju na terenu kako bi procenile eventualnu štetu i pružile podršku ugroženima.

U međuvremenu, seizmolozi su naglasili da se ovakvi zemljotresi relativno često dešavaju u tom delu sveta. Ipak, svaki potres ove jačine zahteva oprez i pažnju, zbog mogućnosti naknadnih podrhtavanja tla.

Podrhtavanje tla i bezbednosne mere

Osim Aičija, stanovnici Nagano i Gifu prijavili su da su osetili snažno podrhtavanje. Vlada je apelovala na građane da ostanu mirni i da prate zvanična uputstva. Zbog toga je kancelarija za vezu odmah počela sa prikupljanjem informacija i koordinacijom eventualnih dodatnih mera zaštite.

Pored toga, važno je napomenuti da nije izdato upozorenje na cunami, što umanjuje rizik od dodatnih posledica. Međutim, nadležne službe podsećaju stanovništvo da budu spremni na moguće naknadne potrese.

Na kraju, stručnjaci navode da su ovakvi zemljotresi deo prirodnog seizmičkog rizika u Japanu. Iako je situacija pod kontrolom, građani ostaju oprezni i prate dalje instrukcije nadležnih.

Delegacije Ukrajine, Rusije i SAD sastaju se radi razgovora o bezbednosnim garancijama i mogućem susretu lidera.

Ukrajinski zvaničnik izrazio je “ograničeni optimizam” uoči trilateralnih pregovora između Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju 10. i 11. novembra. Tema razgovora biće postratne bezbednosne garancije i potencijalni susret predsednika Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina, prema zvaničnim izjavama.

Glavni pregovarač sa ukrajinske strane biće Rustem Umerov, dok će delegaciju predvoditi šef Predsedničke kancelarije Kirilo Budanov. Američke predstavnike činiće Stiv Vitkof i Džared Kušner, dok će ruski tim voditi Vladimir Medinski, savetnik predsednika Putina koji je ranije učestvovao u sličnim razgovorima.

Fokus pregovora na bezbednosnim garancijama

Na sastanku u Abu Dabiju prvi put od februara, delegacije će razgovarati o mogućim bezbednosnim garancijama za obe zemlje. Budanov je u zvaničnoj izjavi napomenuo da su trenutne okolnosti drugačije u odnosu na prethodne pregovore, ističući da su sve strane sada pokazale spremnost za dijalog. On je izjavio: “Sada, očigledno, sve strane žele da održe ovaj sastanak. To znači da postoje određeni preduslovi za to.”

Ovo je ujedno prvi trilateralni razgovor posle intenzivne rasprave o upotrebi tehnološke infrastrukture tokom rata, uključujući pitanja vezana za satelitske komunikacije. Zbog toga se očekuje da će razgovori biti usmereni ne samo na političke, već i na tehničke aspekte buduće bezbednosti.

Mogućnost susreta lidera i nastavak dijaloga

Iako je Budanov izrazio umereni optimizam po pitanju mogućeg susreta predsednika Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina, on je naglasio da se ne očekuje da će predstojeći razgovori biti poslednji u nizu. “Ovi pregovori nisu poslednji”, izjavio je Budanov, ukazujući na potrebu za nastavkom dijaloga i tokom narednih meseci.

Američki izaslanik Stiv Vitkof izjavio je da delegacija SAD očekuje da se nadoveže na napredak ostvaren u dosadašnjim razgovorima u Kijevu, Oslu i Sankt Peterburgu. On je dodao da je cilj postizanje sveobuhvatnog i trajnog mirovnog sporazuma koji bi garantovao bezbednost za buduće generacije.

Širi kontekst trilateralnih pregovora

Prethodni trilateralni sastanci između Ukrajine, Rusije i SAD održani su u periodu intenzivnih sukoba i neslaganja oko upotrebe tehnologije i bezbednosnih protokola. U međuvremenu, sve tri strane su pokazale interesovanje za pronalaženje novih rešenja, što je dovelo do zakazivanja predstojećeg sastanka u Abu Dabiju.

Iako je mogućnost susreta lidera Ukrajine i Rusije i dalje neizvesna, činjenica da su sve strane pristale na razgovor predstavlja važan korak u pravcu nastavka pregovora. Konačno, kako navode zvaničnici, očekuje se da će tema bezbednosnih garancija ostati u fokusu dok se ne postigne dogovor prihvatljiv za sve uključene strane.