Kraljevski pomoćnici završavaju uklanjanje imovine, bezbednosne mere smanjene, istraga protiv Endrua traje

Kralj Čarls je naložio svom bratu, bivšem princu Endruu Mauntbaten-Vindzoru, da napusti vilu Rojal Lodž u Vindzoru, u kojoj je živeo više od 20 godina. Prema zvaničnim izvorima, pomoćnici kraljevske porodice ubrzano uklanjaju preostale stvari iz kuće, a Endru je obavešten da mora da isprazni imanje do kraja nedelje.

Izvori navode da je rok za iseljenje pomeren prošlog meseca, nakon što se Endruovo ime ponovo pojavilo u seriji dokumenata povezanih sa Džefrijem Epstajnom. Endru je negirao svaku krivicu u vezi sa navodima. Kraljevski pomoćnici su poslednjih dana iznosili imovinu, uključujući nameštaj i lične stvari, dok su kontejneri i kamioni za selidbe viđeni na imanju. Jedan od bivših članova osoblja spaljivao je preostale predmete, za koje je potvrđeno da su vlasništvo osoblja.

“Endruu je rečeno da sve mora da se iznese i da ništa ne sme da ostane. Sve mora biti prazno do vikenda, bez traga bivših stanara ili osoblja”, izjavio je neimenovani izvor. Vila Rojal Lodž sada izgleda napušteno, a na imanju je primećen manji broj osoblja.

Nakon gubitka povlastica i ukidanja stalnog obezbeđenja, Endru je privremeno premešten u rezidenciju Vud Farm u Norfolku, dok mu se priprema trajni smeštaj u renoviranoj vikendici Marš Farm. Kraljevski izvori navode da je kralj lično finansirao renoviranje zbog Endruovih finansijskih poteškoća.

Bezbednosne mere su smanjene, a bivši princ više nema stalno obezbeđenje niti lični džeparac. Istraga protiv njega je i dalje u toku, a njegovo ime se i dalje dovodi u vezu sa dokumentima iz istrage protiv Džefrija Epstajna.

Zvaničnici razmatraju naplatu tranzitnih taksi, međunarodno pravo pod znakom pitanja

Iranski zvaničnici su ove nedelje izneli novi zahtev u pregovorima o okončanju rata u kojem su uključene Sjedinjene Američke Države i Izrael, tražeći priznanje suvereniteta nad Ormuskim moreuzom, jednim od najvažnijih svetskih plovnih puteva. Ovaj uski prolaz, kroz koji prolazi oko petine svetske trgovine naftom i tečnim prirodnim gasom, postao je ključna tačka pritiska na globalnu ekonomiju i izvor potencijalnih milijardi dolara godišnjih prihoda za Iran.

Iran je ranije pretio zatvaranjem moreuza kao odgovor na napade, ali je nova strategija usmerena na formalizaciju kontrole i potencijalnu naplatu tranzitnih taksi za brodove koji prolaze ovim putem. Prema navodima stručnjaka, ovaj potez bi mogao da obezbedi Iran znatne prihode, slično prihodima Sueckog kanala u Egiptu, i da dodatno ojača njegovu pregovaračku poziciju na međunarodnoj sceni.

Američki državni sekretar Marko Rubio upozorio je da bi pokušaj Irana da uspostavi sistem naplate bio nezakonit i opasan za međunarodnu zajednicu. “Ne samo da je ovo nezakonito, već je i neprihvatljivo i opasno za svet, i važno je da svet ima plan kako da se tome suprotstavi”, izjavio je Rubio nakon sastanka ministara spoljnih poslova grupe G7 u Francuskoj, ističući potrebu za očuvanjem slobode plovidbe.

Iranski poslanici trenutno razmatraju nacrt zakona kojim bi zemlje koje koriste moreuz bile obavezne da plaćaju takse, dok savetnici vrhovnog vođe najavljuju “novi režim za Ormuski tesnac”. To bi omogućilo Teheranu da nametne pomorska ograničenja protivnicima i poveže pristup ovom ključnom plovnom putu sa svojim geopolitičkim ciljevima.

Međutim, stručnjaci za međunarodno pravo ističu da bi takav potez bio u suprotnosti sa pravilima o tranzitnom prolazu definisanim Konvencijom UN o pravu na morima, prema kojoj pravo na slobodan prolaz važi za sve države. Profesor međunarodnog pomorskog prava Džejms Kraska napominje da ne postoji pravni osnov da obalna država naplaćuje naknade u međunarodnom tesnacu kao što je Ormuz, ali upozorava da Iran, kao zemlja koja nije potpisnica konvencije, može pokušati da ojača svoj argument na osnovu tog statusa.

Uprkos sumnjama u međunarodnu prihvatljivost ovog sistema, iranski ekonomski analitičari ukazuju na to da bi potencijalni prihodi mogli dostići stotine miliona dolara mesečno, pod uslovom da se naplata efikasno sprovede. Odbor za bezbednost i pravni eksperti nastavljaju da prate situaciju i razmatraju moguće odgovore na ove najave.

Napadi se intenziviraju, američka vojna baza u Saudijskoj Arabiji pogođena, ranjeno 12 vojnika

Sukobi između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana na Bliskom istoku ne jenjavaju ni nakon 29 dana od početka rata, potvrđeno je prema policijskim izvorima. Izraelske snage nastavile su snažne udare na Liban i Iran, dok je Iran odgovorio napadima na američke strateške ciljeve u Persijskom zalivu i sam Izrael.

U poslednjem talasu eskalacije, iranske snage izvele su udar na američku bazu Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji, pri čemu je ranjeno 12 američkih vojnika, od kojih su dvojica u teškom stanju. Zvaničnici napominju da su napadi i dalje u toku i da se situacija brzo menja.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da pregovori sa Iranom napreduju, ali iranski zvaničnici demantuju postojanje bilo kakvih pregovora. Tramp je produžio rok pretnje bombardovanjem iranskih energetskih postrojenja do 6. aprila.

Izraelske snage nastavljaju sa bombardovanjem položaja u Libanu i Iranu, gde je registrovan najveći broj žrtava u poslednjim napadima. Zvaničnici navode da je stanje na terenu izuzetno napeto i da se očekuje dalji razvoj događaja.

Prognani iranski prestolonaslednik Reza Pahlavi obratio se na političkom skupu u Sjedinjenim Američkim Državama, poručivši da je spreman da predvodi tranziciju u Iranu ukoliko dođe do pada trenutne vlasti. Pahlavi je istakao mogućnost promene odnosa između Irana i zapadnih zemalja u budućnosti.

“Istraga je u toku i nadležne službe prate situaciju na svim ugroženim lokacijama”, navodi se u zvaničnim izjavama.