Poljski zvaničnici saopštili da će konačni broj i tip američkih snaga zavisiti od nove strategije Pentagona

Poljska je dobila odobrenje Bele kuće za trajno stacioniranje američkih trupa na svojoj teritoriji, saopštio je danas šef kancelarije za međunarodnu politiku predsednika Poljske, Marcin Pšidač. Odluka je doneta nakon razgovora sa državnim sekretarom Sjedinjenih Američkih Država Markom Rubiom, tokom kojih je potvrđeno da se dosadašnja rotacija američke oklopne brigade u Poljskoj više neće nastavljati.

Kako je naveo Pšidač, Rubio je tokom razgovora, koji je trajao oko sat vremena, istakao da u potpunosti podržava prelazak sa rotacionog na stalno prisustvo američkih oružanih snaga na poljskoj teritoriji. Dodao je da će konačan broj i oblik američkih trupa biti određen na osnovu šire strategije koju Pentagon trenutno razvija.

Pšidač je preneo da je odluka Bele kuće rezultat američke strategije za prisustvo u Evropi, ali i izražava dobre odnose između predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i predsednika Poljske Karola Navrockog. Rubio je, prema Pšidaču, istakao da je Poljska „uzorni saveznik“ koji izdvaja odgovarajući udeo bruto domaćeg proizvoda za odbranu i modernizaciju vojne opreme.

Prema trenutnim informacijama, Sjedinjene Američke Države najverovatnije će poslati oko 5.000 vojnika u Poljsku, što bi predstavljalo novi koncept američkog vojnog prisustva u toj zemlji, umesto ranije rotacione brigade od 4.000 vojnika. Dalji detalji biće poznati nakon što Pentagon završi izradu nove strategije.

Rama izjavio da su investicije ključne za povećanje prihoda i unapređenje turističke infrastrukture

Premijer Albanije Edi Rama izjavio je da patriotizam ne znači odbacivanje stranih investicija, već povećanje prihoda zemlje, naglašavajući da projekti poput onih u Zvernecu doprinose ekonomskom rastu. Rama je ovu poruku uputio povodom protesta koji su organizovani u Albaniji zbog projekta izgradnje luksuznog turističkog kompleksa povezanog sa Džaredom Kušnerom.

On je istakao da je povećanje ekonomskih kapaciteta države suština patriotizma i dodao da je važno povećati prihode za penzionere, zaposlene u državnoj službi i preduzeća. Rama je upozorio na opasnosti zadovoljavanja trenutnim nivoom turističkog razvoja, navodeći da bi Albanija u tom slučaju mogla doživeti ekonomski pad kao zemlje pogođene masovnim turizmom.

Prema njegovim rečima, masovni turizam ima ulogu u promociji zemlje, ali donosi i probleme poput opterećenja sistema za odlaganje otpada i infrastrukture, a često ne rezultira proporcionalnim ekonomskim prihodima. “Mnogi ljudi dolaze i malo troše za količinu koja dolazi. Treba nam manje ljudi i više novca ovde. Da bi se to postiglo, neophodna je ugostiteljska infrastruktura na višem nivou, jer oni koji ostavljaju više novca traže viši standard”, izjavio je Rama.

Dodao je i da postoje pojedinci koji krive njega i albansku vladu za lične neuspehe i šire teorije zavere. Rama je ponovio da je cilj vlade unapređenje ekonomske situacije kroz odgovarajuće investicije i razvoj kvalitetne turističke ponude.

Zvaničnici izvestili o velikom broju žrtava i oštećenoj infrastrukturi, spasilačke ekipe i dalje na terenu

Ruske snage izvele su tokom noći napad velikih razmera na glavni grad Ukrajine, Kijev, u četvrtak u ranim jutarnjim satima, saopštile su lokalne vlasti. Prema navodima gradonačelnika Vitalija Klička, u napadu je stradalo najmanje 13 osoba, dok je 86 lica zadobilo povrede. Zvuk jakih eksplozija odjekivao je širom grada tokom više sati, a brojni stanovnici potražili su sklonište u stanicama metroa nakon što su izdate prve zvanične uzbune.

Prema informacijama iz Kijevske gradske vojne administracije, napad je izveden balističkim i krstarećim projektilima, kao i dronovima. Oštećenja su zabeležena na preko 30 lokacija u gradu, uglavnom na stambenim zgradama i civilnoj infrastrukturi, izjavio je načelnik gradske vojne administracije Timur Tkačenko. Ministar unutrašnjih poslova Igor Klimenko naveo je da je napadom pogođeno 20 stambenih objekata. Hitne službe angažovale su oko 500 svojih pripadnika i stotinu specijalizovanih vozila, uključujući jedan helikopter, kako bi odgovorile na posledice napada i pružile pomoć stanovništvu.

Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da su mete napada bile, kako navode, ključne vojne fabrike u Kijevu. Ove tvrdnje nisu nezavisno potvrđene. Sa druge strane, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je od Sjedinjenih Američkih Država dozvolu za proizvodnju protivraketnih sistema Patriot u Ukrajini, navode međunarodni izveštaji. Ministar spoljnih poslova Ukrajine, Andrej Sibiha, pozvao je međunarodne partnere da ubrzaju isporuku sistema protivvazdušne odbrane i raketa, ističući da bi broj žrtava mogao rasti dok spasilačke ekipe nastavljaju rad na terenu.

U poslednjim nedeljama, prema navodima zvaničnika, Rusija je pojačala napade na Kijev. Istovremeno, ukrajinska kampanja upotrebom bespilotnih letelica protiv vojnih ciljeva i energetskih objekata u Rusiji dovela je do nestašica goriva i otežala snabdevanje na ruskoj strani. Ove informacije, kao i tvrdnje o ciljevima napada, nije moguće verifikovati iz nezavisnih izvora.

Grad Kijev i njegova infrastruktura trpe štetu od početka oružanog sukoba, koji traje od februara 2022. godine. Lokalne vlasti i dalje apeluju na građane da se pridržavaju bezbednosnih uputstava u slučaju novih napada i da koriste određena skloništa. Broj žrtava mogao bi biti izmenjen kako spasilačke ekipe nastavljaju sa radom na terenu.