Bivši američki predsednik tvrdi da ukrajinske akcije ugrožavaju tržište dizel goriva, a Zelenski ne pokazuje želju za okončanjem sukoba.

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog ne zanimaju posledice koje ukrajinski napadi na ruske rafinerije ostavljaju na svetsko tržište dizela. Prema njegovim rečima, napad na ruske rafinerije ozbiljno utiče na tržište dizel goriva, uključujući i američko tržište.

“Zelenskog to ne zanima, iskreno govoreći, s obzirom na sav novac koji mu Evropa daje, a koji mu je u prošlosti davao i ‘pokvareni’ (bivši predsednik SAD) Džo Bajden”, naveo je Tramp na društvenoj mreži Truth Social. On tvrdi da ukrajinski lider ne želi da okonča rat, niti je to ikada želeo, uprkos podršci sa Zapada.

Tramp: Ukrajina je izgubila ključne resurse

Donald Tramp dalje navodi da je Ukrajina pre dve godine imala priliku da postigne bolji dogovor nego što je to moguće danas. Prema njegovim rečima, “njegova zemlja je u rasulu, veliki deo teritorije je izgubljen, ostao je bez izlaza na okeane i mora, a muško stanovništvo je desetkovano, ranjeno ili mrtvo”. Tramp je još jednom istakao potrebu za okončanjem rata.

Ipak, prema Trampovim tvrdnjama, trenutna situacija na tržištu dizela jasno pokazuje da ukrajinske vojne akcije imaju šire posledice. “Napad na ruske rafinerije utiče na tržište dizela širom sveta, pa i u Sjedinjenim Državama”, dodao je bivši predsednik.

Pregovori i Trampova uloga u pokušajima mira

Tramp je naglasio da radi na pregovorima o miru između Rusije i Ukrajine. On ističe da ne želi da povuče potez koji bi mogao da udalji Rusiju od pregovaračkog stola. “Ne želim da uradim ništa što bi, na nepromišljen način, udaljilo Rusiju od pregovora”, napisao je Tramp.

Osim toga, Tramp je ponovio tvrdnju da Rusija “čini veoma malo, ako i išta” u ovom trenutku, što se tiče promena na ratištu. On naglašava da je važno pronaći mirno rešenje i da su trenutne posledice na tržište dizela još jedan razlog za hitan završetak sukoba.

Trampove izjave dolaze u trenutku kada globalna energetska kriza i dalje zabrinjava zemlje širom sveta. Pitanje tržišta dizela i napada na ruske rafinerije postaje tema koja sve više zaokuplja međunarodnu pažnju.

Let kompanije Austrijan erlajns iz Tel Aviva za Beč prinudno je sleteo u Sofiju nakon anonimne dojave o eksplozivu u avionu.

Avion kompanije Austrijan erlajns na letu iz Tel Aviva za Beč prinudno je sleteo na aerodrom u Sofiji, u Bugarskoj, zbog sumnje na bezbednosnu pretnju, kako su potvrdili putnici koji su se nalazili u letelici. Incident, koji je uznemirio putnike, dogodio se nakon što je posada primila anonimnu dojavu o mogućem eksplozivu u avionu, a let je bio pod posebnom pažnjom jer je navodno prevozio delegaciju mladih ljudi koji su trebali da govore u Ujedinjenim nacijama.

Prema informacijama putnika, posada je odmah po prijemu informacije poslala signal za vanrednu situaciju. Zbog toga je avion skrenut sa planirane rute i sleteo na aerodrom u Sofiji, gde su nadležne službe preduzele sve potrebne mere bezbednosti. Na sreću, incident je prošao bez povređenih, a svi putnici su bezbedno napustili letelicu.

Prinudno sletanje aviona iz Tel Aviva za Beč: reakcija putnika i posade

Mnogi putnici su za lokalne medije izjavili da su se osećali uznemireno tokom vanrednog sletanja, ali su istakli profesionalnost posade Austrijan erlajnsa. Takođe, zahvaljujući brzoj reakciji, izbegnuta je veća panika među putnicima. Zbog sumnje na eksploziv, svi su evakuisani u skladu sa procedurama, a letelica je detaljno pregledana od strane bezbednosnih službi.

Ovaj događaj usledio je manje od tri nedelje nakon što je kopilot na letu kompanije Flajdubai za Tel Aviv pokušao da izazove incident koji je sprečen zahvaljujući reakciji kapetana i izraelskih putnika. To je dodatno pojačalo pažnju nad bezbednošću avio-saobraćaja na relaciji Bliskog istoka i Evrope.

Bezbednosne mere nakon anonimne dojave o eksplozivu

Zbog dojave o eksplozivu, bezbednosne službe su sprovedle standardne procedure provere i evakuacije. Iako je dojava ostala na nivou sumnje, situacija je pokazala koliko su avio-kompanije i nadležne institucije spremne za ovakve scenarije. Pored toga, svi letovi na sličnim rutama su dodatno nadzirani nakon ovog incidenta.

Međutim, prema saopštenju nadležnih, nakon provere nije pronađen eksploziv, a avion je kasnije mogao da nastavi svoj put. Putnici su dobili podršku i informacije o daljim koracima, dok su nadležni nastavili istragu o poreklu anonimne dojave.

Ovaj događaj još jednom je ukazao na važnost poštovanja bezbednosnih procedura i efikasne komunikacije između posade, putnika i nadležnih službi. Iako je sve završeno bez posledica po živote ljudi, svakako je izazvalo dodatnu zabrinutost među putnicima u međunarodnom avio-saobraćaju.

U napadima tokom protesta u glavnom gradu Albanije povređeno je 16 policajaca, a demolirane su državne institucije.

Tokom šestog dana nasilnih protesta u Tirani, došlo je do ozbiljnih sukoba između maskiranih demonstranata i policije. Prema saopštenju, napad u Tirani izbio je kada su okupljeni počeli da bacaju kamenje, Molotovljeve koktele i vatromet na pripadnike policije i zgrade državnih institucija. U ovim incidentima povređeno je 16 policajaca, dok su napadnuti i sedište vladajuće Socijalističke partije i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Prvi incidenti zabeleženi su oko 12.30 sati, kada su demonstranti počeli okupljanje ispred Ministarstva prosvete. Već oko 13.20 sati policija je napadnuta kamenicama, a nešto kasnije, oko 13.50, sukobi su eskalirali. Demonstranti, među kojima je bilo mnogo mladih osoba sa maskama, bacali su pirotehnička sredstva i kamenje na policiju, a takođe su polomili stakla na glavnom ulazu u sedište Socijalističke partije.

Detalji napada u Tirani i povrede tokom protesta

Osim policajaca, tokom sukoba povređen je i jedan maloletnik, kao i novinar koji je zadobio udarac kamenom u karlicu i morao je da potraži medicinsku pomoć. Policija je, kako je potvrđeno, koristila suzavac i vodene topove da bi kontrolisala situaciju i rasterala okupljene. Ipak, napad u Tirani nije se završio samo na jednom mestu — incidenti su se nastavili i u drugim delovima grada.

Demonstranti su oko 14.00 sati napustili prostor ispred Ministarstva prosvete i započeli protestnu šetnju. U blizini sedišta Socijalističke partije, oko 15.30 sati, grupa demonstranata je probila policijski kordon i nastavila da baca kamenje i razne predmete na zgradu partije, čiji je predsednik premijer Edi Rama. U ovim sukobima, na glavnom ulazu zgrade razbijena su stakla, a viđene su maskirane osobe koje su izlazile iz zgrade, neke sa štapovima.

Oštećenja državnih institucija i reakcija policije

Nasilje se tokom popodneva i večeri proširilo na još nekoliko delova Tirane. Policijska stanica broj 3 napadnuta je Molotovljevim koktelima, što je izazvalo požar i oštećenje zgrade. Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe je bilo meta — na njega su bačeni Molotovljevi kokteli i vatromet, zbog čega je glavni ulaz bio u plamenu. Policija je više puta intervenisala suzavcem kako bi vratila kontrolu nad situacijom, ali su demonstranti nastavili sa napadima bacajući kamenje i pirotehnička sredstva.

Oko 19.00 sati demonstranti su počeli da se razilaze iz više delova Tirane, ali se situacija nije u potpunosti smirila. Prema zvaničnim podacima, tokom napada u Tirani ukupno je povređeno 16 policajaca, a neki od njih su prevezeni u bolnicu zbog težih povreda.

Kontekst protesta i razlozi izlaska na ulice

Protesti u Albaniji, koje predvode studenti, započeli su zbog nezadovoljstva uslovima u obrazovanju, visokim troškovima studiranja i slabim mogućnostima zapošljavanja mladih. Međutim, vremenom su prerasli u šire demonstracije protiv vlade Edija Rame, sa zahtevima za njegovu ostavku. Sukobi, koji su izbili širom glavnog grada, ukazuju na rastuće nezadovoljstvo mladih i težnju za promenama u društvu. U međuvremenu, policija je najavila nastavak pojačanog prisustva na ulicama kako bi sprečila nove incidente.