Connect with us

Svet

Povećano interesovanje za alternativne zdravstvene planove, stručnjaci upozoravaju na moguće rizike

Prema izveštajima sa terena, rast premija na tržištu osiguranja podstakao je građane na izbor jeftinijih, ali ograničenih rešenja

Published

1 hour ago

on

pexels-photo-7735625

Prema izveštajima sa terena, rast premija na tržištu osiguranja podstakao je građane na izbor jeftinijih, ali ograničenih rešenja

Porast premija na tržištu zdravstvenog osiguranja u Sjedinjenim Američkim Državama doveo je do povećanog interesovanja za jeftinije, alternativne zdravstvene planove, prenose međunarodni mediji. Ova promena je naročito izražena nakon što Kongres nije produžio poreske olakšice za kupce osiguranja na tržištu poznatom kao „Obamacare“, što je dovelo do znatnog povećanja mesečnih iznosa koje građani treba da izdvajaju za standardne polise.

Prema podacima, deo stanovništva, posebno penzioneri i osobe sa ograničenim prihodima, odlučuje se za alternativne planove koji ne ispunjavaju sve federalne standarde za obaveznu pokrivenost. Takvi planovi često nude niže premije, ali istovremeno ograničavaju obim zdravstvenih usluga, uključujući pokrivenost samo hitnih i osnovnih intervencija, dok neke usluge, kao što su preventivni pregledi, mogu biti isključene. Primer izveštaja sa terena je slučaj bivše nastavnica iz Mičigena, koja je, nakon što je mesečna premija porasla na preko 900 dolara, prešla na kombinaciju dva alternativa plana, čime je smanjila troškove, ali preuzela veći finansijski rizik u slučaju ozbiljnije bolesti.

Stručnjaci i potrošačke organizacije upozoravaju da ovakvi planovi, iako povoljniji, često ne pružaju zaštitu na nivou standardnih polisa i mogu da sadrže ograničenja poput godišnjih ili doživotnih maksimuma na isplate, kao i mogućnost da određene potraživanja budu odbijena bez prava na žalbu. Zagovornici ovih alternativa navode da ograničavanje izbora može povećati broj neosiguranih, dok regulatori u pojedinim saveznim državama pokušavaju da pronađu ravnotežu između zaštite potrošača i dostupnosti jeftinijih opcija.

U nekim saveznim državama, kao što su Kanzas i Florida, pravila su ublažena i građanima su ponuđeni podsticaji za pristup ovakvim planovima. S druge strane, države poput Kalifornije i Masačusetsa su pooštrile regulativu kako bi obeshrabrile upotrebu alternativa koje ne zadovoljavaju federalne standarde. Ove promene dolaze u vreme kada su kućni budžeti stanovništva pod pritiskom, a zdravstvena zaštita ostaje jedno od ključnih socijalnih pitanja u zemlji.

Postoje različite vrste alternativnih planova, uključujući kratkoročne polise i planove sa fiksnim iznosima isplata po usluzi, koji su prvobitno osmišljeni za pokrivanje privremenih perioda bez osiguranja. Međutim, stručnjaci upozoravaju da korisnici ovih planova treba pažljivo da provere uslove i potencijalne rizike pre nego što se odluče za ovakav vid zaštite.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Rumunija započela bušenje na projektu Neptun Dip u Crnom moru

Operateri OMV Petrom i Romgaz vode radove, prve količine gasa očekuju se 2027. godine

Published

2 minutes ago

on

May 20, 2026

By

Operateri OMV Petrom i Romgaz vode radove, prve količine gasa očekuju se 2027. godine

Rumunija je pokrenula bušenje i izgradnju na projektu „Neptun Dip“ u Crnom moru, koji se nalazi oko 160 kilometara od rumunske obale. Projekat, koji zajednički realizuju kompanije OMV Petrom i Romgaz sa po 50 odsto udela, usmeren je na eksploataciju oko 100 milijardi kubnih metara dokazanih rezervi gasa iz nalazišta „Domino“ i „Pelikan Jug“. Prema najavama, prve komercijalne količine gasa očekuju se 2027. godine, dok ukupna vrednost investicije iznosi četiri milijarde evra.

Trenutno se radovi sprovode u tri segmenta: bušenje prve proizvodne sonde na polju „Pelikan Jug“, polaganje podmorskog gasovoda dužine 160 kilometara i prečnika 76 cm, kao i izgradnja proizvodne platforme „Neptun Alfa“ u Indoneziji. Platforma će biti transportovana do Crnog mora do kraja godine. Italijanska kompanija Saipem zadužena je za izgradnju gasovoda, a vrednost njenog ugovora iznosi 1,75 milijardi dolara.

Paralelna realizacija ovih aktivnosti nosi značajne logističke i tehničke izazove, uključujući transport platforme kroz Suecki kanal i Bosfor, kao i povezivanje podmorske infrastrukture sa bušotinama pod visokim pritiskom. Svako kašnjenje može dovesti do finansijskih penala i uticati na profitabilnost projekta.

Kada projekat dostigne puni kapacitet, očekuje se godišnja proizvodnja od oko 8 milijardi kubnih metara gasa, što bi gotovo udvostručilo trenutnu proizvodnju Rumunije od 9,2 milijarde kubnih metara. Ovim poduhvatom Rumunija postaje najveći proizvođač prirodnog gasa u Evropskoj uniji i ključni neto izvoznik. Viškovi gasa biće distribuirani prema tržištima u regionu, uključujući Srbiju, Moldaviju, Slovačku, Mađarsku i Nemačku, čime se smanjuje zavisnost Centralne i Istočne Evrope od uvoza gasa iz drugih izvora.

Projekat se smatra strateški važnim za energetsku sigurnost regiona, posebno u svetlu smanjenih isporuka ruskog gasa i zatvaranja holandskog polja Groningen.

Pročitaj još

Svet

Vrhovni sud SAD odlučuje o ključnim slučajevima pred letnju pauzu

Sudije će u narednim nedeljama doneti odluke o zakonima koji se tiču državljanstva i sportista, potvrđeno iz pravosudnih izvora

Published

7 minutes ago

on

May 20, 2026

By

Sudije će u narednim nedeljama doneti odluke o zakonima koji se tiču državljanstva i sportista, potvrđeno iz pravosudnih izvora

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država nalazi se pred završetkom aktuelnog sudskog termina, a u narednim nedeljama očekuje se donošenje presuda u više značajnih slučajeva. Sudije su već odlučile o pojedinim pitanjima, uključujući ukidanje opsežnih carina i izmene Zakona o biračkim pravima, dok se odluke o nekoliko drugih tema očekuju pre početka jula.

Jedan od najvažnijih slučajeva tiče se izvršne uredbe o državljanstvu, koju je potpisao predsednik Donald Tramp. Uredba ima za cilj da ukine pravo na državljanstvo po rođenju za decu roditelja koji se nalaze u SAD-u bez stalnog boravka ili privremeno. Ova uredba nije stupila na snagu jer su je niži sudovi blokirali, navodeći da verovatno nije u skladu sa ustavom. Ključno pitanje koje sudije sada razmatraju jeste da li je uredba u saglasnosti sa Klauzulom o državljanstvu iz Četrnaestog amandmana i Zakonom o imigraciji i državljanstvu, prema kojima se državljanstvo dodeljuje osobama rođenim na teritoriji SAD-a i „podložnim njenoj jurisdikciji“. Ukoliko Vrhovni sud potvrdi uredbu, to bi predstavljalo značajnu promenu dosadašnje prakse koja traje više od jednog veka.

Sud je o ovom slučaju saslušao argumente u aprilu, a prema izveštajima sa suđenja, većina sudija pokazala je sklonost ka poništavanju uredbe predsednika Trampa. Konačna odluka očekuje se uskoro, a njen ishod imaće široke posledice na američku imigracionu politiku.

Pored navedenog, Vrhovni sud će odlučivati i o zakonima pojedinih saveznih država koji se odnose na učešće transrodnih sportista u ženskim sportskim kategorijama. Takođe, pred sudijama su i slučajevi povezani sa izvršnim ovlašćenjima predsednika u vezi sa smenjivanjem članova nezavisnih agencija.

Ove odluke biće donete pre letnje pauze suda, a pažnja javnosti i stručne javnosti usmerena je na moguće posledice koje će imati po pravni sistem i društvene tokove u Sjedinjenim Državama. Izvori iz pravosudnih krugova navode da se očekuje da će sudije nastaviti sa objavljivanjem presuda u narednim nedeljama, dok se sudski termin formalno ne završi početkom jula.

Pročitaj još

Svet

Zemljotres jačine 5,6 pogodio Malatju u Turskoj, građani evakuisani iz zgrada

Službe za vanredne situacije prate stanje, nema izveštaja o žrtvama ili većoj šteti

Published

7 minutes ago

on

May 20, 2026

By

Službe za vanredne situacije prate stanje, nema izveštaja o žrtvama ili većoj šteti

Zemljotres jačine 5,6 stepeni Rihterove skale registrovan je 20. maja 2026. godine u 9:00 ujutru u okrugu Batalgazi, provincija Malatja u istočnom delu Turske, saopštila je turska Uprava za katastrofe i vanredne situacije (AFAD). Epicentar potresa nalazio se na dubini od 7 kilometara.

Prema dostupnim informacijama, podrhtavanje tla snažno se osetilo duž tursko-sirijske granice, dok su regionalni mediji preneli da su potres osetili i stanovnici udaljenog Libana. Za sada nema izveštaja o žrtvama ili ozbiljnijoj materijalnoj šteti na pogođenom području.

Lokalni izvori navode da su tokom zemljotresa zabeleženi trenutci panike među stanovnicima, uz evakuaciju škola i izlazak građana na ulice. Snimci sa bezbednosnih kamera i društvenih mreža prikazuju kako ljudi beže iz zgrada i pokušavaju da pronađu sigurno mesto dok se tlo trese.

“Službe su u pripravnosti i prate situaciju na terenu”, saopštila je Uprava za katastrofe i vanredne situacije. Građanima je preporučeno da prate uputstva nadležnih organa i izbegavaju povratak u oštećene objekte dok ne bude završena procena bezbednosti.

Istraga o mogućim posledicama potresa je u toku, dok se sve službe za vanredne situacije nalaze na terenu radi praćenja stanja i pružanja pomoći ukoliko bude potrebno.

Pročitaj još

U Trendu