Bela kuća potvrdila održavanje sastanka, tema aktuelna situacija sa Iranom i drugi prioriteti administracije

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, održaće sastanak svog kabineta u sredu u Kamp Dejvidu, potvrdili su zvaničnici Bele kuće. Sastanku će, prema navodima izvora upoznatih sa planovima, prisustvovati svi članovi kabineta, uključujući i aktuelnu direktorku Nacionalne obaveštajne službe, Tulsi Gabard, koja će na toj funkciji ostati do kraja juna.

Zvaničnici Bele kuće navode da će teme sastanka obuhvatiti aktuelne rezultate administracije, sa posebnim fokusom na ekonomska pitanja, napredak malih preduzeća, izveštaje Radne grupe za suzbijanje prevara, kao i aktuelne spoljnopolitičke teme. Očekuje se da će razmatrati i najnovije informacije u vezi sa odnosima sa Iranom.

Sastanak dolazi u trenutku kada traju pregovori između Sjedinjenih Država i Irana o mogućem mirovnom sporazumu. Predsednik Tramp je prethodnih dana izjavio da pregovori napreduju, ali je na društvenim mrežama naglasio da očekuje „dobar sporazum ili nikakav sporazum“.

Tokom noći, američke snage su izvele udare na iranske raketne položaje i brodove, za koje Centralna komanda SAD tvrdi da su postavljali mine. Prema saopštenju američke strane, reč je o udarima u samoodbrani, dok su iranske vlasti ocenile ove akcije kao „ozbiljno kršenje“ važećeg primirja.

Lokacija sastanka kabineta u Kamp Dejvidu zavisiće od vremenskih uslova. Prema navodima iz Bele kuće, u slučaju nepovoljnih vremenskih prilika, predsednik Tramp može odlučiti da se sastanak održi na alternativnoj lokaciji.

Vest o planiranom sastanku kabineta u Kamp Dejvidu prvi put je objavljena putem međunarodnih medija. Dalji detalji u vezi sa sadržajem sastanka i eventualnim izjavama biće saopšteni nakon njegovog održavanja.

Američka vojska izvela udare na iranske položaje, iranska garda najavila moguće mere odmazde

Napetosti između Sjedinjenih Američkih Država i Irana dodatno su eskalirale nakon što je američka vojska sprovela, kako je saopšteno, “odbrambene udare” na iranske raketne položaje i čamce u oblasti Ormuskog moreuza. Prema navodima iz zvaničnih izvora, incident se dogodio nekoliko sati nakon razgovora iranskih pregovarača sa katarskim posrednicima u Dohi, gde su se vodili pregovori uz koordinaciju sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Islamska revolucionarna garda Irana odmah je reagovala, navodeći da ima “legitimno” pravo da odgovori na svako “kršenje primirja”. Ova izjava dovela je u pitanje opstanak trenutnog prekida vatre i izazvala zabrinutost za stabilnost regiona.

Zvanične informacije govore da su, uprkos nastojanjima za postizanje memoranduma o razumevanju, pregovori u Dohi naišli na teškoće zbog neslaganja oko formulacija vezanih za iranski nuklearni program i međunarodne sankcije. “Situacija je izuzetno napeta i pratimo razvoj događaja”, saopštili su iz relevantnih bezbednosnih službi.

Istovremeno, kritično stanje zabeleženo je i u Libanu, gde su izraelske snage tokom noći pojačale operacije protiv Hezbolaha, što dodatno komplikuje bezbednosnu situaciju na Bliskom istoku.

“Održavamo bliske kontakte sa međunarodnim partnerima i spremni smo na odgovor u skladu sa razvojem događaja”, navedeno je u zvaničnoj izjavi iranskih vojnih institucija.

Istraga i dalje traje, dok su strane pozvale na uzdržanost i nastavak diplomatskih napora u cilju smanjenja tenzija.

Savezni sud donosi odluku na osnovu ustavnih odredbi, nalažući privremenu primenu mape sa dva većinsko-crnačka distrikta

Savezni okružni sud u Sjedinjenim Američkim Državama doneo je 25.05.2026. privremenu zabranu korišćenja kongresne izborne mape koju su usvojili zakonodavci Alabame 2023. godine. Sudsko veće saopštilo je da mapa, koja predviđa jedno većinsko-crnačko izborno područje, nije u skladu sa ustavnim standardima, navodeći da predstavlja rasnu diskriminaciju.

Umesto toga, sud je naložio državnim organima Alabame da nastave sa primenom mape koju je prethodno izabrao sam sud, a koja uključuje dva većinsko-crnačka distrikta. Ova mapa korišćena je i tokom izbora 2024. godine. U obrazloženju odluke, sudije su istakle da “ne mogu zahtevati od građana Alabame da glasaju prema planu za koji su utvrdili da je kompromitovan namernom rasnom diskriminacijom”.

Ova presuda deo je višegodišnjeg pravnog spora u vezi sa granicama izbornih jedinica u Alabami. Nakon što je Vrhovni sud SAD prošlog meseca doneo odluku kojom je izmenjen deo Zakona o pravima glasa, predmet je vraćen nižem sudu na dalji postupak. Vrhovni sud je tada ukinuo prethodne odluke nižih sudova koje su blokirale primenu sporne izborne mape iz 2023. godine i zatražio dodatna razmatranja.

Reagujući na nove okolnosti, državni zvaničnici Alabame pokušali su da brzo primene granice kongresnih distrikta koje su usvojene 2023. godine, ali je sudskom odlukom ta primena sada suspendovana do daljeg. Sud je u svojoj presudi naveo da su postojeće granice, prema proceni sudskog veća, rezultat namerne diskriminacije na osnovu rase, što je u suprotnosti sa Četrnaestim amandmanom na Ustav SAD.

Ova odluka predstavlja nastavak kompleksnog procesa uspostavljanja izbornih pravila u Alabami, a očekuje se da će biti podložna daljim pravnim izazovima i apelacijama. Trenutno, izbori u Alabami će se održavati po mapi sa dva većinsko-crnačka distrikta, dok je pravna procedura u toku. Sud nije izneo precizne rokove za konačno rešenje ovog pitanja.