Zvanične institucije zaključile samoubistvo, ali Erol Mask ukazuje na nedostatke u nadzoru tokom incidenta

Erol Mask, otac poznatog preduzetnika Ilona Maska, izneo je tvrdnje da američki finansijer Džefri Epstajn nije preminuo u zatvoru, dovodeći u pitanje zvaničnu verziju događaja. U intervjuu je Mask izjavio da veruje kako Epstajn i dalje nije mrtav i ukazao na okolnosti koje su pratile incident. Prema njegovim rečima, sigurnosne kamere u zatvoru su bile isključene, a čuvari su spavali u trenutku kada je telo pronađeno.

Prema podacima iz istrage američkog Ministarstva pravde, nedostaje 62 sekunde video zapisa sa nadzorne kamere u periodu od 23.58.58 do 00.00 časova, što je zvanično objašnjeno kao posledica automatskog resetovanja starog sistema za snimanje. Džefri Epstajn bio je pritvoren u Sjedinjenim Američkim Državama zbog optužbi za trgovinu maloletnicima i zaveru u vezi sa seksualnom eksploatacijom. Njegova smrt krajem jula 2019. godine zvanično je okarakterisana kao samoubistvo, nakon sprovedene istrage nadležnih organa.

“On je definitivno živ. Epstajn nije mrtav. Nema sumnje u to… Mislim, nema šanse da je mrtav, čak ni približno”, izjavio je Erol Mask u intervjuu. Zvanične institucije napominju da su istrage sprovedene u skladu sa procedurama i da nije pronađeno dovoljno dokaza za drugačiji zaključak. Takođe, ostaje zabeleženo da je deo nadzornog snimka iz perioda incidenta nedostupan zbog tehničkih problema sa opremom.

Prema procenama investicione banke, poremećaji u snabdevanju naftom mogli bi izazvati kritičnu situaciju u regionu

Najnovija analiza investicione banke ukazuje na mogućnost naglog rasta cena nafte i ozbiljne rizike za tržište goriva u Evropi ukoliko se ključni pravci snabdevanja ne stabilizuju u skorije vreme. Procene pokazuju da bi cene nafte mogle u kratkom roku da dostignu između 120 i 130 dolara po barelu, dok bi u slučaju trajnih poremećaja kroz Ormuski moreuz do sredine maja, cena mogla da premaši i 150 dolara po barelu.

Osnovni scenario predviđa da će se poremećaji rešiti pregovorima, ali nakon perioda smanjenog snabdevanja i pražnjenja zaliha. Cene bi tokom drugog tromesečja mogle da ostanu iznad 100 dolara po barelu, a stabilizacija tržišta i postepeno normalizovanje nivoa zaliha očekuju se tek u drugoj polovini 2026. godine.

Posledice će se najpre osetiti u Aziji, posebno u Kini i Indiji, koje zavise od izvoza kroz Ormuski moreuz. U tim zemljama već se uvode mere štednje, uključujući skraćenje radne nedelje. Evropa bi sa posledicama mogla da se suoči nekoliko dana kasnije, a oko 10. aprila situacija postaje kritična, posebno kada je reč o dizelu, s obzirom da se približno trećina evropskog uvoza oslanja na Bliski istok. Od tog perioda isporuke bi mogle postepeno da se smanjuju, a već krajem aprila u Nemačkoj bi mogle da se pojave konkretne nestašice benzina i dizela.

Severna Amerika bi posledice osetila sredinom aprila, a Australija oko 20. aprila. Na svetskom nivou već postoji manjak miliona barela dnevno kada je reč o rafinisanim proizvodima, a najkritičniji su dizel, kerozin i nafta, koji su ključni za industriju, vazdušni saobraćaj i hemijski sektor. Već su zabeleženi prvi otkazani letovi i rast cena.

Čak i u slučaju brzog smirivanja situacije, posledice poremećaja lanca snabdevanja osećaće se još dugo, jer se skladišta prazne ili neravnomerno pune, a svetsko tržište energenata se postepeno suočava sa krizom čiji se efekti šire iz Azije prema Evropi.

Prema najnovijim procenama, Evropa bi mogla da se suoči sa smanjenjem zaliha dizela i benzina od sredine aprila

Prema najnovijoj analizi investicione banke, cene nafte na svetskom tržištu mogle bi naglo da porastu u narednim nedeljama, dok Evropa i Azija ulaze u period rizika od nestašice goriva. Ključni putevi snabdevanja su pod pritiskom, a posledice se očekuju već tokom aprila.

Investiciona banka procenjuje da bi cene nafte mogle da dostignu između 120 i 130 dolara po barelu u kratkom roku. U slučaju nastavka poremećaja u snabdevanju kroz Ormuski moreuz do sredine maja, postoji mogućnost da cena pređe čak 150 dolara po barelu. Osnovni scenario predviđa da će poremećaji biti rešeni pregovorima, ali tek nakon perioda smanjenih zaliha i ograničene ponude, pri čemu bi cene ostale iznad 100 dolara po barelu tokom drugog kvartala.

Prve posledice očekuju se u Aziji, gde bi zemlje poput Kine i Indije, koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoz kroz Ormuski moreuz, mogle da osete smanjenje isporuka već početkom aprila. Mere štednje se uvode u nekim državama, uključujući skraćivanje radne nedelje. U Evropi bi kritična faza mogla da nastupi oko 10. aprila, posebno za dizel, jer značajan deo uvoza dolazi sa Bliskog istoka. To bi moglo da utiče na transport, poljoprivredu i sisteme grejanja, a do kraja aprila postoji rizik od stvarne nestašice benzina i dizela u pojedinim državama, uključujući Nemačku.

Severna Amerika bi posledice poremećaja mogla da oseti nešto kasnije, sredinom aprila, dok se za Australiju procenjuje da bi mogla da bude pogođena krajem aprila. Na tržištu rafinisanih proizvoda već se beleže poremećaji, a dizel, kerozin i nafta su najkritičniji proizvodi, što utiče na industriju, avio-saobraćaj i hemijski sektor. Prvi otkazi letova i rast cena već su zabeleženi.

Stručnjaci upozoravaju da bi i u slučaju brzog smirivanja situacije posledice mogle da se osećaju još dugo, zbog već narušenih lanaca snabdevanja i neravnomernog pražnjenja skladišta. Energetska kriza razvija se u fazama, počevši od Azije, a zatim se preliva na Evropu.