Bivši američki predsednik navodi da iza zatvorenih vrata postoje pokušaji približavanja, ali izostaje zvanična potvrda iz Teherana

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da predstavnici Irana već neko vreme tajno stupaju u kontakt sa američkim vlastima, ali da iz straha izbegavaju da javno govore o tome. Prema njegovim rečima, iako zvanično neprijateljstvo između dve zemlje traje, pojavili su se pokušaji približavanja iza zatvorenih vrata.

“Oni veoma žele da postignu dogovor, ali se plaše da to kažu”, poručio je Tramp, dodajući da su iranski zvaničnici u nezavidnoj poziciji i strahuju od posledica ukoliko bi se otkrilo da održavaju kontakte sa američkom stranom. “Plaše se da bi ih mogao ubiti njihov sopstveni narod ili ljudi iz Sjedinjenih Država”, naveo je on.

Ove tvrdnje dolaze u trenutku pojačanih tenzija na Bliskom istoku, gde sukobi i politički pritisci dodatno komplikuju odnose između Irana i zapadnih zemalja. Trampove izjave ukazuju na mogućnost postojanja neformalnih kanala komunikacije, koji bi mogli igrati značajnu ulogu u smirivanju trenutne krize.

Međutim, iz Teherana do sada nije stigla zvanična potvrda o bilo kakvim pregovorima ili kontaktima sa američkom stranom, što pojačava neizvesnost i podstiče spekulacije o stvarnom stanju odnosa između dve države.

Analitičari ocenjuju da bi, ukoliko su Trampove tvrdnje tačne, to mogao biti signal da obe strane traže izlaz iz eskalacije, ali bez političkog rizika koji nosi javno priznanje pregovora. Sa druge strane, moguće je da ovakve izjave predstavljaju deo šire političke strategije, u kojoj se informacije koriste kao sredstvo pritiska i oblikovanja međunarodne percepcije.

Za sada ostaje nejasno da li se zaista vode tajni pregovori ili je reč o pokušaju slanja političke poruke u jeku aktuelne krize na Bliskom istoku.

Nadležne službe prate situaciju, za sada nema povređenih ni prijavljene materijalne štete

Zemljotres jačine 4,9 stepeni po Rihterovoj skali zabeležen je na području Svete Gore u Grčkoj, saopštio je Atinski geodinamički institut. Potres se dogodio sinoć oko 21 čas po lokalnom vremenu, a epicentar je bio na dubini od deset kilometara, osam kilometara od administrativnog centra Kareje.

Kako je potvrđeno, zemljotres se osetio i u Solunu. Nakon glavnog udara, usledila su još tri slabija potresa. Prema rečima predsednika Helenskog udruženja za zemljotrese i padavine Eftimiosa Lekasa, nema razloga za zabrinutost niti za paniku, a sve nadležne službe pažljivo prate situaciju.

“Situacija se pažljivo prati i za sada nema razloga za zabrinutost ili paniku”, izjavio je Lekas. Do sada nema izveštaja o povređenima niti o materijalnoj šteti.

Nadležne službe nastavljaju da prate stanje na terenu i apeluju na građane da ostanu mirni i prate zvanične informacije.

Bivši američki predsednik izjavio da koristi izraz ‘vojna operacija’ u kontekstu sukoba sa Iranom, ukazujući na pravne nadležnosti Kongresa

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da ne želi da opisuje trenutni sukob sa Iranom kao ‘rat’, navodeći kao razlog potrebu za odobrenjem Kongresa za upotrebu tog izraza. Izjava je data tokom događaja organizovanog za prikupljanje sredstava Republikanske stranke u Vašingtonu 25. marta 2026. godine.

Tramp je naglasio da koristi izraz ‘vojna operacija’ umesto ‘rat’, jer, kako je naveo, upotreba termina ‘rat’ podrazumeva određena pravna ograničenja prema američkom Ustavu. ‘Neću koristiti reč rat jer kažu, ako upotrebite reč rat, to možda nije dobra stvar. Ne vole reč rat, jer treba da dobijete odobrenje, pa ću koristiti reč vojna operacija, što zaista i jeste’, izjavio je Tramp.

Ovo nije prvi put da se bivši predsednik ogradio od upotrebe pojma ‘rat’ u javnim nastupima. Dan ranije, Tramp je izjavio da ‘ljudi ne vole kada koristim reč rat, pa je neću koristiti, ali demokrate to nazivaju ratom.’ Ranije ovog meseca, u obraćanju novinarima, Tramp je opisao sukob sa Iranom kao ‘izlet koji će nas sačuvati od rata’.

Ipak, Tramp je povremeno koristio i termin ‘rat’ prilikom javnih nastupa, navodeći tokom istog govora da je ‘rat zapravo završen nekoliko dana nakon što smo ušli’.

Iza ovih izjava stoji pravno pitanje da li je predsednik imao ovlašćenje da započne vojne udare protiv Irana bez izričitog odobrenja Kongresa. Po američkom Ustavu, Kongres ima pravo da proglasi rat, dok predsednik ima ulogu vrhovnog komandanta oružanih snaga.

Zakon o ratnim ovlašćenjima iz sedamdesetih godina reguliše odnos između Kongresa i predsednika u donošenju odluka o upotrebi vojne sile. Prema tom zakonu, predsednik može da naredi vojnu akciju bez prethodnog odobrenja Kongresa, ali je dužan da ga o tome obavesti u roku od 48 sati, kao i da okonča dejstva u roku od 60 dana ukoliko ne dobije saglasnost zakonodavne vlasti.

Situacija na Bliskom istoku ostaje napeta, a izveštaji ukazuju na nastavak vojnih aktivnosti. Zvanični predstavnici američke administracije nisu dalje komentarisali Trampove izjave, dok iz iranskih izvora nije bilo zvanične reakcije na ovu retoriku.

Upotreba termina, odnosno način na koji američki zvaničnici nazivaju aktuelni sukob, ima značajne pravne i političke posledice u kontekstu odnosa između izvršne i zakonodavne vlasti SAD.