Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio da Berlin ne namerava da učestvuje u vojnim operacijama, ističući da je kriza odgovornost Irana
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da Nemačka nema nameru da učestvuje u obezbeđivanju brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, uprkos eskalaciji sukoba u Iranu i porastu cena goriva. On je naglasio da ovo “nije naš rat” i da odgovornost za trenutnu krizu snosi iranski režim. Merc je izrazio nadu da će iranski narod moći samostalno da odlučuje o svojoj sudbini.
Govoreći o odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, Merc je naveo da Nemačka deli brojne strateške ciljeve sa Vašingtonom, ali da neće oklevati da iznese različite stavove u slučajevima kada postoje razlike u interesima. On je dodao da partnerstvo mora biti sposobno da izdrži takve razlike, u suprotnom to ne bi bilo pravo partnerstvo.
Merc je takođe kritikovao američki pristup trenutnoj situaciji u regionu Zaliva, navodeći da ne postoji ubedljiv plan za uspeh operacije i ističući da Vašington nije konsultovao Berlin. “Savetovali bismo da se ne preduzima ovakav postupak kako se trenutno sprovodi”, poručio je nemački kancelar, ali je potvrdio da Nemačka i dalje stoji iza partnerstva sa SAD.
On je ocenio da bi, da su SAD konsultovale Nemačku povodom američko-izraelskog rata protiv Irana, Berlin savetovao da se ne ide tim putem. Merc je naglasio da dok traje rat, Nemačka neće biti deo tog sukoba. Istakao je da Nemačka, zajedno sa SAD i Izraelom, deli cilj da Iran ne predstavlja pretnju u budućnosti, ali je ocenio da trenutna kriza u regionu proizlazi iz delovanja iranskog režima.
Nemački kancelar upozorio je da bi dalje širenje sukoba i eventualni raspad Irana mogao da ugrozi bezbednost Evrope, snabdevanje energijom i izazove migracione tokove. Naglasio je da je interes Evrope da se rat što pre završi i da se spreči dalja regionalna eskalacija.
U obraćanju Bundestagu, Merc je komentarisao i posledice sukoba u Iranu i Ukrajini, ponovivši potrebu za povećanjem pritiska na Rusiju u saradnji sa SAD. Između ostalog, ukazao je na važnost energetske bezbednosti Evrope i potrebu za smanjenjem birokratije unutar Evropske unije, kao i unapređenjem konkurentnosti i pokretanjem nove agende usmerene na digitalizaciju i inovacije.
